I zašto im je muka od toga da ih koleginice mame iskorišćavaju u kancelariji.
Od početka godine, kada je napravila planove sa svojom porodicom, Adel Leonard se radovala letnjem odmoru od sedam dana u Dorsetu. Za proslavu 40. rođendana njene mlađe sestre, grupa od 14 članova porodice iznajmila je veliku kuću na obali Jure. I svi oni će na imanje stići poslednjeg ponedeljka ovog meseca, ali 45-godišnja Adel neće biti sa njima, otkriva britanska spisateljica Klaudija Konel u priči o tome kako se prema ženama bez dece postupa na radnom mestu.
Adel radi kao recepcionerka u velikoj ordinaciji opšte prakse u Eseksu i mislila je da je super organizovana kada je u januaru od poslodavca zatražila slobodnu poslednju nedelju jula. Međutim, taj zahtev je odbijen jer su u njegovu kancelariju najpre ušla dva zaposlena.
U ordinaciji radi šest recepcionera i samo dvoje mogu da ne rade u isto vreme. Otkrila je da su jul i avgust već reazrevisale njene kolege koje imaju decu – pre godinu dana.
„Moji apeli su naišli na tišinu. Rečeno mi je da ‘mogu uzeti slobodno u septembru’, pa ću umesto toga moći da odem u Dorset samo za vikend. Sada sam u potrazi za novim poslom jer, kao jedinoj recepcionerki bez dece, to će mi se i dalje dešavati. Ono što me najviše uznemirava jeste to što sam im čuvala leđa tokom pandemijskog zaključavanja, radeći u kancelariji kako bi oni mogli da ostanu kod kuće, jer sam razumela koliko je teško raditi kada se deca školuju kod kuće. Tužna sam zato što mi se čini da kod kolega ne postoji dobra volja za mene.”
Tokom dugog letnjeg raspusta mnogi roditelji se suočavaju sa noćnom morom žongliranja između posla i brige o deci. To je glavobolja od koje žene bez dece ne pate, ali razmislite o njima jer će se od mnogih očekivati da ulože dodatne sate da pokriju svoje kolege.
Istina je da oni koji nemaju decu školskog uzrasta mogu da idu na letovanje kada su cene niže, ali, ako se nadate suncu, jul i avgust su najsigurniji termini, posebno ako boravite u stanu. U vreme kada polovina Britanki nema decu do svoje 30. godine, a 20 odsto uopšte neće imati decu (dvostruko u odnosu na generaciju njihovih majki), podela između zaposlenih majki i njihovih kolega bez dece nikada nije bila veća.
Kao žena bez dece, iz prve ruke sam iskusila prećutno očekivanje da ću ostati do kasno na poslu kada koleginica mora da ode rano da bi prisustvovala školskom koncertu ili roditeljskom sastanku.
Osećala sam kako me gledaju kada se prave planovi za Božić, pod pretpostavkom da nekome bez dece praznični period ne može toliko da znači.
U poslednje vreme, fokus je bio na tome da se izađe u susret zaposlenim roditeljima i na radnom mestu i van njega, uz pritisak na više besplatne brige o deci, fleksibilno radno vreme i veće poreske olakšice za decu. I ne znam nijednu ženu bez dece koja bi se tome usprotivila.
Međutim, prošle godine stvari su dobile mračni zaokret kada je demograf Pol Morland, naučni saradnik sa Birkbeka, Univerziteta u Londonu, predložio porez na ljude bez dece, rekavši da će to pomoći u rešavanju opadajuće stope nataliteta koja već dovodi do nedostatka radne snage.
Svesna sam krize stanovništva koje stari i da će me tuđa deca hraniti na kašičicu u staračkom domu, ali ne zaboravimo da nisu svi bez dece sopstvenim izborom.
Morland tvrdi da bi država trebalo da postane “pronatalitetna” – za mnoge žene bez dece koje plaćaju porez da subvencionišu obrazovanje, zdravstvenu zaštitu i brigu o deci tuđih potomaka, a čini se kao da ona to već jeste.
Natali Harper, 47, napustila je dobro plaćen posao u finansijskom sektoru nakon što se stalno očekivalo da ide na kraća poslovna putovanja, ali ne i od kolega koji su roditelji.
„Jednom mesečno neko od nas morao je da predaje i prikuplja potpise na važnim dokumentima. Datum je uvek varirao i često je bio u poslednjem trenutku, ponekad sa manje od 24 sata unapred. Svakog meseca moj šef je birao mene da nosim dokumenta.
„Kada sam o tome razgovarala sa njim, rečeno mi je da sam najbolja osoba za taj posao, što je besmislica – svako može da uđe u avion i prikupi potpise. Ne sumnjam da je to palo na mene jer su mislili da nemam nikakvih obaveza van posla. To je dovelo do takve podele sa mojim kolegama da sam na kraju dala otkaz.”
Psihoterapeutkinja Džodi Dej je osnovala Gateway Women (gateway-women.com), mrežu podrške za žene bez dece, bilo po ličnom izboru ili zbog okolnosti. Ona kaže: „Iako je bilo apsolutno neophodno poboljšati radni život za majke, problem je što se često žene bez dece koriste da bi ta poboljšanja za roditelje bila ostvariva.
“Kada žene govore o tome, smatraju se neempatičnim i sebičnim.”
Rejčel Viven, menadžer ljudskih resursa u face2face HR, kaže: „Vredno radim da pomognem firmama da stvore resurse koji ne diskriminišu žene bez obzira na to da li imaju decu ili ne. Inkluzivna radna mesta se mogu postići samo ako imamo otvorene diskusije bez straha.”
Za mnoge žene bez dece taj strah je stvaran. Tokom istraživanja za ovu priču, pronašla sam mnoge koji su iskusili diskriminaciju na radnom mestu, ali nikog ko je želeo da rizikuje gnev kolega ili buduće zaposlenje tako što će otkriti svoj identitet.
Biti samac i bez dece je „dvostruki udarac“ kada je posredi nametanje na poslu, kaže Stefani (59), pomoćna pravnica. „Radim sa još jednim stalnim pomoćnikom koji ima decu. Ima slobodnog vremena za probleme vezane za decu otprilike jednom u dve nedelje.”
Stefani veruje da će, pošto je na njenom radnom mestu većina žena, stvari razvijati na način kako se od muškaraca nikada ne bi očekivalo.
„Očekuje se da saosećam sa svojom saradnicom – i saosesćam sa njom – ali ne dobijam nadoknadu za dodatne sate koje sam uložila da bih je pokrila.
„Od mene se traži da odustanem od svog vremena kako bih se prilagodila životnim izborima drugih ljudi. Kada je moja majka bila bolesna pre nekoliko godina, promenila sam radno vreme da bih mogla da je posećujem u bolnici svaki dan – nisam samo odletela i očekivala da će drugi uskočiti.”
Neke kompanije se nesumnjivo oslanjaju na prirodnu sklonost žena da žele da očuvaju mir, ali ako su opisana iskustva žena bilo kakav pokazatelj, podela na one sa decom i one bez dece je sve veći problem.
BONUS VIDEO:
Pratite nas i na društvenim mrežama:
