Danas je gotovo sve dostupno u obliku brzog, kratkog sadržaja, od recepata i saveta za negu kože do vesti. A kako to zapravo utiče na nas?
Možda nekad zateknete sebe kako besomučno skrolujete objave na mrežama, često i ne shvatajući gde vam je otišlo vreme. To važi za mnoge od nas, zbog načina na koji su sadržaji sada osmišljen: sve je brzo i nemoguće je ignorisati.
Verovatno ste primetili kako sadržaj postaje sve kraći, dinamičniji i zarazniji. Odjednom, gotovo svaka industrija pokušava da unovči ovu rastuću potrebu za brzim sadržajem. Sada je sve u tome da vam zgrabe pažnju u prvih par sekunde.
Kako piše Psyclohogy Today, “Brain rot” su na Oksfordu proglasili za reč godine 2024. Generacija Z je popularizovala ovaj termin da bi opisala mentalnu maglu i kognitivni pad povezan sa beskonačnim skrolovanjem.
Stručnjaci upozoravaju da ova navika, koju često odbacujemo kao “samo gledanje videa”, zapravo menja način na koji naš mozak funkcioniše. Otupljuje nam koncentraciju, slabi pamćenje i čak narušava donošenje odluka. To potkrepljuju nova istraživanja objavljena u časopisu NeuroImage. Istraživači su sproveli studiju u kojoj su ispitivali psihološke i neurološke efekte zavisnosti od kratkih videa. Koristili su kombinaciju bihevioralne analize, snimanja mozga i kompjuterskih modela donošenja odluka.
Na osnovu tog istraživanja, izdvavaju se dva načina na koja zavisnost od kratkih videa menja naš mozak.
Smanjena osetljivost na stvarne posledice
Gledanje kratkih videa utiče na nas tako što narušava našu “averziju prema gubicima”. To je sklonost da osećamo bol zbog gubitka nečega snažnije nego zadovoljstvo zbog dobitka nečega iste vrednosti.
U donošenju odluka ovo poređenje deluje kao zaštitni filter koji vam pomaže da izbegnete rizike. Čini da dva puta razmislite pre nego što donesete odluke koje bi mogle dovesti do negativnih posledica. Međutim, ako je osetljivost na gubitak smanjena, verovatnije je da ćete donositi impulsivne ili rizične odluke, bez potpunog razmatranja posledica.
U studiji objavljenoj u NeuroImage istraživači su otkrili da su pojedinci sa izraženijim simptomima zavisnosti od kratkih videa češće imali smanjenu averziju prema gubicima.
Što je neko bio opsednutiji kratkim videima, to je bio manje osetljiv na potencijalne gubitke. To je uticalo na njegovo donošenje odluka, koje je postajalo sve više vođeno nagradama, čak i kada su rizici bili visoki.
Snimci mozga iz studije pokazali su da su ljudi sa izraženijom zavisnošću od kratkih videa imali manju aktivnost u delu mozga koji se zove “precuneus” kada su razmišljali o potencijalnim dobicima.
Precuneus vam pomaže da razmišljate i procenjujete ishode kroz promišljanje. Kada je aktivnost precuneusa smanjena, mozak možda ne procesuira u potpunosti šta je na kocki. Ovo je posebno izraženo kada je u pitanju nešto uzbudljivo za dobitak. To zauzvrat olakšava zanemarivanje rizika.
U suštini, ako gubitak prestane da vam deluje kao nešto važno, vaše donošenje odluka postaje iskrivljeno. Sledeći put kada se zateknete u beskonačnom skrolovanju, zapitajte se: da li ste zaista spremni da trenirate svoj mozak da juri nagrade po cenu zdravog rasuđivanja.
Sporija obrada informacija
Još jedna uobičajena posledica doomscrolling-a ili zavisnosti od kratkih videa jeste rastući osećaj mentalne magle, poteškoće sa koncentracijom ili borba čak i sa donošenjem sitnih odluka bez preteranog razmišljanja.
Istraživači u studiji objavljenoj u časopisu NeuroImage otkrili su da kratki videi doslovno mogu usporiti način na koji vaš mozak obrađuje informacije. Koristili su kognitivni model nazvan drift diffusion model da bi izmerili “drift rate” učesnika, što se odnosi na brzinu kojom mozak prikuplja i obrađuje dokaze pre donošenja odluke.
Veća brzina protoka (drift rate) dovodi do toga da brže i sigurnije donosite odluke. Manja brzina, s druge strane, znači sporije razmišljanje i veću mentalnu potrošnju energije da biste došli čak i do jednostavnih zaključaka.
Istraživači su otkrili da su pojedinci sa izraženijim simptomima imali značajno manju brzinu protoka, što znači da im je mozak sporije prikupljao dokaze i otežavao donošenje odluka, čineći ga manje efikasnim.
Ovo se još jednom odrazilo na aktivnost u precuneus-u jer je i on uključen u mentalnu koncentraciju, refleksiju i procenu opcija. Kada je ovaj deo mozga manje aktivan, mozak obrađuje informacije sporije. Čak i jednostavni izbori mogu delovati mentalno iscrpljujuće.
Ako se osećate mentalno maglovito, preplavljeno svakodnevnim odlukama ili vam je teško da se fokusirate duže od nekoliko minuta, možda nije reč samo o nedostatku volje. Možda je vaš mozak počeo da se prilagođava brzini sadržaja koji konzumirate. Ovo može biti znak da svom umu date prostor da postoji bez stalne stimulacije.
Ponovno otkrivanje lepote dokolice
U jurnjavi za stalnim angažmanom možda i ne primećujete da ponekad dosada nije ništa loše. „Besmisleno vreme“ zapravo je korisno, a ponekad i neophodno. Kada vam je dosadno, vaš um konačno dobija šansu da luta i istražuje ideje koje ne uspevaju da isplivaju kroz uobičajeni nalet distrakcija. To može podstaći kreativnost, poboljšati rešavanje problema i podržati dublje razmišljanje. U tihim i praznim trenucima najbolje čujete sami sebe.
Iako ne morate potpuno prestati da gledate sadržaj, možete naučiti kako da se odnosite prema njemu s namerom. Svesno razmišljanje o tome šta gledate i zašto gledate pomaže vam da koristite sadržaj kao alat koji vas ne obuzima u potpunosti.
Pre nego što otvorite neku aplikaciju, može biti korisno da se zapitate: “Koji je moj razlog da sada koristim ovu aplikaciju?” Razmislite da li tražite zabavu, inspiraciju, povezivanje ili samo bežite od tišine.
Istovremeno, možemo naučiti da cenimo trenutke „besmislenog vremena“. Možemo stvoriti naviku da sebi namerno dozvolimo dosadu i da nađemo način da budemo daleko od ekrana, na primer, da prošetamo bez telefona, gledamo kroz prozor ili samo sedimo u tišini. Iako ovi trenuci mogu delovati prazno, oni omogućavaju našem umu da se resetuje, reflektuje i povrati svoj prirodni ritam.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
