Stvarna junakinja: Lekcije koje sam naučila od Bridžit Džons

Filmski serijal od tri nastavka, Dnevnik Bridžit Džons, snimljen prema trilogiji Helen Felding koja je prvu knjigu objavila 1996. vinuo je glumicu Renée Zellweger, rođenu 25. travnja 1969. u zvezdano nebo. Teško da ikoga drugog možemo zamisliti u toj ulozi.

I baš nam je ta njena uloga postala pojam lekcija koje svaka žena može naučiti od književne i filmske junakinje. Naučila sam ih i ja, na teži način. Ali, zato su mi sada jasnije nego ikada i savršen putokaz za sve dalje pustolovine.

1. Savršenstvo ne postoji, ali postoji funkcionalna veza.

Koliko nam god romantične komedije i društvene mreže nametale ideju da su svi drugi, osim nas, savršeni te da žive životima koji su nama neuhvatljivi, to naprosto ne može biti dalje od istine. I Bridžit nam pokazuje upravo to.

Ona nije jedna u nizu uvek savršeno doteranih žena s naslovnih strana, niti je njena veza s njenim partnerom savršena. Iako na prvi pogled možda deluje kao da je uhvatila princa iz bajke, oni su sasvim običan par koji ima svoje strahove, probleme, razilaženja mišljenja, loše dane.

Ljubav je ono što ih vraća jedno drugome i godinama nakon prvog raskida, njihova priča nikako nije savršena. I upravo mi je to, uz iščitavanje brojne literature iz područja psihologije, pomoglo da shvatim kako funkcioniše realna veza, ona u kojoj se partneri podržavaju, zabavljaju i navode jedno drugo na izlazak iz zone ugođaja, te međusobno napredovanje u svim poljima života.

2. Ne moraš u dvadesetim znati čime ćeš se baviti do kraja života.

Pritisak za pronalaženje savršenog posla nakon diplome u našem je društvu gotovo pa neizdržljiv, posebno u malim okolinama gde "svi sve znaju".

Bridžit je s diplomom iz engleskog jezika i književnosti završila u medijima, prvo kao reporterka, a potom i kao jedna od voditeljki i glavnih producenata. I to je imalo svoje uspone i padove, vrlo neugodne trenutke pred kamerama nakon kojih je počela sve preispitivati. Osim toga, sigurno na studijama nije zamišljala da će pred kamerama čitave zemlje završiti u svinjcu.

Slično je tekao i moj put: od diplome preko muka traženja posla, do medija, pisanja knjiga i zaokretanja onome što jednog dana i zaista želim raditi. Ono što radite u dvadesetim ili ranim tridesetim ne morate raditi do kraja života. Iako je to s jedne strane vrlo nesigurno i izaziva strahove, s druge strane upravo je u tome lepota karijernog puta - možete se popeti na najviše stepenice i sami odlučiti kojim ćete smerom krenuti.

3. Telesna težina te ne određuje.

Bridžit je sigurno najpoznatija po tome što je bucka, ali to nipošto nije odredilo njen karakter. Njena telesna težina bila je samo jedan faktor njene pojave.

Ona je vrckava, vesela, ima iskrene prijatelje, roditelje koji je vole, posao, može živeti od svoje plate i ima predivan osmeh. Među nama se krije mnogo devojaka i žena koje misle da ih tih nekoliko kilograma viška određuje, a tome svakako doprinose i komentari okoline.

I ja sam vodila svoju borbu s kilogramima - od mršavice koja je mogla jesti apsolutno sve što je htela, preko situacija kada zbog nekoliko kilograma viška usled emocionalnog prejedanja nisam mogla naći u prodavnicama ništa po svom guštu jer je sve krojeno za najmanje veličine, gubljenja kilograma trčanjem do situacija kada mi je bivši partner rekao da sam debela - s 59 kilograma.

I borba u mojoj glavi trajala je sve dok nisam shvatila da me broj na vagi ne određuje. Tek sam tada počela paziti šta jedem, i to isključivo zato što sam htela održati svoje zdravlje. Vagu ne posedujem. U boljoj sam telesnoj formi nego ikada, a brojke na vagi me ne zanimaju. One nisu moj identitet.

4. Zabava ne mora prestati u tridesetim.

Kada zađete u tridesete, još niste u braku i nemate decu, a oko sebe gledate "ozbiljne" vršnjakinje koje sve to imaju, ponekad se osećate neuspešno i posramljeno. Pridodate li tome pritisak okoline da ste do sada trebali sve "riešiti", lako je upasti u zamku zatamljivanja vlastiti želja. Bridžit to nije spriečilo. Ako je želela ići na koncert, išla je. Ako je htela večerati s prijateljima, otišla je na večeru. I zato se nemojte osećati krivo ako ne radite ono što se "očekuje" od vas da biste trebali raditi u tridesetim.

Ako i imate decu, ko kaže da zabava mora prestati? Ne mora, samo će sada izgledati malo drugačija.

5. U redu je postati majka u četrdesetim.

Majčinstvo mi je najveća životna želja. Da, jako mi je stalo i do karijere i brojnih drugih stvari, ali ništa ne može nadvladati želju za majčinstvom. I da li mi je teško što još nisam to ostvarila? Itekako. Jednom sam se usred terapije rasplakala na pomen deteta. Osećala sam da niko ne razume kako je to raditi s decom i za decu, a ne imati vlastitu. I te kako su tome kumovale loše veze i nekvalitetni partneri, što je sada napokon daleko iza mene.

Ipak, nije prijatno kada od druge žene čujem pitanje jesam li udata i imam li dete. Zar me samo to određuje kao osobu? A šta je sa svim mojim drugim kvalitetama?

Jednako je bilo i s Bridžit - porodična okupljanja ne bi nikada mogla proći bez tih pitanja, a onda nam je u trećem nastavku filma pokazala da nikad nije kasno za majčinstvo. Žena prosto mora biti spremna na to.

I zato ne treba kao društvo zadirati u tuđu spavaću sobu i postavljali neumesna pitanja.

Od naše junakinje, jedne od najrealnijih u popularnoj filmskoj industriji, uzmimo ono što joj ide najbolje od ruke - njenu savršenu nesavršenost. Svi smo mi upravo takvi - jedinstveni.