Život Mata Hari iz Leskovca uskoro ćemo gledati u filmu

Krajem marta u Beogradu i okolini počinje snimanje filma i serije „Vera“, koji su inspirisani istinitom pričom o Veri Pešić, četvorostrukoj špijunki. U lavirintu špijunskih igara na Balkanu, od Beča do Carigrada, Vera Pešić opstaje među jugoslovenskim, nemačkim i britanskim špijunima s dvostrukim i trostrukim agendama, sama, bez ideologije, ali odlučna da se bori i preživi.

Prva sprska špijunka infiltrirala se u više stranih tajnih službi, lepotom i šarmom osvajala je i žene i muškarce kako bi došla do cilja. Zvali su je srpska Mata Hari.

Priča o najvećoj srpskoj špijunki počinje 1919. godine u Sijarinskoj banji, gde se rodila. Odrastala je u Leskovcu, gde je završila školu. Već sa 16 godina se udala za policijskog pisara, od kog se razvela samo tri godine kasnije. U Leskovcu je sarađivala sa leskovačkim Glasnikom, pisala za te novine i već je tada posedovala značajne spisateljske sposobnosti i bila elokventna i ubedljiva.

Posle razvoda odlazi u Beograd gde upoznaje oficira Kontraobaveštajne službe Jugoslovenske kraljevske armije majora Slavka Radovića. On ju je obučio i uveo u službu. Bila mu je potrebna žena među agentima koja će postići više od drugih. Zadatak pred njom nije bio lak – trebalo je da se uvuče među špijune britanske, francuske i nemačke obaveštajne službe koje su radile po Beogradu.

I Vera je to i uspela, stigla je do vrha ovih mreža, između ostalog zahvaljujući i tome što je savladala čak šest jezika.

Volela i žene

Za ulaz među nemačke agente Veri je propusnica bila Elizabeta fon Maltzan, poznata kao Lepa Lili, supruga nemačkog ambasadora, koja se i sama bavila špijunažom.

Lepa Lili i mlada Leskovčanka su se upustile u ljubavnu avanturu tokom koje je iskusna Nemica podučavala Veru veštinama zavođenja. Njih dve bile su česte gošće noćnih klubova, barova sa striptizom i putenih zabava okupanih šampanjcem i novcem, a nije im bilo strano ni pokazivanje emocija u javnosti, piše 011info.

Informacije koje je marljivo prikupljala Vera je redovno raportirala jugoslovenskoj službi, dok je britanskim, francuskim i nemačkim partnerima servirala birane stvari.

Ona je svetu otkrila tajnu o predstojećem paktu Hitlera i Staljina i planiranog nacističkog napada na Poljsku, ona je sprečila dizanje u vazduh nemačke agenture koju su planirali britanski obaveštajci, zbog njenog hapšenja smenjen je tadašnji ministar unutrašnjih poslova, jedino je njoj uspelo da Albance uvuče u četnički pokret, njeno ime visoko se kotiralo u svim amabasadama i evropskim vladama.

Ljubav sa agentom Gestapoa

Vera je upoznala Karla Lotara Krausa, šefa obaveštajne službe Gestapoa u Beogradu, koji je uspeo da je uvuče u dvostruku špijunažu i preko nje ostvari kontakt sa četničkim vođom Kostom Pećancem. Kada je rat već bio izvestan, Vera je uhapšena kao nemački špijun i proterana u Lebane da tamo leži u zatvoru. Ipak, Vera uspeva da se izmigolji i odlazi u Sijarinsku banju.

Kraus vraća Veru u Beograd i postavlja je u centralu ozloglašenog Gestapoa sa zadatkom da radi na suzbijanju komunista i praćenje četnika, a posebno u leskovačkom kraju koji je dobro poznavala.

Oktobra 1941. gubi se svaki trag majoru Krausu, a Vera završava u naručju generala Paula Badera, komandanta okupirane Srbije, a paralelno se viđa i sa Dragomirom Jovanovićem, šefom Specijalne policije u Beogradu.

Streljana u 25. godini

Početkom jeseni 1943. godine na putu između Sijarinske Banje i Medveđe zarobili su je četnici. Osuđena je na smrt, ali posle provedene noći u njenom šatoru, komandant major Đurić je oslobađa.

Postaju ljubavnici, a ona nastavlja svoj posao među četnicima, piše JugMedija.

Sedam meseci kasnije pobunjeni četnici se rešavaju na likvidaciju ljubavnika. Đurića hapse, a Veru, zajedno s majkom Anđom, ubijaju u zoru 18. maja 1944. godine u blizini njihove vile u Sijarinskoj Banji.

Srpska Mata Hari imala je u tom trenutku 25 godina. Poslednja želja navodno joj je bila da joj meci ne nagrde lice.

Kako saznajemo, ni film, ni serija „Vera”, reditelja i scenariste Nedeljka Kovačića i producentkinje Danke Milošević, ne zauzimaju ideološke strane, već pričaju o istoriji iz ugla jedne neobične individualne sudbine, podsećaju gledaoca kako stvari nikada nisu ni crno-bele ni onakve kakve su opisane u udžbenicima istorije, kao i da u vihoru istorijskih okolnosti pojedinci biraju različite životne puteve koji nemaju toliko veze s njihovim moralom, a još manje s političkim uverenjima, koliko s privatnim psihološkim dramama.

BONUS VIDEO: Najinteligentniji ljudi sveta