Vilijam Uri je američki pisac, akademik, antropolog i stručnjak za pregovore. Osim što je suosnivač Harvardskog programa za pregovore, pomogao je u osnivanju Međunarodne mreže za pregovore sa bivšim američkim predsednikom Džimijem Karterom.
Suština učenja Vilijama Urija je u takozvanom „pozitivnom ne“ koje je primenjivo na poslu, ali i u privatnom životu. Svoj Ted talk Uri je počeo zanimljivom pričom.
„Tema komplikovanih pregovora me podseća na jednu moju omiljenu priču sa Bliskog Istoka, o čoveku koji je trojici svojih sinova ostavio 17 kamila. Prvom sinu ostavio je polovinu kamila; drugom je ostavio trećinu kamila; a najmlađem sinu je ostavio deveti deo kamila. Tako su tri sina počela da pregovaraju, 17 nije deljivo sa dva. Nije deljivo sa tri. Nije deljivo ni sa devet. Napetost među braćom je počela da raste. Napokon, u očajanju, otišli su da se konsultuju sa mudrom staricom. Mudra starica je razmišljala o njihovom problemu dugo vremena, i najzad je rekla, ‘Ne znam da li vam mogu pomoći, ali barem, ako želite, daću vam jednu moju kamilu.’ Tako su onda oni imali 18 kamila. Prvi sin je uzeo svoju polovinu – polovina od 18 je devet. Drugi sin je uzeo svoju trećinu – trećina od 18 je šest. Najmlađi sin je uzeo svoju devetinu – devetina od 18 je dva. Dobije se 17. Imali su jednu kamilu viška. Vratili su je mudroj starici“, priča Vilijam Uri.
Šta je pouka ove priče? Starica im nije rekla da ne može da reši njihov problem, ali je na kraju ostala neoštećena i uspela je da ga reši na mudar način. Tako nas i Uri uči kako da kažemo ne, a da svi iz cele situacije izađemo „nepovređeni“.
Kako da promenite tendenciju da ljudima uvek izazite u susret čak i kada je to na vašu štetu?
Vilijam Uri to otkriva, ali u zavisnosti od toga kome se obraćamo.
Ljudi kojima ste do sada govorili „da“
On savetuje da ukoliko niste naviknuti da ljudima kažete „ne“, prvo pronađete neku „sidro frazu“ koja će vam pomoći. Uzmite u obzir: „to ne funkcioniše kod mene“, „više bih voleo da to ne radim“, „ne želim više to da radim“ i ponovite svoju frazu po potrebi, znajući da ne morate da kažete nešto više.
Ljudi kojima ste govorili „možda“
Brzo „ne“ je bolje od sporog možda. Dakle, kada konačno odgovorite: „Razmišljao sam i moj odgovor je ne“, očekujte razočaranje druge osobe. I sledeći put kada budete u iskušenju da kažete možda, umesto toga recite ovo: „Ako moraš sada da znaš, odgovor je ne“.
Osoba koju izbegavate jer se plašite da joj kažete „ne“
Prošlo je, koliko, tri meseca? Vreme je da zagrizete gorku pilulu i kažete ono neizbežno: „Znam da nisi mogao da me nađeš, ali mi je stigla tvoja poruka/mejl/predlog. Reći ću ne i nadam se da ti moj zakasneli odgovor nije izazvao neprijatnosti.“ Deluje nezgodno, zar ne? Zbog toga Uri lično uvek izbegava izbegavanje.
A šta kada vama kažu „ne“
Ako ne možete da prihvatite „ne“ kao odgovor, Uri, koji je takođe međunarodno imenovani posrednik i autor knjige Getting Past No, kaže da je ključ u pregovorima. Prvo, pitajte: „Možete li mi pomoći da razumem zašto vam je teško da kažete da na predlog/zajam/ponudu/promociju?“ Zatim procenite: „Ako sam dobro razumeo, vaša prva briga je A, a vaša druga briga je B – da li sam to dobro razumeo?“ Zatim odgovorite: „Ako bih mogao da odgovorim na to radeći X i Y, da li biste se predomislili?“ Samo imajte na umu da „da“ nije zagarantovano i možda ćete morati da ponovite korake nekoliko puta pre nego što se uopšte približite rešenju.
Briga o sebi
Dr Kristos Kuimtsidis, psihijatar u Londonskom psihijatrijskom centru, kaže: „Ravnoteža je ključna kada su u pitanju vaše mentalno zdravlje i društveni život. Dok je formiranje i održavanje pozitivnih odnosa važno, važno je i vreme posvećeno brizi o sebi. Ako osećate da ste pod pritiskom da odgovorite ‘da’ na razne pozive i zahteve umesto da sami imate više koristi od ranog odlaska u krevet, možda je vreme da počnete slobodnije da koristite reč ‘ne'“.
Ne zaboravite – „ne“ je kompletan odgovor
Ne morate ništa da objašnjavate.
Kada niste navikli da kažete „ne“, anksioznost će verovatno podići svoju ružnu glavu čim pokušate. Možda ćete osetiti potrebu da previše objašnjavate svoju situaciju ili obrazlažete. Ali možete reći ne bez izvinjavanja i opravdavanja, samoodbrane. Bilo koja od ovih jednostavnih rečenica mogla bi da funkcioniše:
„Ne.“
„Voleo bih, ali ne.“
„Ne mogu, trenutno sam prezauzet.“
„Mislim da nije zdravo da to radim.“
„Saosećam sa vama, ali trenutno ne mogu da vam pomognem.“
Neki ljudi, posebno ljudi koji su navikli da ih spasavate, mogli bi se uznemiriti kada ovo čuju. Međutim, većina će to prihvatiti i krenuti dalje. I još jedan bonus – verovatno ćete otkriti da vas ljudi više poštuju kada budete mudrije koristili svoje vreme i energiju.
Da ne bude zabune – dobro je biti od pomoći! Ali zanemarivanje sebe i svojih potreba do tačke u kojoj ste potrošeni i ljuti na sve – nije. Vodite računa o sebi i bolje ćete brinuti o drugima.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
