Da, moguće je da se smiriš kad misliš da ćeš eksplodirati

Podeli:
Foto: Shutterstock

Smirenost jako retko dolazi sama od sebe.

Kad nas povuku brige i obaveze, smirenost se ne naseljava lako u nas. U hiperstimulativnom svetu gde se podrazumeva da nas prekidaju, gde nas notifikacije opominju, a satovi ne krase tiho zglobove, već zuje sa raznim zahtevima koji se tiču nekog drugog, nervni sistem je stalno u „povišenom“ režimu. Mir više ne dolazi nepozvan. Mora se aktivno tražiti.

I to je sama definicija „kratkog fitilja“. S obzirom na prirodu savremene ljudske svesti, oslobađanje od stresa je postalo izvor stresa. Standardni recepti – dišite pravilno i duboko, meditirajte uz svoju mantru, razbistrite glavu – sami po sebi mogu izazvati anksioznost, posebno ako ste ih ranije pokušali bezuspešno.

Ipak, nauka sugeriše da postoji put kroz ovu zagonetku. Smirenost je i psihološko i fiziološko stanje, pa se može naći resetovanjem saradnje između tela i uma. Linija podele će se razlikovati od osobe do osobe, ali negde između njih, može se kalibrisati nova ravnoteža.

Ljudskom nervnom sistemu je potreban jednostavan sastojak za smirenje — osećaj sigurnosti. To nije samo fundamentalni deo Maslovljeve čuvene hijerarhije ljudskih potreba. U nedostatku osećaja sigurnosti, naša tela su spremna za odbranu, budna za pretnje bilo stvarne ili izmišljene. Svaki sistem je u stanju pripravnosti.

Naši umovi su evoluirali da bi nas održali u životu, a briga je način na koji um kaže telu da smo možda u opasnosti, iznutra ili spolja. To je karakteristika koja je služila drevnim ljudima posebno kada su se u prirodnom okruženju redovno pojavljivale pretnje po život i telo. Danas se ta osećanja često aktiviraju kao odgovor na pretnje koje ne postoje ili ih ne zaslužuju. A cena stalne budnosti je visoka, ne samo iscrpljujuća za nas, već i za druge.

Pronalaženje smirenosti je veština koja se može naučiti. Može se pratiti odozgo nadole ili odozdo prema gore. Odozdo prema gore, na primer, duboko disanje može aktivirati parasimpatički nervni sistem, suprotstavljajući se nervnim signalima koji dovode mozak u stanje pripravnosti. To može biti najbrži i najefikasniji pristup.

Isključivanje i odvajanje od ažuriranja vesti, zahteva ljudi prema našem vremenu, i bilo čega drugog što izgleda kao da bi moglo da poveća naš teret, moglo bi da funkcioniše neko vreme, ali pre ili kasnije apatija će verovatno samo izazvati osećanje krivice koje dodaje još jedan sloj naše anksioznosti.

Ako nađemo proverenu praksu koja nam vraća smirenost, na stvarne životne izazove ćemo odgovoriti održavajući fokus, inteligenciju i nameru. Jedan pristup neće raditi za sve, ali na sreću, postoji više puteva.

Evo nekoliko preporuka psihološkinje Alis Bojs koje je dala za sajt Psyhology Today.

Ne donosite prebrzo zaključke

„Jednom sam dobila poruku da je neko više puta pokušao da pristupi mom bankovnom računu. Ovo me je prestravilo, ali ispostavilo se da je to bila finansijska aplikacija koju koristim za izvlačenje informacija sa naloga, koju sam ovlastila, ali sam zaboravila na nju. U ovom trenutku, međutim, morala sam da prepoznam mogućnost da je u pitanju nešto loše, ali i da tolerišem tu anksioznost dok se sledećeg dana ne otvori linija za korisničku podršku banke.“

Pouka: Ne paničite prerano.

Razlikujte izbočinu i ​​kraj puta

U potrazi za bilo kojim dugoročnim ciljem, normalno je da doživite neuspehe koje zahtevaju dodatni rad i koštaju vas emotivno, ali ne menjaju značajno gde ćete završiti. Vaša penzija sutra, na primer, može da se kreće kroz tržišne skokove i padove, ali dok prestanete da radite, ona će verovatno biti prilično blizu vaših prvobitnih očekivanja. Ili ćete možda dobiti kaznu zato što niste primetili znak koji zabranjuje parkiranje na određenom mestu. To je greška, otežava i ima cenu, ali ne mora da vam uništi nedelju.

Pouka: Možda ćete iskusiti zaobilaznice koje su stresne u ovom trenutku, ali ne bi trebalo da vas sprečavaju da uspete na duge staze.

Zapitajte se šta treba da naučite, ako ništa drugo

U nekim emocionalno izazovnim situacijama, treba naučiti lekciju kako ne biste ponovili grešku. Ali često te lekcije jednostavno nema. Iz primera parking karte, možda ste zaključili da morate da povećate svoju budnost u vezi sa uličnim znakovima. Ali to zapravo ne bi trebalo da bude prioritet ako je verovatno da ćete zeznuti samo jednom u nekom dužem periodu. Ekstremna budnost može povećati stres, ali doneti minimalne rezultate.

Pouka: Ako postoji očigledan zaključak iz lošeg iskustva, prihvatite ga, ali prepoznavanje da retki propusti možda nisu vredni truda prevencije može pomoći u ograničavanju anksioznosti.

Podelite s drugima

Nakon stresnog incidenta, može biti od pomoći da to podelite sa ljudima u koje verujete da vam pružaju podršku. Primanje empatije od nekoga do koga vam je stalo može biti oslobađajuće i sprečiti dalje razmišljanje.

Pouka: Procenite da li se vaša nervoza i razmišljanje o izvoru stresa povećava ili smanjuje kada s nekim podelite svoju priču.

A kada osetite da ćete eksplodirati, stručnjaci savetuju sledeće stvari – izvedite i prošetajte psa 30 minuta, pomislite na osobu koju poznajete koja je uvek smirena, primenite takozvanu tehniku „pomodoro“. Kad ste pod stresom i demotivisani zbog rokova i odgovornosti na poslu, navijte alarm da vam zvoni za 25 minuta. Napravite pauzu pet minuta, i ciklus ponavljajte tri ili četiri puta, a onda napravite dužu pauzu od 15 do 20 minuta. Takođe, kad stignete kući s posla ili pre toga, ali kad završite s obavezama, napravite kratku pauzu u tišini. Razbistrite misli. I da! Izbegavajte mreže i telefon u večernjim satima.