Knjiga Ejmi Odel o Gvinet Paltrou, kontroverznoj glumici i osnivačici Goopa, puna je neverovatnih priča - od toga kako joj je Madona davala savete dok je bila tinejdžerka, do razočaranja koje je osećala jer njen tadašnji dečko Bred Pit nije znao razliku između vrsta kavijara.
Kada je autorka Ejmi Odel kontaktirala PR službu Gvinet Paltrou sa namerom da napiše biografiju glumice, osnivačice Goopa i pionirke wellness pokreta, rečeno joj je da bi Paltrou bila voljna da učestvuje – ali samo ako dobije pravo da proveri činjenice u knjizi.
Odel nije pristala na to. Komunikacija sa Paltrou je tada zamrla, i knjiga „Gwyneth“ je objavljena bez njenog učešća, uz veliku pažnju javnosti. Prema rečima jednog izvora, Gvinet je „izmislila ghosting“.
Sada, nakon objavljivanja, može se zamisliti još mnogo ljudi koji su izbačeni iz njenog zlatnog kruga. Odel je razgovarala sa više od 220 ljudi – i onima koji su želeli da govore, i onima koji nisu. „Mnogi su bili prestravljeni da pričaju o Gvinet“, piše ona.
Ipak, rezultat je promišljen, fer i detaljno istražen – čak i bez glumičinog nadzora. Takođe, knjiga je puna neverovatnih priča. Evo deset upečatljivih tema:
Gvinet Paltrou kao oličenje „nepo baby“ fenomena
Gvinet Paltrou čini da mnoge druge “nepo baby” (deca poznatih koja dobijaju prednost u karijeri) izgledaju kao dobitnici nagradne igre. Njena majka, Blajt Daner, je višestruko nagrađivana glumica pozorišta i filma. Daner je upoznala Brusa Paltroua dok je on producirao jednu od njenih predstava.
Gvinet i njen mlađi brat Džejk odrasli su u petospratnoj kući u njujorškom kvartu pored Central Parka. Pohađala je Spence školu, elitnu privatnu školu za devojčice na Upper East Sideu, zajedno sa Džejdom Džeger (ćerkom Mika Džegera) i grčkim princezama Aleksandrom i Olgom.
Porodične veze su joj pomogle i pre nego što je završila školu. Za svoj maturski projekat otpevala je pesmu Boni Reit, uz pratnju pevača benda Steely Dan, Donalda Fejgena. Ubrzo zatim, sa 19 godina, dobila je prvu govornu ulogu u filmu Kapetan Kuka, koji je režirao njen kum – Stiven Spilberg, kojeg je zvala ujka Morti. On ju je zvao Gvini Pu.
Mnogo godina kasnije, Gvinet je izjavila za Vanity Fair da joj je slava delovala kao nešto „predodređeno“ i da je ceo život znala da će se to desiti.
Pokušaji roditelja da je usmere – sa ograničenim uspehom
Blajt i Brus nisu bili ubeđeni da će gluma proći i želeli su da im ćerka ima „rezervni plan“. Nakon što je odbijena na Vassar koledžu, roditelji su zamolili svog prijatelja Majkla Daglasa da interveniše na njegovom bivšem univerzitetu. Zahvaljujući njemu, primljena je na Univerzitet Kalifornije u Santa Barbari, ali je ubrzo odustala. Studirala je film, i bila šokirana što je njen ujka Morti bio deo nastavnog programa. „Sedim i učim o ljudima koje poznajem“, žalila se, prema rečima koleginice sa klase.
Nakon toga, Brus joj je ukinuo finansijsku podršku, i bila je primorana da radi kao konobarica (opet, preko porodičnih veza). „Sećam se da je bila baš ljuta zbog toga“, rekao je jedan glumac Odel.
Kasnije, nakon što je osvojila Oskara za Zaljubljenog Šekspira, raskinula veridbu sa Bredom Pitom i postala, kako neki kažu, „potpuno Holivud“ – Brus ju je pokušao prizemljiti rečima da je „malo postala kučka“. Gvinet je izjavila da ju je to pogodilo, ali je na kraju bila zahvalna. Priznala je da joj je slava udarila u glavu: „Za ljudski razvoj nema ništa gore od toga da nemaš prepreke i razočaranja.“
Ljubavni život – od kavijara do Bena Afleka
Bred Pit i Gvinet su se upoznali 1993. na audiciji za Legendu o jeseni. Iako nije dobila ulogu, ostavila je snažan utisak na Pita, koji je kasnije predložio da glumi njegovu suprugu u filmu Se7en. U isto vreme, ponuđena joj je uloga u filmu Feeling Minnesota sa Kijanu Rivsom. Prijatelj joj je tada postavio jednostavno pitanje: „Koga želiš da muvaš – Breda Pita ili Kijanu Rivsa?“ Gvinet je izabrala Se7en. Ubrzo su počeli da se zabavljaju, na veliko oduševljenje njenog oca, koji je rekao prijatelju: „Možeš li da veruješ? Moja ćerka i jebeni Bred Pit!“
Ipak, prema Odel, Gvinet nikad nije bila potpuno sigurna u njega. Smatrala je da dolazi iz konzervativnog, južnjačkog i religioznog miljea, što joj je smetalo.
„Kad idemo u restoran i naručimo kavijar, moram da mu objasnim: ‘Ovo je beluga, a ovo osetra’“, rekla je u jednom intervjuu.
Posle dve godine raskinuli su veridbu. Zatim je bila sa Benom Aflekom, za kojeg je rekla da joj je intelektualno više odgovarao (a 2023. je dodala i da je bio „tehnički odličan ljubavnik“). Ipak, Benovi problemi sa zavisnošću, video-igrama i prilično sumorna ličnost, prema sećanju jednog njenog prijatelja, pokvarili su odnos.
Pre Breda i Bena – tu su bile cigarete
Cigarete su možda bile Gvinetina prva ljubav. Počela je da puši već u prvoj godini srednje škole, što je veoma uznemirilo njenog oca Brusa. U pokušaju da je odvrati, on je iskoristio poznanstvo s Madonom – zamolio je da napiše pismo Gvinet, ne bi li joj dala primer zdravog života.
Madona se rado odazvala. U pismu je napisala kako izgleda njen prosečan dan: „Probudim se, ne pušim… i vratim se kući kao srećna, zdrava ja. PS: Dobre devojke žive duže.“
Gvinet je pismo ponosno pokazivala u školi, uramila ga i okačila u svojoj sobi – ali je ipak nastavila da puši „verovatno paklicu dnevno“ do svoje 25. godine. Prekinula je tek u septembru 1997, nakon što je provela tri dana izolovana na pustim ostrvima u Belizeu. To iskustvo je sama zahtevala kao uslov da bude gošća-urednica jednog broja časopisa Marie Claire.
Vajnstinova „zlatna devojka“ i žena koja ga je srušila
Odel opisuje Gvinet kao ambivalentnu prema slavi – sa prezirom prema „kičastim, besmislenim, velikim, nevažnim filmovima“. Svoj profesionalni dom našla je u produkcijskoj kući Miramax, Harvija Vajnstina, nakon što je 1996. glumila u adaptaciji romana „Ema“ Džejn Ostin.
Vajnstin je ulagao ogroman trud da je učini zvezdom, uključujući snažnu kampanju za njen Oskar za Zaljubljenog Šekspira. Njena pobeda nad Kejt Blanšet se i dan-danas pripisuje njegovoj agresivnoj kampanji. Čak je i Gvinet sumnjala u uspeh, kladila se u 10.000 dolara da neće pobediti. (Sutradan je podigla novac iz banke da isplati opkladu.)
Ali titula „zlatne devojke“ dolazila je sa cenom, uključujući pritiske da prihvata loše uloge i daje intervjue. U intervjuu za The New York Times, Gvinet je izjavila da je Vajnstin pokušao da je seksualno napadne u jednom hotelu u Beverli Hilsu, na početku njihove saradnje.
U knjizi She Said, novinarke Džodi Kantor i Megan Tui navode da je Paltrou odigrala ključnu ulogu u njihovom istraživanju. „Dok su mnoge druge glumice oklevale i bile uplašene da govore… Gvinet je bila jedna od prvih.“
Prva žena koju su svi „voleli da mrze“
Osim što je bila bogata, lepa i sa dobrim vezama, Gvinet je, prema Odel, imala i taj neuhvatljivi faktor X još od školskih dana. Ali taj dar joj je ponekad i odmogao. Još pre osvajanja Oskara sa 26 godina, brinula je da će postati prezasićena javnosti.
Njen emotivni govor na dodeli Oskara, u kombinaciji sa informacijom da joj je otac kupio dijamantsku ogrlicu koju je nosila te večeri, izazvao je kontraefekat – publika joj se okrenula, piše theguardian.com.
Odel primećuje da je ciklus izgradnje i rušenja žena u javnosti postao pravilo – spominje En Hatavej i Blejk Lajvli. Gvinet je bila među prvima, možda čak i obrazac za taj tretman. Godine 2013. proglašena je „najomraženijom slavnom osobom“ po izboru magazina Star – čak 19 mesta iznad Krisa Brauna, koji je ranije bio uhapšen zbog napada na Rijanu.
„Gvinet nikada nije uspela da pobegne od tog prezira“, piše Odel – što je verovatno uticalo na njenu odluku da sve preokrene u svoju korist putem Goopa.
„Zanimljivo je kako su različita ljudska tela“
Gvinet je bila ispred svog vremena po mnogim pitanjima savremenih trendova, ali ne i kada je u pitanju body positivity. Školske drugarice se sećaju njenog očiglednog „gađenja prema debelim ljudima“. Jedna se prisetila kako su se presvlačile u kupaće kostime pored „prirodno mršave“ Gvinet, koja je prokomentarisala: „Zanimljivo je kako su različita ljudska tela.“
U svom maturskom godišnjaku, pored citata iz filma Bill & Ted’s Excellent Adventure, stajalo je i da joj je najveća noćna mora gojaznost.
Kada je postala slavna, navodno je platila plastičnu operaciju abdomena jednoj prijateljici iz škole.
Njeno kasnije interesovanje za zdravu ishranu, alternativnu medicinu i wellness započeo je kada joj je otac oboleo od raka grla. Dok ga je negovala, počela je da istražuje aditive, pesticide i toksine iz okoline; prešla je na makrobiotičku ishranu i radila skoro dva sata joge svako jutro u zoru, šest dana nedeljno.
U isto vreme, snimala je komediju Shallow Hal, provodeći radne dane u kostimu za gojazne osobe. U intervjuima je opisala film kao „ljubavno pismo“ i navela da je iskustvo bilo poučno: „Stvarno sam stekla predstavu o tome kako je biti tako gojazan – svaka lepa devojka bi trebalo da prođe kroz to.“
Gvinet je izmislila wellness
Pored strasti prema alternativnim zdravstvenim idejama, seme za ono što će postati Goop posađeno je još mnogo ranije – na snimanjima Džeferson u Parizu i Talentovani gospodin Ripli. U Parizu i na Iskji, Gvinet je tražila preporuke od lokalne ekipe – gde jesti, spavati, kupovati – informacije koje će kasnije postati osnova njenog lajfstajl brenda.
Godine 2007, snimila je emisiju o španskoj kuhinji za javni servis što je bila revolucionarna ideja u to vreme, napominje Odel (koja je razbesnela Entonija Burdena, koji je rekao: Zašto biste išli u Španiju sa jedinom kučkom koja odbija da jede pršut).
U to vreme bila je udata za Krisa Martina, imali su dvoje dece, a gluma joj je polako dosađivala. Nakon uspeha filma Iron Man 2008, okrenula se svom dodatnom projektu – onlajn biltenu.
Goop je imao za cilj da „nahrani unutrašnji aspekt“, ali mu vreme lansiranja nije išlo na ruku – pokrenut je nedelju dana nakon sloma berze. Prozivali su je da je „medijski pismena kao Marija Antoaneta“. Ipak, instinkt je nije prevario. Delila je recepte poput banana-orah mafina, a tada je wellness industrija bila „jedva merljiva“. Danas vredi milijarde dolara.
Nema kontroverze koju ne možeš stilizovati – čak ni kameno jaje za seks
Gvinet je verovatno jedna od prvih slavnih ličnosti koja je shvatila sebe kao brend, postavljajući temelje današnjoj poplavi linija proizvoda i sponzorstava i oblikujući potrošačku kulturu.
Među tretmanima koje je popularizovala nalaze se: spanx, cupping (vacuum masaža), bezglutenska dijeta, i noviji trendovi poput lepljenja usta tokom spavanja.
Čak su i najbizarniji tretmani procvetali uz Goopovu podršku. Nakon što je tretman „vaginalnog parenja“ predstavljen u Goopovom vodiču za Santa Moniku 2015, broj rezervacija se duplirao.
Godine 2017. Goop je postao viralan zbog proizvoda – jajolikog kamena dizajniranog da se ubaci u vaginu i nosi (tokom noći) – kako bi se „uravnotežio ciklus“ i „osnažila životna energija“.
Na sastanku tima, Gvinet je navodno bila nepokolebljiva: „Goop je definisao koncept modernog velnesa… Hajde da to prigrlimo.“
I bila je u pravu. Kompanija je naručila 600 takozvanih „yoni jaja“; nakon kontroverze, lista čekanja za kupovinu (oko 60 dolara po komadu) bila je duga i na njoj je bilo 2.000 ljudi.
Sledeće godine, Goop je tužen zbog lažnih zdravstvenih tvrdnji, i Gvinet je odlučila da plati kaznu od 145.000 dolara bez priznanja krivice. Tvrdnje su uklonjene sa sajta, ali su jaja i dalje ostala u prodaji – čak i ove godine.
Gvinet traži proveru činjenica za biografiju, ali ne za Goop
Odel primećuje ironiju – iako je Gvinet insistirala na proveri činjenica za svoju biografiju, nije bila ni blizu toliko pedantna kada su u pitanju tekstovi objavljeni na sajtu Goop. Neke od naučno diskutabilnih tvrdnji koje su se pojavile na sajtu uključuju:
- Isceljujuće moći soka od celera
- Prednosti sirovog (nepasterizovanog) kozjeg mleka
- Moguću povezanost između brushaltera i raka dojke
- Sve što je tvrdio Entoni Vilijam, tzv. „medicinski medijum“
Gvinet Paltrou u eri post-istine
Odel ulaže ozbiljan trud da proveri svaku tvrdnju u knjizi, pozivajući se na stručnjake i Gvinetine kritičare kao kontratežu Goop sadržaju. Ali u jednom trenutku u knjizi postaje jasno – wellness više nije samo ekscentričnost slavnih, već nešto u čemu se svi mi davimo.
Na društvenim mrežama, influenseri – često u Gvinetinom duhu – dele savete sa malo nadzora ili provere. Trendovi postaju sve ekstremniji da bi se probili. Posle 20 godina Goopa, svet je postalo teže šokirati i otvoreniji je za alternativne zdravstvene ideje i sve skeptičniji prema nauci.
Danas wellness industrija vredi isto koliko i farmaceutska i poljoprivredna industrija SAD-a zajedno.
Odel sugeriše da je Paltrou, šireći strah od „toksina“, podstičući ljude da istražuju sami i sejući nepoverenje prema medicinskom establišmentu – utabala put za zavereničko, anti-naučno razmišljanje koje danas prožima deo američke politike. I ona i Robert F. Kenedi Junior, Trampov sekretar za zdravlje koji sumnja u vakcine, obožavaju sirovo mleko.
Prava najava apokalipse, šali se Odel, biće ako Gvinet počne da jede crveno meso.
U međuvremenu, Gvinet nastavlja da lebdi sa nepokolebljivim samopouzdanjem koje je čini i fascinantnom i iritantnom.
„Ona je je…o na ivici genijalnosti. Gvinet Paltrou tačno zna šta radi“, citira Odel jednog bivšeg izvršnog direktora Goopa.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
