Moćno žensko pojačanje na N1.
Mia Bjelogrlić biće nova voditeljka koja se priključuje timu emisije „Novi dan“, jutarnjem programu na televiziji N1. Ovim povodom sam s Mijom razgovorala o novinarstvu i novinarkama, idealima i borbi koja joj sledi, ali i momentima iz prošlosti kad je bila najponosnija na sebe.
Kakva je uloga novinarki danas u Srbiji, a kakva bi trebalo da bude?
Novinarke u Srbiji danas rade u uslovima teških političkih, poslovnih i ideoloških podela, u vremenu opšteg razočarenja i apatije, kada se ne zna kome verovati, ko ima kredibilitet, ko je elita, a ko laž, kada svi imaju mišljenje, a sve je manje onih sa znanjem i stavom. Te okolnosti nisu lake ni za novinare ni za novinarke. Ono sa čim se žene u novinarstvu dodatno suočavaju u pojedinim medijima je objektivizacija koja ih svodi na atraktivno lice, servis za sprovođenje politike urednika ili vlasnika medija, muškarca. Ali to je društveni problem koji postoji svuda, pa i u medijima, samo je u medijima vidljiviji.
Šta je tvoja misija u ovom poslu?
Moja misija je da pokrećem teme koje smatram važnim i da postavljam prava pitanja. Za mene je to vid borbe za osvešćenije, pismenije i informisanije društvo, a bez razvoja ove tri komponente društvo stagnira i malo po malo nazaduje, truli i zarasta u korenju koje neznanje pušta, postaje masa pogodna za manipulaciju i ponižavanje. Mislim da je novinarski posao jedan od najodgovornijih u društvu, samo nažalost degradiran. Novinari su ti koji plasiraju informacije, postavljaju ugao za analizu i donošenje zaključaka, pozivaju na odgovornost ljude koji bi trebalo da je imaju. Ta pozicija je često zloupotrebljena ili se shvata olako, a u meni ona stvara osećaj velike odgovornosti jer je rezultat mog posla usmeren ka svima. Biti objektivan, beskompromisan, hrabar i autentičan, to je za mene dobar novinar.
Zašto baš N1?
Zato što je sloboda jedini uslov oko kojeg ne bih pregovarala nikada, ni sa kim, a takvu vrstu pregovora na N1 ne moram da vodim. Uverena sam da za mene ne postoji medij na kojem bih bolje stasala kao novinarka.
Definitivno nisi osoba koja u životu bira lakši put. Da li te je to nekad preskupo koštalo? Možeš li da podeliš s našim čitaocima kada i kako? Šta si iz toga naučila o sebi i o ljudima?
Ne znam šta je to lakši, a šta teži put i nisam sigurna da sam imala jasan izbor u tom pogledu, bar da sam ga bila svesna. Moj put je jedini koji je za mene, takvu kakva jesam, bio moguć i kao takav je jedinstven sa svim svojim greškama, poteškoćama, dilemama i povremenim uspesima.
U kom trenutku u životu si dosad bila najponosnija na sebe?
Mislim da je to bio prvi dan snimanja moje dokumentarne serije “Ona se budi”. To je dan kada sam pogledala u oči svojoj ideji i osvestila da se ona zaista ostvaruje. Ponosna sam što sam tu ideju uspela da iznesem i realizujem iako se to činilo prilično neverovatnim na početku, u periodu korone, kada je delovalo da niko neće podržati feministički projekat neke mlade devojke. Na sreću, bilo je drugačije, a na kraju sam oko sebe imala mali, ali za mene najbolji mogući tim ljudi koji je stvorio nešto divno.
Imaš li iza sebe i neke životne izbore na koje nisi ponosna i sad bi uradila nešto skroz drugačije?
Naravno da imam. Mislim da je kritički odnos prema sopstvenim izborima i odlukama odraz spremnosti na napredak i promenu. Sve u životu, sve što me okružuje preispitujem, pa i samu sebe. Verujem da bih drugačije stajala u mestu i bila žrtva nekog beskorisnog, destruktivnog samopouzdanja.
Kako se nosiš sa „bremenom“ koje sa sobom nosi to što imaš poznatog oca? Da li si često u životu nailazila na predrasude zbog toga?
Toliko puta sam to pitanje čula da je ono samo po sebi postalo breme. Na predrasude sam nailazila i nailazim i dalje i to potpuno razumem jer su ljudi opravdano frustrirani nepotizmom i idiokratijom. Sa druge strane, nije ni pravedno nekoga zbog toga apriori diskreditovati i oduzimati mu pravo na uspeh ili mogućnost da poseduje sposobnosti, talente, sopstveni karakter i poštenje. Znam kako sam u životu radila stvari, to znaju i ljudi u mom okruženju i to je dovoljno, opterećivanje mišljenjem ostalih bi me učinilo robom tuđih predrasuda, a to ne smem dozvoliti.
Ko su žene u Srbiji kojima se diviš, posebno u novinarstvu i šta si od njih naučila?
Postoji puno žena koje poštujem i kojima se divim i u novinarstvu i van novinarstva. Od svake se trudim da nešto naučim i primenim, ne libim se ni da otvoreno pitam za savet one koje poznajem i one sa kojima radim. Ipak, ono što je kod svih njih najbolje je nešto što je samo njihovo, što se ne može naučiti, i to je ono što razlikuje solidne od briljantnih. Tako da, nadam se da će i to “nešto moje” pronaći svoj put do ljudi koji će me gledati.
BONUS VIDEO: Dragana Pandurević Jovović o pokrenutoj peticiji „STOP AKUŠERSKOM NASILJU“
Pratite nas i na društvenim mrežama:
