Poslednja jugoslovenska karljica nikada nije kročila na tlo Jugoslavije, a ostala je upamćena po besprekornom modnom stilu o čemu svedoči i jedna fotografija sa Kanskog filmskog festivala.
Kraljica Aleksandra Karađorđević od Jugoslavije je bila supruga kralja Petra Drugog. Ćerka Nj.V. Kralja Aleksandra od Grčke i Nj.K.V. Princeze Aspazije od Grčke i Danske kralja Petra Drugog Karađorđevića je upoznala u Londonu na čajanci. Njihova veza razvijala se postepeno, tokom dve godine susreta u rezidenciji vojvotkinje od Kenta, a krunisana je venčanjem u Londonu 1944. godine. Ceremonija je održana u martu, u zgradi jugoslovenske ambasade u Velikoj Britaniji. Mladoženja se pojavio u avijatičarskoj uniformi, iako ona nije odgovarala ni srpskom ni britanskom protokolu, dok je mlada nosila venčanicu koju joj je pozajmila Meri Ligon, supruga ruskog princa Vsevoloda Ivanoviča. Jedan od zanimljivijih detalja sa zvaničnog fotografisanja jeste i taj da je Petru podmetnuto jastuče, jer je bio tri centimetra niži od svoje buduće supruge.
Venčanje kralja Petra II i princeze Aleksandre
Venčanje kralja Petra II i princeze Aleksandre izazvalo je brojne reakcije i nije bilo dočekano sa naročitim odobravanjem, ni u jugoslovenskoj ni u međunarodnoj javnosti. Udajom za Petra, Aleksandra je postala kraljica Jugoslavije, iako nikada nije živela u zemlji čiju je titulu nosila. Kao Njeno kraljevsko veličanstvo kraljica Jugoslavije ostala je upamćena do kraja života. U Londonu je, 17. jula 1945. godine, rodila njihovo jedino dete – princa Aleksandra Karađorđevića.
Brak Petra i Aleksandre bio je obeležen stalnim pritiscima, neizvesnošću i životom u izgnanstvu. Petar je bio razapet između političkih nada vezanih za Jugoslaviju, života u Velikoj Britaniji i odnosa sa srpskom emigracijom, dok je Aleksandra sve češće osećala usamljenost i teret porodičnog života daleko od dvora. U jednom periodu napustila je London i preselila se u Pariz, a već krajem četrdesetih njih dvoje su počeli da žive odvojeno. Pomirenje je usledilo 1950. godine, uz posredovanje grčke kraljevske porodice.
Nemaština i svađe
Početkom pedesetih kraljevska porodica pokušala je novi početak u Njujorku. Petar je na Menhetnu iznajmio dva apartmana – jedan za sebe i suprugu, a drugi za sina Aleksandra i njegovu dadilju. Ipak, finansijska situacija bila je sve teža, piše u knjizi „Supruge srpskih vladara iz dinastija Karađorđević i Obrenović“. Nije više bilo novca za poslugu i uobičajen način života na koji su ranije bili navikli, pa su svakodnevne obaveze sve više padale na Aleksandru. Za ženu odraslu u kraljevskom okruženju, takva promena bila je posebno iscrpljujuća.
Nemaština je unosila dodatnu napetost u njihov odnos. Aleksandra se često osećala umorno, povučeno i nesigurno, dok su se rasprave sa Petrom uglavnom vrtile oko novca, troškova i očekivanja koja je nosila kraljevska titula. On joj je zamerao što troši novac na garderobu i izgled, a ona je smatrala da se od nje i dalje očekuje da se ponaša i pojavljuje kao kraljica. Posle burnih svađa, supružnici bi se neretko ponovo razdvajali.
Njihov život između Pariza, Londona i drugih evropskih gradova bio je praćen finansijskim problemima i sve većom emotivnom iscrpljenošću. Aleksandra se u jednom trenutku našla u veoma teškoj situaciji, bez automobila i sa zaplenjenim stvarima zbog neplaćenih računa. Kako bi izbegla dodatnu neprijatnost i pažnju javnosti, sklonila se kod majke u Veneciju. Ubrzo zatim, Petar joj je saopštio da želi razvod, tvrdeći da njihov brak nikada nije bio skladan. Ipak, nakon njene ozbiljne lične krize 1953. godine, odustao je od razvoda i par se ponovo pomirio.
Zbog potrebe za novcem, Aleksandra je prihvatila ponudu britanskog izdavača da objavi memoare. Uz pomoć spisateljice Džoan Rajder nastala je knjiga „For a King’s Love“, objavljena 1956. godine. Memoari su privukli pažnju publike i prevedeni su na francuski, dok prevod na srpski jezik nije objavljen. Iako su se Petar i Aleksandra tokom godina više puta rastajali i mirili, njihov brak nikada nije zvanično okončan razvodom. Kraljica Aleksandra preminula je 30. januara 1993. godine u Berdžes Hilu, u južnoj Engleskoj.
Modni stil kraljice Aleksandre
Kraljica Aleksandra od Jugoslavije nije ostala upamćena kao modna ikona u savremenom, trendovskom smislu, već pre kao predstavnica diskretne aristokratske elegancije sredine 20. veka. Njeni retki javni nastupi i arhivske fotografije pokazuju stil koji je bio odmeren, formalan i prilagođen ulozi žene iz evropskog kraljevskog kruga – večernje haljine jednostavne linije, naglašen nakit, uredna frizura i siluete koje su više govorile o statusu nego o modnom eksperimentu.
Na Vogue portretu iz 1950. godine koji je snimio Horst P. Horst je prikazana u večernjoj haljini bez bretela i sa upečatljivom ogrlicom. Ti vizuelni tragovi sugerišu stil oslonjen na čistu liniju, damsku suzdržanost i klasični glamur. To potvrđuje i fotografija sa Kanskog filmskog festivala iz 1956.
Tu se na premijeri filma „Marija Antoaneta“ kraljica Aleksandra pojavila u elegantnoj haljini i krznu dok je oko vrata imala ogrlicu sa tri reda bisera.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
