Tekst za koji Jelena Đoković moli da ga pročitamo

Jelena Đoković poznata je po svojim aktivnostima koje se tiču odgajanja dece i zalaganja za takozvano svesno roditeljstvo. Naime, prema tradicionalnom roditeljstvu, sva pažnja i fokus usmereni su na decu, dok se svesno roditeljstvo bavi roditeljem.

„Deca mnogo upijaju od svojih roditelja, od šablona ponašanja, međuljudskih odnosa, kako reaguju u situacijama, posmatraju svet. Sve to prenose dalje kako odrastaju“, kaže Jelena, golobalna direktorka Fondacije Novak Đoković, koja pomaže roditeljima da posmatraju svoju decu sa pozicije celovitosti i da im budu podrška.

Sada je Jelena u tom duhu na Instagramu zamolila sve svoje pratioce da pročitaju jednu priču.

U pitanju je tekst koji je objavio portal Detinjarije i koji prenosimo u celosti,a tiče se kažnavanja dece.

„Kada sam bila mala, majka me je uvek kažnjavala za bilo kakve greške. Bilo da sam prosula brašno, razbila tanjir, uprljala haljinu, zbog svega bih nadrljala. A bila sam jedno od one dece kojima se to neprestano dešavalo bez ikakve loše namere.

Jednom je moja majka bila poslata da bivšoj koleginici, koja je odavno u penziji, u ime svog preduzeća čestita godišnjicu. Pošto nije imala kome da me ostavi, morala sam da idem sa majkom. Baka je imala oko 75 godina, a na polici je imala divan porcelanski servis sa malim cvetovima biljke dan i noć. Za goste, naravno. Domaćica je odlučila da nam posluži čaj i, dok sam se vrtela okolo, pokušavajući da pomognem, razbila sam jednu od ovih šoljica.

Majka me je ošamarila i počela da viče. Plačem, plašim se još jednog udarca, usta mi drhte. Onda me baka uhvati za rame, odvede od majke i reče joj:

– Prestanite da vičete na dete. Šta je tako strašno? A da ste vi razbili šolju, da li bih i ja morala da vičem na vas?

Mamu je bilo sramota i nije rekla ništa. Starica je nastavila:

„Oslikan komad porcelana nije vredan ni dečijih suza ni vaših živaca. Gledajte to ovako, servis je bio za šest ljudi, a sada je za pet. Da, više od troje mi neće odjednom doći u životu. A čak i ako dođu, pa šta, zar ne mogu da piju iz običnih šoljica?

Zatim je izvadila novu šoljicu i sipala čaj kao da se ništa nije dogodilo.

A kad smo polazili kući, baka je tanjirić koji je ostao bez para umotala u novine i pružila mi ga.

Danas se više ne sećam njenog imena, ali ovu lekciju smo upamtile i ja i moja majka do kraja života. Mada mi ona, naravno, to nikad nije priznala.

Ona više nije živa, a tanjirić je u mom stanu. Kad su mi deca nevaljala, oči mi padnu na cvetove biljke dan i noć, i više nemam želju da vičem ili da ih udarim.“

BONUS VIDEO: Jelena Đoković: Šta me je privuklo konceptu svesnog roditeljstva