Uglavnom sve su nepoznate domaćoj javnosti.
Mnoge žene iz Srbije su napravile ogroman uspeh van granica naše zemlje. One su bile uporne i ambiciozne i pokazale su da je moguće ostvariti i najveće snove.
Njihov trud i rad je prepoznat širom sveta, a nažalost, mnoge od njih su potpuno nepoznate domaćoj javnosti.
Ovo su Srpkinje koje su napustile Srbiju i izgradile uspešne karijere preko.
Ana Anđelić
Ana Anđelić je Beograđanka koja je napravila ogroman uspeh u svetu mode, čak ju je i „Forbs“ proglasio jednom od najuticajnijih žena u marketingu, stavivši je na prestižnu CMO Next listu 2018, dok ju je „Gardijan“ uvrstio među deset najboljih digitalnih stratega na svetu. Modna kompanija Esprit početkom novembra ju je imenovala za glavnu direktorku brenda na globalnom nivou, sa kancelarijom u kreativnom i dizajnerskom sedištu kompanije u Njujorku.
Ana je doktorka nauka iz oblasti sociologije, i to sa prestižne Kolumbije, sa više od 15 godina iskustva u vrhunskim svetskim advertajzing agencijama i u vođenju luksuznih brendova.
Ona je 2021. objavila knjigu „The Business of Aspiration“ koja istražuje promene društvenog, kulturnog i ekološkog kapitala koji potrošači i brendovi stiču.
Dugo je bila glavni direktor marketinga u „Banana Republic“, čuvenom američkom prodajnom lancu koji se bavi prodajom luskuzne odeće i aksesoara, a radila je i sa brendovima kao što su LVMH, Mansur Gavriel, Rebbeca Minkoff, Olivia Palermo, Sergio Rossi, Loewe, Topshop, Moet Hennessy, Tom Ford, Puma, Replay, Toyota, Belvedere, H&M.
Gordana Vunjak Jovanović
Rad Gordane Vunjak Novaković, profesorke Univerziteta Kolumbija, članice SANU i prve Srpkinje i žene koja je postala član Nacionalne akademije inženjerstva SAD, rešio je kompleksne probleme u vezi sa zamenom oštećenog tkiva, što je opredelilo EZP da prvi put jedna naučnica iz Srbije bude u finalu u prestižnoj kategoriji „Životno delo“.
Najcitiraniju srpsku naučnicu do sada, kao dete je inspirisao jedan od najvećih svetskih umova Nikola Tesla. Pokrenula je pronalaženje alternativnog pristupa u laboratorijskom uzgajanju ćelija, što je dovelo do revolucionarnog postignuća u kultivaciji tkiva za primenu u regenerativnoj medicini.
Na pitanje da li je mogla zamisliti dok je bila studentkinja u Srbiji da će jednog dana biti pronalazač, ona je odgovorila: „O da, uvek sam bila pronalazač, i dok sam bila u Beogradu i učila od mojih mentora, a onda i kada sam nastavila u Bostonu. To je sve ‘eksplodiralo’ kada sam došla do Kolumbije. Tu rade ljudi koji su uvek spremni na saradnju, a treba da znate da je to glavni ‘sastojak’ za svako naučno istraživanje. Najbolji deo u svemu tome što radim sa toliko mladih i talentovanih ljudi.“
Rebeka Mekdonald
Rođena je 1953. godine kao Ubavka Mitić, ali u svetu je poznata kao Rebeka Mekdonald iz Kanade. Ona je poslovna žena iz Toronta, dobitnica više nagrada u biznisu. Stoji na čelu Just Energy grupe, kompanije za trgovinu energentima koju je osnovala.
„Odrasla sam u Jugoslaviji, uz vrlo stroge roditelje. Završila sam Prvu beogradsku gimnaziju i upisala medicinu, ne zato što sam medicinu volela već zato što su tata i mama to želeli. Sa 22 godine sam pobegla u Kanadu. U to vreme je bilo lako dobiti vizu za Kanadu. Ta zemlja je bila dovoljno daleko od tate i mame, od Jugoslavije, od Evrope. Mislila sam da je Kanada zemlja potencijala. Tada sam bila relativno mlada, ali sam definitivno odlučila da sam sa životom u Jugoslaviji završila i nikada nisam pomišljala da ću se u Jugoslaviju vratiti. Zato nikada nisam imala želju za povratkom“, kazala je u intervjuu za magazin Biznis.
„Devojčica Ubavka Mitić otišla je u Kanadu i postala Rebeka Mekdonald. Bio je to trnovit put. Mnogo je teže nego što mladi misle. Zapad nije za svakog. Bio je to avanturizam. Kada ste mladi, ne razmišljate mnogo. Ali nikada nisam zažalila. Opstati na Zapadu je veoma teško. Ponosim se što sam Kanađanka srpskog porekla.“
U svet biznisa je zakoračila 1986. kada su se stvorile nove prilike u industriji prirodnog gasa Ontarija. Osnovala je 1997. korporaciju Ontario Energy Savings i ubrzo se posao proširio na američko i evropsko tržište. Postala je poznata kao srpska kraljica nafte i gasa budući da se njeno bogatstvo procenjuje na dve milijarde dolara.
Nataša Jovanović
Nataša Jovanović iz Kragujevca se 2002. godine sa četvorogodišnjim sinom uputila u Pariz. Danas, Nataša ima sopstvenu firmu i jedinstvenu onlajn platformu za rezervaciju luksuznih odmora širom sveta, a priču o biznisu, koji je osmislila i pokrenula, objavio je i ugledni magazin „Forbs“.
Mlada poslovna žena skoro dve decenije živi u Parizu i danas kada se osvrne na početak svog života u Francuskoj, kaže da je preturila sve i svašta preko glave, ali da je postigla željeni cilj, a to je bolji život za svog sina.
Nataša je osmislila platformu za onlajn rezervacije luksuznih smeštaja širom sveta „Lux top 360“ (www.luxtop 360.com), koja za razliku od sličnih portala Booking i Air bnb, uz smeštaj, gostima nudi i konsijerž, odnosno čitavu paletu servisnih usluga – od dočeka na aerodromu, obezbeđivanje ulaznica za muzeje i pozorišta, rezervacije u restoranima, turističkog vodiča i mnoge druge zahteve gostiju.
Nataša je na razvijanju ideje o luksuznim odmorima radila više od dve godine, a za to vreme oko sebe je okupila tim kvalitetnih programera, dizajnera i marketinških stručnjaka. Navodi da i nekadašnji direktor prodaje u Air bnb-ju, Danny Lambert sada radi kao konsultant u njenom timu.
Nataša je emotivno i korenima vezana za Srbiju, pa je na svojoj platformi dala šansu i vlasnicima turističkih objekata u Srbija da izađu na svetsko tržište. U ponudi već ima Zlatibor, Beograd i Kopaonik, a ideja joj je da se ljudi iz celog sveta upoznaju sa tradicionalnim srpskim gostoprimstvom.
Nadežda Basara
Nadežda Basara je srpska i nemačka lekarka. Važi za jednu od vodećih stručnjakinja za transplantaciju matičnih ćelija u Nemačkoj i Evropi. Trenutno je direktorka interne medicine u bolnici Sankt Franziskus u nemačkom gradu Flenzburgu.
Basara je rođena 1957. u Beogradu, gde se i školovala, diplomirala, magistrirala, doktorirala i radila kao načelnik funkcionalne dijagnostike na Institutu za hematologiju Kliničkog centra Srbije. U Beogradu je i specijalizirala kliničku farmakologiju, dok je po dolasku na rad u Nemačku 1997. godine, specijalizirala i internu medicinu i subspecijalizirala hemato-onkologiju. Vrlo brzo je postala docent na Univerzitetu u Majncu, a potom profesor na Univerzitetu u Lajpcigu.
Trenutno obavlja posao direktora lekarima interne medicine u nastavnoj bolnici Medicinskog fakulteta u Kilu, „Malteser St. Franziskus Hospital Flensburg“ i upravlja projektom ujedinjenih pet hemato-onkoloških bolnica krajnjeg severa Nemačke.
Uža specijalnost prof dr Nadežde Basare jesu matične ćelije i njihova transplantacija. U poslednjih deset godina uspešnost preživljavanja pacijenata, dve godine posle transplantacije matičnih ćelija, kod prof dr Basare je najviša u svetu – čak 88 odsto. Ona je jedina doktorka sa Balkana i iz jugoistočne Evrope koja nije rođena, nije se školovala i i koja do 40. godine nije živela u Evropskoj uniji, a koja je dobila titulu nemačkog profesora medicine.
Prof dr Basara je i mentor doktorantima i gostujući profesor na Medicinskim fakultetima u Beogradu i Nišu.
Jelena Miladinović
Jelena Miladinović je Beograđanka koja već godinama živi u Los Anđelesu. Bivša je reprezentativka u veslanju, radila je za FBI na spasavanju žrtava trgovine ljudima, obučava pilote u privatnoj avijaciji, a softver na kom radi je i u avionu Ilona Maska.
„Moj odlazak u SAD je bio božanstven. Ovde sam došla pre skoro 12 godina preko sporta. Prvo sam trenirala veslanje u Crvenoj zvezdi i novosadskom Danubiusu i bila sam takođe u našoj reprezentaciji. Potom sam dobila stipendiju i mesečna primanja na Univerzitetu u Južnoj Kaliforniji (USC) gde sam studirala psihologiju i zbog čega sam se i preselila. Delovalo mi je nestvarno da ću se preseliti u Los Anđeles i jedva sam čekala da vidim šta će novi dani doneti. Odlazak u LA smatram velikom ostvarenom željom“, kaže Jelena.
Zahvaljujući tim velikim mogućnostima koje Amerika nudi, pred Jelenom se otvorio jedan ogroman novi svet. Počela je da radi vrlo ozbiljan posao – da se bavi spasavanjem žrtava trgovine ljudima, tj. decom i to njeno iskustvo odvelo ju je i do čuvenog FBI.
„Kada sam sarađivala sa FBI oko slučajeva, morala sam da budem veoma brza, tačna i da dam što više informacija. Moj protokol je bio da sam uvek na strani žrtve. Ukoliko mi žrtva u poverenju da informaciju koja je važna da bi se, na primer, došlo do makroa za kojim je potera i ako me žrtva zamoli da ne kažem nikome, pa ni FBI, ja ću biti na strani žrtve i informaciju ću zadržati za sebe. Neka spasavanja su haotična kao na filmu, a neka se odrade u tišini i tajnosti. U ta haotična je uglavnom samo policija umešana, a ova druga se dešavaju kada nas žrtva pozove dok niko nije u blizini. Dok sam bila sa žrtvama na telefonu i uzimala informacije, bilo je tenzije da organizujem njeno bekstvo pre nego što se makro/zlostavljač vrati. Svaki put mi je uspelo da pomognem žrtvi da pobegne na vreme, a onda usledi velika sreća. Posle ovakve operacije jedva sam čekala da se vratim na posao sledeći dan i da čujem koliko su dalje pomogli žrtvi“, kaže Jelena koja je za taj posao morala da prođe bezbednosne provere, obuku i da ima dodatnu obuku na nedeljnom nivou.
***
Bonus video: Borba protiv nasilja nad ženama: Somborske šnajderke
Pratite nas i na društvenim mrežama:
