Život Katarine Vit je spolja bio bajka, a niko nije znao šta se dešava kad se reflektori ugase.
Katarina Vit je bila klizačica iz bivše Istočne Nemačke koju su zvali „vatra na ledu“. Vit je napravila ogroman prodor na međunarodnoj sceni na Olimpijskim igrama 1988. godine u Sarajevu gde je osvojila svoju prvu zlatnu medalju.
Seksi i šarmantna, pronicljiva i kreativna, odmah je postala miljenica medija. Ukupno je osvojila dve zlatne olimpijske medalje, četiri zlatne medalje na svetskim prvenstvima, a osam puta je bila šampionka Evrope.
Katarina Vit rođena je 3. decembra 1965. godine u gradu Karl Mark Stadt u Istočnoj Nemačkoj koji je sada poznat kao Chimnitz.
Njen otac Manfred bio je vlasnik poljoprivredne fabrike, a majka Kejt bila je fizioterapeutkinja. Ima starijeg brata Aksela.
Postala je fascinirana posmatranjem umetničkih kilizača i ubrzo je molila roditelje da je puste da im se pridruži. Svaki detalj njenih prvih klimavih koraka na ledu ostao joj je u sećanju.
„Izašla sam do sredine leda i sećam se da sam pomislila – ovo je za mene“, rekla je Katarina.
Katarina je bila prirodni talenat i išla je na obuku sportista iz Istočne Nemačke. U bivšim komunističkim državama kao što su Istočna Nemačka i Sovjetski Savez , Vlada je birala sportiste koji obećavaju , a zatim su obučavani kako bi ostvarivali dobre rezultate za svoju zemlju na takmičenjima.
Standardi za ove programe bili su rigidni, a kada je ona počela da pohađa državnu školu, obuka je bila stroga i zahtevna.
Pre nego što joj je ponuđeno mesto u programu obuke, svaki detalj fizičke prirode i ponašanja njene porodice procenjivani su kako bi odredili šampionski potencijal. Detetu koje je pokazivalo sklonost ka gojenju ne bi bilo dozvoljeno da bude deo programa.
Posmatrali su je i testirali tokom treninga kako bi utvrdili njenu sposobnost da se nosi sa stresom. Tako je primljena u sportsku školu.
Odlazila je na trening u sedam ujutru i vraćala se kući tek pred večeru. Kada je imala devet godina, privukla je veliku pažnju Jute Miler, čuvene nemačke trenerice. Ona je počela da je trenira i Katarina je uskoro više vremena provodila sa njom nego sa roditeljima. Ona je u njoj probudila osećaj zavodljivosti.
Izvela je svoj prvi trostruki salhov – komplikovani skok i rotirajući skok. Kada je imala 11 godina, Milerova je odlučila da je spremna za takmičenje.
Hrabra Katarina bila je najslabija u obaveznoj kategoriji gde klizači moraju da završe jednostavne ali precizne krugove na ledu kako bi pokazali svoju kontrolu.
Mladoj klizačici mnogo više su odgovarali programi slobodnog klizanja, gde klizači moraju da izvedu niz pokreta ali uz muziku i kreativnu koreografiju.
Klizala je na svom prvom evropskom prvenstvu 1979. godine sa 14 godina i zauzela je deseto mesto. Sledeće godine, bila je peta, a 1982. godine pobedila je i u dugom i u kratkom programu i završila na drugom mestu.
U međuvremenu Katarina ulazi u svet filma i pozorišta. Godine 1990. glumila je u umetničkom filmu „Karmen na ledu“ za koji je dobila i Emi nagradu, za izvanrednu izvedbu u klasičnoj muzici i plesu, a pojavljivala se i u televizijskim serijama. Godine 1998. igra ulogu ruske klizačice Nataše Kirilove u holivudskom filmu „Ronin” pored Roberta De Nira i Žana Renoa.
Pošto je bila uspešna sportistkinja, a to je postala zahvaljujući komunističkoj Vladi svoje nacije, postala je ponosna predstavnica komunističkog režima. U Istočnoj Nemačkoj bila je poznata kao „Katarina Velika“. Za razliku od američkih i evropskih klizača, oni iz komunističkih država bili su dužni svojm državama i nije im bilo dozvoljeno da javno nastupaju ili prihvataju bilo šta što nije odobrila njihova vada. Katarini je, kao i drugima, bilo zabranjeno da putuje sa svojom porodicom da ne bi prebegla. Roditelji je zapravo nikada nisu pratili uživo na takmičenjima.
Zadržana od strane Vlade
Ona se susrela sa vladom 1988. godine kada je želela da učestvuje na turneji American Holiday. Tek nakon višemesečnh molbi kruta birokratija joj je dozvolila da prihvati ponudu pod uslovom da 80 odsto njenog ugovora vrednog 3,78 miliona dolara bude plaćeno Istočnoj Nemačkoj. Prošla je kroz naporan proces da bi se pojavila u decembru 1988. i da bi snimila film „Carmen on Ice“.
Istočna Nemačka je želela da ona nastavi školovanje u rodnoj zemlji i ukinuli su joj privilegiju putovanja kako bi obeshrabrili njene afinitete ka inostranstvu. Vlada je izgubila kontrolu nad Katarinom tek 1989. kada je srušen Berlinski zid, piše Encyclopledia. com.
Godine 1998. dodala je još jedan rekord na svoju listu – i to zbog magazina Playboy. Njena naslovna strana bila je najuspešnije izdanje na svetu i to je drugi broj ikada da je potpuno rasprodat. Prvi broj je bio kada je pozirala Merilin Monro, a posle Katarine niko nije postigao taj uspeh.
U februaru i martu 2008. godine održala je oproštajnu turneju u osam gradova Nemačke i tako završila svoju uspešnu karijeru. Igrala je i glavnu ulogu progonjene klizačice u nemačkom filmu „Neprijatelj u mom životu”, koji je donekle odražavao stvarnost života i nje same, koja je od početka bila pod lupom Štazija (Ministarstvo za državnu bezbednost).
Novine i novinari su tada tvrdili da radi za tajnu policiju DDR, a medije je 1992. godine tužila za laži koje su iznosili, ali nije imala uspeha. Takođe uzaludno je narednih godina pokušavala da spreči objavljivanje dosijea Štazija koji je tvrdio da je sarađivala sa tajnom policijom Istočne Nemačke.
Iako su je u toj državi kategorisali kao „favorizovanu”, svaki njen potez je praćen. Od 1973. pa nadalje bila je špijunirana, što znači od njene osme godine. Njen dosije sadržao je 181 stranu i bio je šokantan i za nju i za javnost.
Danas Katarina ima 57 godina i vlasnica je teretane koja se nalazi u Potsdamu u Nemačkoj, a osnovala je i svoju fondaciju koja pomaže deci i tinejdžerima sa invaliditetom.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
