Džaner Šahin je nanizao nekoliko serija, a publika u regionu ga pameti po ulozi u „Porodici mog oca“. Trenutno ga gledamo u ulozi Tolge u seriji „Dvostruki život“.
Džaner Šahin je rodom iz Eskišehira u Turskoj. Majka i otac su mu profesori u penziji, a on je jedan od trojice sinova. U jednom od svojih intervjua otkrio je da je bio pomalo ‘divlje dete, zao i neposlušan’. Završio je matematičku gimnaziju i nameravao je da bude lekar ili inženjer. Nakon što je završio gimnaziju, upisao je mašinstvo na istanbulskom tehničkom Univerzitetu.
Ipak, priseća se da nije bio srećan na faksu. Završio je pripreme, te se na prvoj godini pridružio glumačkoj grupi Univerziteta. Nakon toga je upao na pozorišni smer Državnog konzervatorijuma Istanbulskog univerziteta. Profesionalni angažman u seriji ‘Porodica mog oca’ doneo mu je ogromnu popularnost i interesovanje žena u Turskoj, ali i šire. Zbog toga su tuski mediji pisali da je ovaj markantni mladić skinuo s trona Buraka Ozčivita, poznatijeg kao Bali-beg.
Šahin je za sebe izjavio da je lenj i da mu je stan stalno u neredu. Voli da čita romane, a favorit mu je ruska književnost (Čehov, Tolstoj, Dostojevski). Privlače ga pametne i kreativne žene.
Za turski portal Episode govorio je o svojim glumačkim avanturama i planovima za budućnost.
Glumite u seriji ‘Dvostruki život’. Kako ste se uključili u projekat?
“Mogu reći da sam se projektu pridružio pomalo iznenada. Serija ‘Dvostruki život’ već je počela da se snima, a glumca za Tolgu su i dalje tražili. Pročitao sam scenario, razgovarao s rediteljem i pridružio se projektu nakon audicije”.
Lik koji glumite, Tolga, osoba je koja je spremna na sve za ljubav. Imate li što zajedničko s njim? Jeste li i vi nepromišljeni kao on kad je reč o ljubavi?
“Tolga je vrlo poseban lik kad je reč o načinu na koji voli. Čak smo se na setu mnogo puta našalili na temu ima li još muškaraca koji vole kao on. Nisam baš siguran da znam da volim lepo kao Tolga. No ako je reč o nepromišljenosti, da, i ja sam takav”.
Tolga je lik koji se suprotstavlja svemu što smatra pogrešnim i za što misli da nije pravedno. Čak i ako pogreši njegov otac, on se suočava s njim. Na kakvo vas razmišljanje u tom smislu podstiče Tolga?
“Da, on ne može da ćuti na ono što vidi. Za njega je dobro dobro, a loše je loše. Sve što mu se događa i događa mu se zbog te njegove osobine. Danas je nažalost jako teško ponašati se onako kao što misliš i imati principe. Nažalost, život ne funkcioniše tako. Mislim da mi je Tolga u tom smislu sličan, i ja sam u životu uglavnom bio na gubitku zbog iskrenosti”.
Vaša partnerka Fejza Sevil Gungor jedna je od glumica koje u poslednje vreme privlače pažnju… Možemo li čuti nešto o njoj iz vaše perspektive?
Ona ima prelepu energiju i zaista sam srećan što mi je partnerka. Ukratko, ovako mogu opisati svoj odnos s njom na setu: Fejza i ja se na setu smejemo, kad treba raspravljamo o sceni i priči, povremeno se naljutimo jedno na drugo, no kako god bilo, na kraju se smejemo. Ego tu nema veliku ulogu, što je odnos kakav se retko susreće, posebno u našem sektoru. Zbog toga je vrlo prijatno raditi s njom.
Odustali ste od mašinstva i upisali glumu. Možete li nam reći nešto o tom procesu? Kako se rodilo vaše interesovanje za glumu, kako ste odlučili da je upišete?
Imam dvojicu braće i obojica su studirala mašinstvo. Maturirao sam u prirodoslovnoj gimnaziji Fatih u Eskišehira. Kao što možete pretpostaviti, nakon takve gimnazije uglavnom se odabiru inženjerski smerovi ili medicina. Sećam se da sam u gimnaziji posmatrao poslove svoje braće i osećao da ne želim biti inženjer. Posle sam otišao na ITU, u Istanbul, i pripremnu i prvu godinu proveo sam tamo. To je više bio period u kojem sam otkrivao sebe i tražio što želim raditi u životu. Upoznao sam književnost, čitao, istraživao i onda se pridružio univerzitetskom pozorišnom klubu. Postavljali smo predstave i zavoleo sam glumu. Zaključio sam da bih se u njoj i oprobao. Pokušao sam i upisao konzervatorijum. Mogu reći da mi je to bila najbolja odluka u životu.
Mnogi mladi u Turskoj prvo završe jedan odsek kako bi umirili porodicu i osigurali zanimanje, a tek onda mogu raditi posao svojih snova. Kad je reč o umetničkom stvaralaštvu, porodice se uglavnom opravdano boje zbog preživljavanja. Jeste li i vi imali takve probleme? Ili vas je porodica bezuslovno podržavali kad ste odlučili studirati pozorište?
Moja porodica se u početku malo protivila, naravno. Pitali su me odakle sad gluma kad je tu tako sjajno mašinstvo. No na moje smo se insistiranje na kraju dogovorili ovako – ići ću na prijemni ispit za konzervatorijum i samo jedanput oprobati sreću. Mislio sam, dobro, i tako se prijavi 800 – 900 osoba, a primaju osam ili devet. Jako ću teško upasti, a ako upadnem, super. Ako ne upadnem, vratiću se na ITU, završiti mašinstvo i biti inženjer. Iskreno, nisu baš mislili da ću upasti, ali dogovor je dogovor.
U seriji ‘Babam ve Ailesi’ ostvarili ste svoje prvo glumačko iskustvo i okusili glavnu ulogu. Jeste li doživjeli kakve teškoće jer ste tako mladi igrali glavnu ulogu? Jeste li se kad zapitali što će biti ako ne uspete?
Kad sam završio konzervatorijum, gluma me jako mučila, jer u glumi ne postoje situacije u kojima iznenada dobijete inspiraciju i nešto dobro odigrate. Morate uložiti trud i puno raditi. Nikada nisam sumnjao u svoj uspeh. U radu sam uvek razmišljao kako mogu biti bolji i tako je i dalje.
Snimili ste svoju prvu humorističnu seriju. Budući da uglavnom glumite u dramskim serijama, kakvo je iskustvo bilo glumiti u onoj humorističnoj?
Mogu reći da sam se malo umorio od niza dramskih serija u kojima sam glumio, nema boli koju nisam proživeo. Sećam se da sam nakon toga hteo glumiti nešto zabavno. U tom sam periodu želeo snimiti romantičnu komediju, a kad mi se ukazala prilika za komediju apsurda, rekao sam: ‘Zašto ne?’ U tom periodu sam radio s velikim užitkom. Projekti s ulogama u različitim žanrovima na neki način hrane glumu.
Povećanjem broja digitalnih platformi, doživljavamo porast crnohumornih ili humorističnih projekata, a takvi projekti imaju svoj odjek i među publikom. Imate li vi kakav plan za komediju ili crnohumorni projekat za naredno razdoblje?
Pokušavam nešto napisati, svašta bi tu moglo izaći. I kao glumac žarko bih želeo raditi u dobrom projektu crnog humora.
U jednom intervjuu ste rekli: ‘Ako nešto ne bude sjajno, bolje je da i ne bude.’ Imate ličnost perfekcioniste. Je li u sektoru bilo trenutaka u kojima vam je to donelo teškoće? Kako na vas deluje kad nešto nije sjajno?
Volim nečemu da se posvetim celim svojim bićem. Kad se nešto radi napola ili s rukom u džepu, osećam se nepotpuno. No trajanjem serija u našoj zemlji, naravno, to nije moguće obezbediti. Scenaristi, reditelji, glumci, baš svi, povremeno su prisiljeni da žrtvuju svoj kvalitet, jer trajanje je dugo, a serija svake nedelje mora da se emituje.
Kakvi su vaši snovi za budućnost? Postoji li nešto što svakako želite raditi u području pozorišta, filma ili serija?
Pomalo sam hirovit, nisam fokusiran samo na film ili pozorište. Verujem da će me u pravom trenutku potrebna motivacija navesti na ono što treba.
Imate li kakve planove za rad iza kamere?
Da, zašto ne? Nedavno sam nabavio fotoaparat. U slobodno vreme ga uzmem i izađem sam. To mi prija. Osim što lepo provodim vreme, mogu reći da sam razvio interesovanje za fotografiju i video. Videćemo, u budućnosti ću možda imati i veće ciljeve.
Koje ste serije i filmove zadnjih godina gledali i svima preporučivali?
Mogu reći da je film koji me se u poslednje vreme jako dopao ‘Athena’. Kad je reč o serijama, u poslednje vreme nisam gledao ništa što me se jako svidelo. No ima serija i filmova kojima se uvek vraćam: ‘Six Feet Under’ i ‘The Wire’ samo su neke od njih. A kad je reč o filmu, ‘Forresta Gumpa’ gledao sam valjda 16 puta.
A ako vas upitamo za knjigu koja se svakako treba prilagoditi za seriju?
Trenutno ne mogu da se setim serije, no kad bi bar snimili film po knjizi Ihsana Oktaya Anara, ‘Puslu Kıtalar Atlası’, da ga mogu pogledati. S ogromnom produkcijom, na primer, piše Tportal.hr.
BONUS VIDEO:
Pratite nas i na društvenim mrežama:
