Kako da ubedite sagovornika u sve što poželite uz proveren trik star 350 godina

Foto: BO / The Photo One / Profimedia

Da li je moguće da ubedite sagovornika u apsolutno sve? Naravno da je moguće, ali je nužno da se i vi u tom razgovoru prilagodite i prihvatite deo stavova i argumenata svog sagovornika.

Francuski filozof Blez Paskal (1623-1662) najpoznatiji je po Paskalovoj opkladi, u kojoj dokazuje da je verovanje u Boga najpragmatičnija opcija za svakog čoveka. Međutim, manje je poznata njegova analiza sučeljavanja različitih gledišta, koja danas bilo kome od nas može pomoći da ubedimo sagovornike u ono što želimo. Fora je u tome da ljudima kažete da su u pravu i tako počinje ubeđivanje.

Kada nismo saglasni sa sagovornikom ili smatramo da ono što on govori nije ispravno, treba da pogledamo situaciju iz njegovog ugla i nađemo najmanji zajednički sadržalac. Potom svom sagovorniku kažemo da je u pravu po pitanju određenog dela izlaganja, ali da smatrate da je propustio da pogleda stvari iz još jednog ugla i onda mu ponudite svoje gledište.

Foto: SHEILA TERRY / Sciencephoto / Profimedia

Normalno je da ljudi ne mogu sve da sagledaju i neće imati problem s tim ukoliko im ukažete na nešto, ali ukoliko im kažete da je ono što pričaju potpuna glupost, istog trenutka oni prestaju da vas slušaju. Ovako uzmete deo njihove argumentacije da bi se osetili kako su uvaženi, a onda oborite ostatak svojim mišljenjem.

Artur Markman, profesor psihologije sa Univerziteta Teksas u Ostinu, objašnjava da ovaj sistem funkcioniše zato što je jedna od prvih stvari koje treba da uradite da biste nekome dali dozvolu da se predomisli, jeste da spustite njihov ‘odbrambeni zid’ i sprečite ih da se ‘petama ukopaju u svoju poziciju’.

– Ako vam odmah pokažem na koje sve načine niste u pravu, vi nemate motiv da sarađujete. Ali ako vam kažem: ‘Ah, da, imali ste nekoliko stvarno dobrih zapažanja, mislim da su to sve važne stvari’, sada im dajete razlog da sarađuju, a onda ste slobodni da izrazite svoju zabrinutost u vezi sa njihovom pozicijom, ali se rasprava nastavlja u duhu saradnje – kaže Markman.

On podržava i drugu Paskalovu misao: „Ako ja imam neku ideju, verujem da sam ja ‘vlasnik’ te ideje, a nasuprot tome je situacija u kojoj preuzmem vašu ideju, i na neki način sam vam priznao autoritet po tom pitanju. Mnogi ne žele to da urade“.

Paskalova opklada ili Paskalova teorija o verovanju u Boga govori da je najbolje verovati da Bog postoji. On analizira dve opcije: moguće je verovati u Boga ili ne verovati u Boga.

Iz toga proizlaze mogućnosti:

Veruješ u Boga

– Ako Bog postoji, ideš u raj, što znači beskrajnu dobit.

– Ako Bog ne postoji, gubiš, tvoj gubitak je konačan, ali zanemarljiv.

Ne veruješ u Boga

– Ako Bog postoji, ideš u pakao, gubitak je beskrajan.

– Ako Bog ne postoji, tvoja dobit je konačna, ali zanemarljiva.

I u svojim ostalim delima ovaj matematičar i filozof je pokušavao da dokaže da je hrišćanska vera ispravna. Kritikovali su ga mnogi filozofi, poput Voltera.

***

Bonus video: Mira Adanja Polak – S Elizabetom II niste mogli ući u konflikt, to je prepuštala drugima

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram