Kako da prepoznate podmuklu taktiku manipulacije u odnosu

Podeli:
Foto: Twentieth Century Fox Film Corpo / AFP / Profimedia

U ljubavnom odnosu, ali i u prijateljstvu i na poslu, može se dogoditi da budete surovo manipulisani - toliko da posumnjate u sopstveni razum. U psihologiji postoji termin "gaslighting", koji označava zlostavljanje i manipulaciju za koju se u našem narodu kaže "prave vas ludim". Kako to prepoznati i odbraniti se?

„Gaslighting je forma emocionalnog zlostavljanja i skup manipulativnih tehnika. On se uglavnom događa od strane jedne osobe, ali nekad se može dešavati i od grupe ljudi. U pitanju je igra laganog ispiranja mozga“, objašnjava za Zadovoljna.rs Anja Đorđević, asistentkinja za psihološka istraživanja na Univerzitetu u Nici i autorka bloga Psilozofija.

Termin „gaslighting“ je preuzet iz predstave (1938) i filma „Gaslight“ (1944) gde je žena „gaslajtovana“ od strane svog muža, tako što je on igrao igrice sa gasnim svetlom i njegovim pritiskom, govoreći ženi da to što ona vidi da izlazi iz gasne lampe nije istina – pa je ona počela da misli da je izgubila razum, priča Đorđević.

Gaslajteri su osobe koje to svesno rade, mogu imati narcisoidni poremećaj ili nelečenu psihološku traumu koja se nije razvila u psihopatologiju, ali jeste u potrebu za kontrolom drugih. A njihova dela imaju razarajuće posledice.

Foto: Shutterstock

Gaslighting u odnosu – konkretni primeri

Ukoliko osoba poriče nešto za šta postoji očigledan dokaz, to je gaslajting.

„Na primer čuli ste od te osobe nešto svojim ušima i videli svojim očima, ali ona će to kasnije poreći“, navodi Đorđević

Zatim, izgovaranje očiglednih laži koje najčešće predstavjaju direktni atak na vašu ličnost.

„Osoba će navesti listu stvari u kojima niste dobri i uveriti vas da i druge osobe iz vašeg okruženja misle isto“, kaže ona.

Gaslajting je i projektovanje sopstvenih emocija i uverenja na druge – recimo, osoba je ljubomorna, a optuživaće žrtvu da je ljubomorna.

„Žrtve dovode u pitanje nešto što znaju da je istina, vrlo često i o njima samima. Na kraju sumnjaju u svoju memoriju, opažanje, čak i počnu da veruju da gube razum. Što duže traje, to je žrtvi sve teže da vidi istinu i da izađe iz začaranog kruga manipulacije“, objašnjava Đorđević.

Foto: Shutterstock

Lekcije iz ličnog iskustva

Anja je sa nama podelila saznanja i zapažanja o gaslajtingu koji je osetila i na svojoj koži.

„Iz svog ličnog iskustva sa gaslajterima, rekla bih da oni često koriste opšta mesta i nejasna pravila kako bi manipulisali. Tamo gde ima konfuzije, otvara se prostor za gaslajtovanje“, priča nam.

Recimo u poslu, ukoliko vas nadređeni koristi gaslight tehnike, često ce vaše odgovornosti biti nejasno definisane ili pravila rada ce biti dvosmislena pod izgovorom da je “sve relativno, da sve zavisi, da je neophodno biti fleksibilan”, ukazuje ona.

Takođe, osoba koja manipuliše se često krije iza nekog identiteta ili autoriteta – pa izgovara rečenice: „Kao tvoj muž ja ti kažem da“ ili „U ime firme moraš se ponašati na taj i taj način“. Jako je često i slanje mešovitih poruka u savršenom tajmingu – na primer: optuživao sam te da si loša osoba, ali onda ti pripremim iznenađenje u trenutku kada vidim da se udaljavaš od mene.

„U pitanju su odnosi u kojim gaslajter ima neki vid moći and žrtvom – najčešće se dešava u poslovnom svetu od strane nadređenog i u emotivnom sektoru od strane jednog partnera and drugim. U ovakav odnos se često ulazi preko faze zavođenja – osoba nas prvo zavede ili imamo osećaj da nas zaduži, kako bi posle mogla da nas manipuliše“, pojašnjava Đorđević, dodajući da osobe imaju jedno lice pred žrtvom, a drugo pred svetom.

Foto: Shutterstock

Tri neporeciva znaka da ste gaslighting žrtva

Anja Đoređević detaljno objašnjava tri signala koja ukazuju da ste zlostavljani i manipulisani.

Prvo, osoba laže za neke stvari koje bi ti do tada bile očigledne.

„Osoba koja nije gaslajter može izgovoriti laži sa izvesnom dozom kolebanja ili govora tela koji nas navodi na to da znamo da ta osoba izgovara laž. Gaslajter je izgovara tako kao da je u pitanju apsolutna istina. Oni to rade na vrlo vešt način, sa hladnokrvnim izrazom lica i bez oklevanja. Laži često uključuju poricanje onoga što su rekli ili uradili, bez obzira na to što ste vi od njih čuli drugačije ili videli da rade drugačije“, ukazuje ona.

Drugo, uvek će napasti ono što je vama najbitnije.

„Ako vam je najbitnije da budete pošten i dobar radnik – smisliće neku laž vezanu za to ili vas optužiti da to niste, ako je to da ste dobar roditelj – dovešće u pitanje da li ste bili dobri prema vašoj deci“.

Treće, sve rade polako, vremenom šaljući vam duple poruke kada je to neophodno.

„Laž tamo, laž ovamo. Polako vas peku i peku, a da ni ne primetite. Čim primetite da želite izaći iz takvog odnosa, gaslajter će vas ponovo zavesti lepim komentarom ili gestom, iako je prethodno naveo listu stvari u kojima niste dobri. Vi ćete tada pomisliti da on i nije tako loš i preuzeti krivicu za tenziju u odnosu na sebe. Gaslajter uspeva u manipulaciji tako što žrtvu stalno pržucka i dokuvava. To je kao da vam neko grebucka ranu na taj način da ona nikako ne može da zaraste“, slikovito objašnjava Đorđević.

Foto: Shutterstock

Kako se izvući

Zbunjenost, anksioznost, nesposobnost da verujemo sebi, osećaj da živimo u deluziji jer ne znamo šta je istina – sve su to posledice kada doživite gaslajting.

„Psiholoski jako zahtevno – žrtva se stalno stavlja u pitanje, dovodi u pitanje da su ljudi generalno dobri, gubi samopouzdanje i veru u sebe. Česta je samokrivica jer žrtve krive sebe što su verovali toj osobi ili jer su bili preosetljivi i dozvolili da dođe do toga“, kaže Đorđević.

Ukoliko se žrtva suprotstavi – gaslajter ima razne tehnike viktimizacije. Na primer, kazaće: „Ja sam tebi sve dao, ti meni ne veruješ“. A ukoliko bi žrtva inicirala izlazak iz kruga manipulacije – onda predator traži način da je zadrži komplimentima ili delima, pa osoba pomisli: „On nije tako loš“.

„Ova tehnika se naziva tehnika usisavanja – ja te mnogo volim, ja vidim tvoje kvalitete, stvari će se od sada promeniti sa nama“, kaže Đorđević.

Gaslajteri svesno biraju žrtve kojima će moći da malipulišu, stoga je oporavak težak.

„Čujem da ljudi tek nakon oporavka od gaslajtinga shvate da postoji reč za to što su preživeli. Zato je edukacija najbolja prevencija. Kada stavimo ime na to moći ćemo da odreagujemo na isto, ali možda cak ni tada. Zavisi dubine upletenosti u odnos sa gaslajterom i moći koji on ima and nama“, upozorava Đorđević.

Najbolji način da odreagujemo je postavljanje jasnih granica ili prekid odnosa koji je često neophodan – ostavljanje i najmanjeg prostora gaslajteru je česta greška, jer ce on naći način kako da ponovo uđe u naš energetski sistem i nastavi tamo gde je stao. Najbolje je skloniti se, jer odnos sa gaslajterom ne može biti odnos ljubavi i poverenja, zaključuje Anja Đorđević.

***

Bonus video: Već viđeno

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram