Emocionalno inteligentni ljudi su generalno srećniji u životu i zadovoljniji svojim odnosima s drugima. Često je to zato što dosledno rade tri stvari. Razumevanje ovih sklonosti u stvarnom životu može vam pomoći da ih razvijete. Dodatno, svest o tri mentalna okvira koji mogu da ometaju ove osobine može doneti dodatno pojašnjenje.
Zahvalnost kod emocionalno (ne)inteligentnih ljudi
Prvo, emocionalno inteligentni ljudi se dosledno osećaju „srećno“ ili „blagosloveno“. Oni kao da se uvek prisećaju dobrih stvari koje imaju, uprkos negativnim situacijama koje se mogu desiti. Ovo se često naziva emocionalna regulacija, piše terapeutkinja Erin Leonard za Psychology Today.
Tokom teških perioda ili kriza, često sebi kažu: „Moglo je biti i gore.“ Ovakav način razmišljanja im pomaže da ostanu pribrani u haotičnim situacijama. Takođe im pomaže da istraju jer cene pozitivne aspekte svog života i žele da prevaziđu teškoće kako bi nastavili da uživaju u onome i onima koje vole.
Nakon što prođu kroz težak period, emocionalno inteligentni ljudi često odvoje vreme da razmisle i nauče nešto iz tog iskustva. Pronalaženje „pozitivne strane“ im pomaže da rastu i razvijaju se. Nastavljaju kroz život sa osećajem zahvalnosti.
Na primer, zamislite menadžerku u računovodstvenoj firmi, koja pokušava da pomogne manje iskusnoj osobi tako što je zapošljava i mentorše, ali ta osoba se stalno žali i traži posebne privilegije koje drugi članovi tima nemaju. Kada menadžerka pokuša da postavi granice, ta osoba se pobuni, izvrće situaciju i prikazuje šeficu kao problem. Na kraju, ova odlučuje da je otpusti, a ubrzo nakon toga dobija poziv od advokata koji zastupa tu osobu.
Menađderka se plaši da će njen profesionalni ugled biti ozbiljno narušen. Ima problema sa spavanjem, hranom i koncentracijom. Ipak, tokom čitave situacije, podseća sebe da su joj deca zdrava i srećna, i fokusira se na to koliko voli svoj posao i koliko je ispunjava pomaganje ljudima.
Iako joj je teško, ona dosledno zadržava te pozitivne misli. Sali uspeva da izdrži kroz oluju, i problem se na kraju rešava. Shvata da je pozitivna strana te situacije njena motivacija da postavi bolje granice i unapredi proces zapošljavanja ubuduće.
Nasuprot tome, ljudi koji veruju da im je uvek gore nego drugima često sebe vide kao „žrtve“. Oni odbijaju da vide bilo šta pozitivno tokom teških trenutaka jer su zarobljeni u uverenju da nikome nije teže nego njima. To često dovodi do osećaja beznadežnosti i potrebe da ih neko „spasi“ ili da se pravila promene za njih. Pošto nemaju osećaj lične efikasnosti, teško im je da prođu kroz izazove i umesto toga odustaju ili zahtevaju da neko drugi reši problem za njih.
Sposobnost da se uzdigneš iznad situacije
Drugo, emocionalno inteligentne osobe umeju da se „uzdignu iznad situacije“. Ne smeta im da „izgube“ u nekoj borbi za moć jer znaju da ih možda čeka značajnija nagrada. Ta emocionalna dubina im omogućava da razmotre kako njihovi postupci utiču na druge.
Na primer, dva momka igraju finale državnog prvenstva u košarci. Jednom trebaju još tri poena da obori školski rekord, ali drugi insistira da on bude glavni strelac u poslednjoj četvrtini. Umesto da se svađa, prvi se trudi da mu asistira. Drugi postiže nekoliko poena i tim pobeđuje.
Iako je mogao da se usprotivi, postigne poene i osvoji i utakmicu i nagradu, prvi bira da se uzdigne. Umesto da započne konflikt, fokusira se na pobedu tima. Sledeće nedelje, na dodeli nagrada, upravo on dobija titulu najkorisnijeg igrača (MVP), što za njega predstavlja najveću počast.
Emocionalno inteligentna osoba shvata da stvari nisu uvek fer ili ispravne, ali delovanje isključivo iz ličnih interesa može vas zaslepeti za dublje, smislenije iskustvo. U ovom primeru, on je bio u stanju da stavi dobrobit svog tima ispred ličnih ambicija.
S druge strane, osoba koja veruje da uvek mora biti u pravu i imati poslednju reč često ima problem da popusti zarad većeg cilja. Njena potreba da uvek „pobeđuje“ može je zadržati u površnim i sitničavim konfliktima.
Put je jednako važan kao i cilj, ako ne i važniji
Treće, emocionalno inteligentni ljudi nastoje da uživaju u procesu jednako kao i u cilju. Umesto da razmišljaju samo o nagradi na kraju, oni uživaju u samom putu do tog cilja. Njihova motivacija nadilazi spoljne i trenutne nagrade i povezana je sa životnom strašću ili misijom.
Na primer, zamislite dizajnerku enterijera koja uživa u upoznavanju svojih klijenata i njihove vizije. Obožava porodice za koje radi i raduje se sastancima sa timom gde razmenjuju ideje o tome kako da ostvare nečiji san. Imaju sjajnu timsku hemiju i uživa u njihovim šalama i zajedničkim trenucima. Svaki dan je drugačiji, i ceni kreativnu prirodu svog posla.
A sad zamislite drugu dizajnerku enterijera koja je takođe je ambiciozna i inteligentna. Ona je takmičarski nastrojena i želi da postane vrhunski dizajner u svom gradu. Međutim, toliko je fokusirana na postizanje tog cilja da često žuri kroz sastanke sa klijentima, namećući svoju viziju. Njene ideje često zanemaruju želje klijenata.
Uz to, toliko je opsednuta svojim planovima da često bude gruba i neljubazna prema svojim asistentima. Iako su njeni krajnji rezultati fantastični, ona ne doživljava ispunjenje jer ne oseća istinsku povezanost sa klijentima, niti ima srećan tim. Njen rad je lep, ali njena reputacija trpi, a svakodnevni život joj je stresan jer je tim ne poštuje, a klijenti često ostavljaju negativne komentare. Nakon nekoliko godina, sagoreva.
U ovom primeru, druga dizajnerka je usmerena samo na rezultat i propušta značajna i zabavna iskustva na tom putu. Njena koleginica, s druge strane, emocionalno je inteligentna i razvija i ceni sam proces gotovo jednako kao i ishod. Zato ostaje uspešna i voljena dizajnerka u svom gradu dugi niz godina.
Tri osobine emocionalno inteligentnih ljudi – zahvalnost, uzdizanje iznad konflikta i vrednovanje procesa jednako kao i ishoda – omogućavaju vam emocionalnu snagu, dubinu i izdržljivost. Suprotne osobine mogu vas sprečiti da uspešno prebrodite teška vremena, ostvarite nevidljive ciljeve i prigrlite ono što je zaista važno u životu.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
