"Unutrašnja lepota je mnogo važnija od spoljašnje. Ona nam daje sjaj, iskru i energiju koju emitujemo", smatra Isidora Građanin, jedna od naših najlepših mladih glumica.
Isidora Građanin je diplomirala na Fakultetu dramskih umetnosti u klasi Srđana Karanovića, a svoj talenat i glumačko umeće pokazala je u brojnim projektima. Najveću popularnost donela joj je uloga Saške u seriji Siniše Pavića „Junaci našeg doba“, a istakla se i ulogama u serijama „Ubice mog oca“, „Beležnica profesora Miškovića“, „Komšije“, „Moja generacija Z“…
Isidora je i na filmskom platnu uverljivo dočarala lik Suzane u ostvarenju „Ne igraj na Engleze“ 2021, kao i u filmu „Ključ“ godinu dana kasnije, u kojem je ušla u kožu Marije.
„Lepotu ne ističem u prvi plan“
Budući da važi za jednu od najlepših srpskih glumica, Isidoru smo na na početku razgovora pitali da li joj smeta što neki ljudi ističu njenu lepotu u prvi plan – ispred gumačkog umeća.
“Ne smeta mi jer lično ja ne ističem to u prvi plan, ne mislim o tome kao o svom najvećem kvalitetu, već smatram da imam mnogo toga da ponudim. Istina je da mi je često izgled definisao u koji lik ću da uskočim, možda do sada nisam imala toliko prilike da igram neki dijapazon uloga koji bih volela, ali ne sumnjam da će i to doći”, iskrena je Isidora.
Kako dalje priznaje, prija joj kada joj ljudi udele komplimente na račun fizičkog izgleda.
“Naravno da mi je drago, lepo je kada ti neko dodeli takav epitet “jedne od najlepših srpskih glumica. Verujem da je lepota dar, ali mislim da je sve stvar ukusa i da je svako lep na svoj način, a ono što nosimo iznutra je mnogo važnije od onoga kako se predstavljamo spolja. Unutrašnja lepota nam daje sjaj, iskru i energiju koju emitujemo. Unutrašnje bogatstvo, ispunjenost i lepotu nikakva šminka niti estetska korekcija ne može da zameni. Naravno da mislim da se treba negovati i voditi računa o izgledu, ali to je samo deo negovanja sopstvenog bića”, smatra glumica.
Fizička sličnost sa Draganom Kosjerinom
Od kada je zakoračila u glumačke vode, mnogi su primetili da veoma liči na jednu od najpopularnijih TV lica Draganu Kosjerinu. Zato smo je pitali koliko često nailazi na takva poređenja i da li joj imponuje.
“Desilo mi se jednom da mi je jedan momak stidljivo prišao na ulici sa pitanjem da li sam ja Dragana Kosjerina. Bilo mi je simpatično. Dragana je prelepa, negovana, otmena i predivna devojka, pa naravno da mi ne smeta to sto mi kažu da ličimo. Kada sam gostovala u kvizu ‘Ja volim Srbiju’ šalile smo se na tu temu”, priseća se Isidora zanimljive anegdote.
Sujeta u glumi
Mnogi glumci kažu da u svetu glume vlada sujeta. Šta Isidora misli o tome? Da li je na svojoj koži osetila sujetu i kako se nosi sa tim?
“Iskrena da budem kada god osetim i trunku negativnosti od kolega, trudim se da se mnogo ne obazirem na to i da štitim sebe od tuđe loše energije. Ono što vidiš u meni – tvoje je, kako kaže ona izreka. Dešavalo mi se da negativni komentari nekih kolega utiču na to da neku ulogu ne dobijem, bez ikakvog razloga, ponekad čujem neka ogovaranja, ali se mnogo ne obazirem. Okrećem se lepim iskustvima i plodonosnim odnosima. U svoj život puštam dobronamerne kolege i uvek se trudim prema svima da budem onakva kakav tretman i ja iziskujem. I mogu sa ponosom reći da je daleko više predivnih iskustava i poznanstava od onih loših”, kaže naša sagovornica.
„Svaka audicija sa sobom nosi dozu neizvesnosti, nervoze i preispitivanja“
Budući da je jednom prilikom izjavila da svojim najvećim uspehom smatra kada ulogu dobije na kastingu, ali da je to najstresniji deo posla, pitali smo glumicu da nam opiše neku situaciju koja je za nju bila najstresnija i kako se borila sa stresom.
“Tada sam konkretno govorila o kastingu za seriju “Junaci našeg doba”, koji je imao nekoliko krugova, bila je rigorozna selekcija, potrajalo je, ali je na kraju osećaj bio neprocenjiv kada sam shvatila da sam baš ja, među mnogim kandidatkinjama, dobila ulogu. Svi smo osetili nekada na svojoj koži kako je lepo kada nakon nekog uloženog truda dođe rezultat. Međutim, svaka audicija sa sobom nosi dozu neizvesnosti, nervoze, pitanja ‘da li sam mogla bolje’ … Kao da si svaki čas na intervjuu za posao. Ipak, umetnost je stvar ukusa i važno je na to ne gledati kao na nešto lično. Moram priznati da najviše volim kada sam sa nekim sarađivala pa me nakon toga zovu za neku novu saradnju, to mi je dokaz da imaju poverenja”, kaže naša sagovornica.
Ne žali za ulogama koje nije dobila
Ova umetnica priznaje da je bilo uloga koje je žarko želela, a nije ih dobila, ali da ne žali dugo za njima.
“Bilo ih je sigurno, ali onda shvatim da ta uloga nije ni bila za mene, već da su mi suđene neke druge uloge, pa ne žalim dugo za njima”.
Saradnja sa Brankom Cvejićem
Budući da je u seriji „Junaci našeg doba“ imala čast da deli kadar sa legendom našeg glumišta pokojnim Brankom Cvejićem, pitali smo je kako pamti saradnju s njim.
“To je bio predivan period mog života. Mnogo smo vremena proveli zajedno na setu i zaista sam mnogo učila od njega kao od kolege, pamtiću uvek neke šale koje smo delili između scena i naš prelepi televizijski odnos dede i unuke”.
Studije na FDU
S obzirom na to da je glumu diplomirala na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Srđana Karanovića, pitali smo našu sagovornicu čemu taj fakultet uči studente što se ne može naučiti ni na jednom drugom fakultetu.
“Obožavam FDU i da ponovo biram, bez sumnje bih ga opet izabrala. Završila sam i master jer sam želela da budem što više na tom fakultetu, sada razmišljam i o doktorskim studijama. Mislim da je FDU mesto koje nas uči da dobro upoznamo sebe, pre svega, što je preduslov za nas glumce, jer je naše biće instrument kojim baratamo, a to nije lako. Nije lako uviđati i svoje negativne strane i prihvatati ih, ali kada shvatiš ko si, što je sigurno put od hiljadu milja, a FDU ti daje to da moraš da napraviš prvi korak, kada to shvatiš – možeš da radiš na tome da to i ispraviš. Tamo se neguje prijateljtvo, nas 10 klasića upoznali smo jedni druge do srži. I to je neka veza koja ostaje zauvek. S nekima od njih se i ne viđam često, ali su mi bliski i nakon mnogo vremena nesusretanja. Naš posao je specifičan, sastoji se iz konstantnog stvaranja i rada na sebi, upoznavanja ljudskog ponašanja i emocija, a krajnji cilj nam je upoznavanje ljudske duše”, ističe ona.
Završila i španski jezik
Mnogi ne znaju da je Isidora pre glume, završila španski jezik u filološkoj gimnaziji. Tokom školovanja dosta je putovala u Španiju na razmenu učenika, a kako je ranije govorila, prija joj španska kultura. Zato smo Isidoru pitali šta ju je to posebno oduševilo u Španiji?
„Bila sam više puta u Španiji i jako je volim. Njihova kultura je bogata i raznovrsna. Učila sam mnogo o njihovoj istoriji, tradiciji, kao i o kulturi Južne Amerike pre dolaska Evropljana i nakon. Fascinira me istraživanje istorije i mitova. Obožavam i njihovu umetnost. Jedna od omiljenih knjiga mi je Markesovih ‘Sto godina samoće’. Magijski realizam kao njihov svojstven žanr je jedan od mojih omiljenih”, priča nam ona.
Kako dalje navodi, mašta da obiđe Andaluziju, koja je prema njenim rečima, miks tri kulture, te da vidi Alhambru koja je oduševljava i da upozna još bolje jug ove zemlje.
„Srpski frajeri su više po mom ukusu“
Naša sagovornica Špance i Špankinje opisuje kao vesele i opuštene.
“Volim španski narod. Opušteni su, izlaze u grad u 1 ujutru, veseli su i temperamentni”, kaže Isidora, ali ipak naglašava da su srpski frajeri više po njenom ukusu.
Pitali smo je i koliko je važno u današnje vreme da žena bude nezavisna i samosvesna.
„Važno je za svakoga da bude samostalan i nezavisan i da može da se pouzda u sebe i u svoju moć i znanje. To se izgrađuje čitavog života. Svi faktori su važni, od odrastanja, vaspitanja, obrazovanja, a onda to izgrađuje osećaj lične vrednosti i samopouzdanja koje je najvažnija stavka kako bi osoba mogla da napreduje u životu. Teško je uspeti ako se oslanjamo na nekoga stalno i ako se ne otisnemo i ne vinemo da makar vidimo koliko možemo. Naravno, to znači da moramo praviti greške, da nekada ispadnemo i glupi, ali sve je to put i u tome je lepota.“
„Divim se ženama koje su se odrekle svog puta zarad porodice“
Isidora smatra je ženama ipak malo teže jer je u našem patrijarhalnom uređenju ona uvek bila ta koja je vezana za muškarca.
“Divim se tim ženama koje su jake ličnosti, ali su se žrtvovale i odrekle se svog puta zarad porodice i vaspitivanja dece. Tako su i moje bake i moja majka. One su sve jake ličnosti, inteligentne, sposobne, ali su se opredelile da budu domaćice. Mnogo sam životnih mudrosti naučila od njih. Njima se divim. Divim se svim ženama koje su uspele da izgrade svoje snove i da pored toga imaju porodicu”, ističe ona.
Ipak, ne bi volela da mora sve sama uvek.
“Volela bih da imam pored sebe jednog dana nekoga ko mi je životna podrška i s kim ću graditi budućnost”.
„Brat mi je najvažnija osoba na svetu“
Malo je poznato da Isidora ima i brata Gorana Vuka za kog je jako vezana.
“Moj brat je moj najbolji drug i najvažnija osoba na svetu. Niko mi nije kao on. Još u našoj narodnoj poeziji veličala se ljubav sestre prema bratu i obrnuto, što nije slučajno. Vaspitani smo da uvek znamo da imamo jedno drugo za ceo život”, ističe ona.
Isidora priznaje da su se u detinjstvu stalno svađali i tukli.
“Imamo i anegdote kad smo se kroz igru ozbiljno i povređivali. Međutim, zaštitnički odnos je oduvek postojao među nama. Danas je moj brat moja najveća podrška, najbolji prijatelj i neko ko je u najtežim momentima taj koji me teši i sa mnom prebrodi moji teške trenutke, moj glas razuma. Zaista sam blagoslovena što ga imam.”.
Najbolji roditeljski savet
I za kraj, pitali smo Isidoru koji je najbolji savet koji je u životu dobila od svoje mame, a koji od tate.
„Od mame sam naučila da verujem u svoje snove i da ništa nije nemoguće. To mi je usadila i na primerima mi dokazala i hvala joj na tome. Tata me je učio da je strpljenje najvažnije i da je važno uvek biti smiren i da se sve može rešiti. Moj tata je moj zaštitnik i zbog njega se osećam bezbrižno, usadio mi je to da se ničeg ne bojim“, rekla nam je Isidora Građanin.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
