HBO serija The Gilded Age detaljno se bavi porodicama njujorškog visokog društva krajem 1800-ih, a posebno porodicom Rasel iz Njujorka. Serija kombinujuje činjenice i fikciju, ali se zasniva na stvarnim njujorškim porodicama koje su bile u centru istorijskog razdoblja poznatog kao Pozlaćeno doba - perioda ubrzanog ekonomskog rasta.
Porodica Rasel je izmišljena, ali je inspirisana realnom porodicom Vanderbilt, koja je decenijama bila najbogatija u Sjedinjenim Državama. Mnoge druge porodice prikazane u seriji su stvarne ugledne njujorške porodice, a neki poznati pripadnici visokog društva tog doba pojavljuju se kao likovi u seriji. Postoji mnogo načina na koje je porodica Vanderbilt inspirisala The Gilded Age, iako su se stvarne ličnosti u mnogo čemu razlikovale od svojih televizijskih verzija.
Pravi Vanderbiltovi – inspiracija za porodicu Rasel u seriji
The Gilded Age se fokusira na porodicu Rasel dok pokušavaju da postanu deo njujorškog visokog društva. U stvarnom životu, porodica Vanderbilt imala je sličan put.
Vanderbiltovi iz vremena Pozlaćenog doba smatrani su za nove bogataše, jer za razliku od porodica sa „starim novcem“, nisu bili čuveni pre Američke revolucije.
Kornelijus Vanderbilt bio je patrijarh koji je u sredinom 1800-ih stekao ogromno bogatstvo u industriji brodskog prevoza i železnica. Zvali su ga „baron pljačkaš“, što je pogrdan izraz za biznismena koji koristi eksploatatorske metode za sticanje bogatstva. Viša klasa Njujorka smatrala ga je grubim i neotesanim, iako je ubrzo postao najbogatiji čovek u gradu.
Ko je ko u seriji The Gilded Age
Berta Rasel
Lik Berte Rasel, jednog od glavnih likova serije, očigledno je zasnovan na Alvi Vanderbilt, koja je kasnije postala Alva Belmont.
Rođena u aristokratskoj južnjačkoj porodici, Alva se 1875. udala za Vilijama Kisama Vanderbilta. Vilijam je bio unuk „Komodora“ Kornelijusa Vanderbilta, jednog od najbogatijih ljudi u Americi. Poput Berte, Alva je izgradila velelepnu kuću na Petoj aveniji koja je zauzimala čitav gradski blok (iako se njena nalazila u 52. ulici, a ne u 61. gde žive Raselovi). Upravo je ta kuća dovela do Alvine prihvaćenosti u visokom društvu, jer je povodom njenog zvaničnog otvaranja 1883. priredila bal pod maskama sa više od 1.000 gostiju. Savremeni izveštaji navode da je bal koštao 250.000 dolara (današnjih 6 miliona), od čega je 65.000 potrošeno samo na šampanjac.
Često prepričavana anegdota kaže da je Alva Vanderbilt smatrala da ju je uvredila Karolina Astor, kraljica njujorškog visokog društva, pa je namerno izostavila pozivnicu za Karolininu popularnu ćerku, Keri. Navodno je to primoralo Karolinu Astor da lično dođe kod Alve kako bi obezbedila pozivnicu za svoju ćerku.
Karolina je zaista posetila Alvu, a i ona i njena ćerka bile su gošće na balu, čime je porodica Vanderbilt dobila zvanično priznanje visokog društva. I Keri i Karolina su likovi u seriji, a sama Alva se pominje kao ona koja je „probila put u društvo“.
Alva se kasnije razvela od svog muža i nakon toga je bila odbačena od strane visokog društva. Nedugo zatim, primorala je svoju ćerku Konsuelo na brak bez ljubavi sa vojvodom od Marlboroa. Neki kažu da je to učinila kako bi obezbedila da njena ćerka ima određenu autonomiju, jer su britanske plemkinje mogle da vode ispunjeniji život od svojih američkih vršnjakinja. Drugi, pak, tvrde da je sebično želela da „proda“ svoju ćerku britanskom plemiću s titulom kako bi stekla veći društveni ugled u Americi. Ovo je bio veoma popularan trend tokom Pozlaćenog doba, a tada je nastao i izraz „dolarska princeza“. Alva se kasnije udala za Olivera Belmonda i veoma se angažovala u američkom pokretu za pravo glasa žena.
Danas fizički dokaz njenog društvenog trijumfa postoji u obliku Marble House-a, raskošnog imanja u Njuportu, Rod Ajland, koje je Vili poklonio svojoj supruzi za njen 39. rođendan.
Ova „letnja rezidencija“ imala je prostorije ukrašene pozlatom od 22-karatnog zlata, mermerne balkone, unutrašnju električnu rasvetu i ručno izrađene detalje širom kuće i navodno podseća na mali Versaj.
Džordž Rasel
Kao i Berta, Džordž Rasel izgleda da je zasnovan na istaknutom članu porodice Vanderbilt. U njegovom slučaju to je „Komodor“ Kornelijus Vanderbilt. Kada je Vanderbilt umro 1877. godine, ostavio je imanje vredno 105 miliona dolara (2,8 milijardi u današnjoj vrednosti), što ga čini jednim od najbogatijih ljudi u istoriji Amerike.
Rođen na Staten Ajlendu 1784. godine, rano je napustio školu, a sa šesnaest godina je od svoje majke pozajmio 100 dolara kako bi započeo posao prevoza putnika i robe između Staten Ajlenda i Menhetna. Kasnije se proširio na parobrode i kupovinu nekretnina kao mladi preduzetnik, da bi na kraju preuzeo upravljanje trajektnom linijom Staten Ajlenda. Kako je odmicao 19. vek, počeo je da organizuje transatlantske plovidbe i kupuje kontrolu nad velikim brodogradilištem.
Tokom 1850-ih ušao je u upravne odbore nekoliko železnica, a 1863. izabran je za predsednika Harlem Line-a. Godinu dana kasnije prodao je sve svoje brodove kako bi se u potpunosti posvetio železničkoj industriji. Godine 1869. izgradio je Grand Central Depot za potrebe Harlem linije. Ova stanica je 1913. zamenjena sadašnjim Grand Central Terminalom.
Poput Džordža Rasela, Kornelijus Vanderbilt je bio nemilosrdan biznismen, ali za razliku od Rasela, nije imao ambiciju da bude prihvaćen u njujorškom visokom društvu. Bio je poznat po tome što bi na večerama pljuvao duvan za žvakanje u vaze i bio vrlo neotesan, blago rečeno – imao je osobine koje u seriji ne vidimo kod Rasela.
Lari Rasel
Lari Rasel, sin Džordža i Berte, izgleda da podseća na još jednog člana porodice Vanderbilt – Kornelijusa Vanderbilta III. Lari kao da jasno vidi kroz svoju majku i oseća prezir prema njenim društvenim ambicijama, prateći sopstveni put. Kornelijus Vanderbilt III (praunuk Komodora) zapravo je bio lišen nasledstva i odbačen od strane svojih roditelja. Kada je imao dvadeset tri godine, oženio se Grejs Grejem Vilson, protiv želje svojih roditelja, zbog čega je bio finansijski i emotivno odsečen.
Voleo je mašinstvo i stekao master diplomu iz inženjerstva na Jejlu. Patentirao je više od trideset izuma vezanih za lokomotive i teretne vagone, koji su mu donosili značajne tantijeme. Tokom Prvog svetskog rata služio je kao brigadni general u Nacionalnoj gardi, a odlikovan je i Armijskom medaljom za izuzetne zasluge. Nakon rata često je posećivao Evropu, sprijateljivši se s evropskim kraljevima i plemstvom, među kojima je bio i nemački car Vilhelm II. Umro je na svojoj jahti 1942. godine, u 68. godini života.
Gledis Rasel
Gledis Rasel je u velikoj meri zasnovana na Konsuelo Vanderbilt, Alvinoj ćerki. Konsuelo je imala veoma strogo vaspitanje, koje je često bilo na ivici zlostavljanja. Kao bogata naslednica, privlačila je mnoge udvarače, ali je njena majka bila odlučna da je uda u britansko plemstvo i obezbedi joj titulu. Majka je isplanirala brak između Konsuelo i Čarlsa Spenser-Čerčila, vojvode od Marlboroa. Konsuelo nije imala nikakvo interesovanje za vojvodu i bila je potajno verena za Vintrofa Raderforda. Njena majka joj je naređivala i pretila, čak je i zaključavala u sobu. Tek kada je Alva tvrdila da je Konsuelo svojim postupcima izazvala njen srčani udar, a pre toga je pretila da će ubiti muškarca koge je njena ćerka volela, veridba sa Raderfordom je raskinuta.
Udala se za vojvodu 1895. godine i, navodno, stajala na oltaru u suzama. Marlboro je dobio miraz od 2,5 miliona dolara (72,5 miliona u današnjoj vrednosti). Par je nastavio da uglavnom vodi odvojene živote, sa vanbračnim aferama s obe strane. Konsuelo i vojvoda, očekivano, nisu imali srećan brak i razveli su se 1921. godine. Brak je kasnije poništen, a kada je vojvoda prešao u katoličanstvo, Alva je svedočila da je primorala ćerku na brak. Nakon tog priznanja, majka i ćerka su uspostavile mnogo bolji odnos. Iako više nije bila udata za vojvodu, Konsuelo je zadržala veze sa nekim od svojih omiljenih rođaka iz porodice Čerčil, uključujući i Vinstona Čerčila.
Konsuelo se kasnije udala za francuskog pilota Žaka Balsana i sagradila kuću na Floridi, nazvanu Casa Alva u čast svoje majke. Godine 1953. objavila je autobiografiju „The Glitter and the Gold“, a preminula je na Long Ajlendu 1964. godine.
Kada i zašto su se Vanderbiltovi razveli
„Uvek sve radim prva. Krčim put kojim će ostali hodati“, navodno se jednom hvalila Alva. K
I zaista, Alva je krenula novim putem. U vreme kada je razvod među američkom elitom bio retkost i nosio snažnu društvenu stigmu, Alva, sve frustriranija neverstvom muža i emotivnom udaljenošću, 1895. godine je zatražila pravno razdvajanje.
„Ja sam bila prva devojka iz mog kruga koja se udala za Vanderbilta,“ izjavila je Alva. „Zatim sam bila prva dama iz visokog društva koja je zatražila razvod, a u roku od godinu dana mnoge druge su sledile moj primer. Sve vreme su želele razvod, ali nisu se usuđivale dok im ja nisam pokazala put.“
Alvin slučaj se zasnivao na tome da je Vili, prema izveštajima, provodio sve više vremena daleko od nje, često putujući po Evropi i održavajući romantične veze sa drugim ženama.
Alva je godinama tolerisala njegovo ponašanje, delimično zato što se razvod smatrao društveno pogubnim, posebno za žene. Međutim, početkom 1890-ih njihov brak je postao hladan i emotivno udaljen. Navodi se da je Alva rekla kako ne želi da nastavi da živi sa čovekom koji tako otvoreno pokazuje svoju nezainteresovanost i neverstvo.
Par se zvanično razveo u martu 1895. godine, a Alva je kao razlog navela preljubu, što je u to vreme bilo jedno od retkih pravno prihvatljivih osnova za razvod u Njujorku.
Propast Vanderbiltovih
Među najvrednijom imovinom porodice Vanderbilt nalazila se impresivna kolekcija umetnina starih majstora i niz kuća u Njuportu, Rod Ajland, uključujući The Breakers, kao i 10 velelepnih vila na Petoj aveniji na Menhetnu.
Vanderbiltovi su takođe postali filantropski nastrojeni – Vilijam Kisam Vanderbilt, donirao je milion dolara za izgradnju stambenih zgrada u Njujorku, kao i stotine hiljada dolara Univerzitetu Kolumbija, organizaciji YMCA, Vanderbiltovoj klinici i Vanderbilt univerzitetu. Upravo je treća generacija zaustavila rast porodičnog bogatstva. Vilijamova značajna filantropija i ogromni troškovi doveli su do toga da njegovo imanje, prema navodima, vredi približno isto koliko i bogatstvo koje je nasledio 1885. godine nakon očeve smrti.
Verovatno najistaknutiji predstavnik četvrte generacije Vanderbiltovih bio je Reginald Redži Klejpul Vanderbilt, strastveni kockar i plejboj. Bio je otac modne dizajnerke Glorije Vanderbilt i deda voditelja CNN-a Andersona Kupera.
Pritom, transportni biznis dostigao je vrhunac krajem 1920-ih, ali je teretni saobraćaj ubrzo opao. Između 1946. i 1958. godine ukinuta su četiri od šest brzih dnevnih putničkih vozova na relaciji Njujork-Čikago. Porodica je takođe prodala akcije u kompaniji New York Central.
New York Central je nekada bila druga najveća železnica u Sjedinjenim Državama. Do 1970. godine, njena poslednja verzija proglasila je bankrot, a putničke usluge preuzeo je federalni Amtrak 1971. godine.
Godine 2014. Anderson Kuper, predstavnik šeste generacije Vanderbiltovih, rekao je u radio emisiji Hauarda Sterna: „Moja mama mi je jasno stavila do znanja da nema nikakvog trust fonda.“
Zaista, sve njihove kuće u Njujorku srušene su do 1947. godine. Danas kovana gvozdena kapija iz jedne vile Vanderbiltovih predstavlja ulaz u petohektarski konzervatorski vrt u Central parku. Kuća Kornelijusa i Elis Vanderbilt, koja je zauzimala ceo blok u oblasti 57. ulice na Menhetnu, sada je dom luksuzne robne kuće Bergdorf Goodman.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
