Predivna, genijalna Minja - umetnica, majka, pobednica.
„Najmračnije je pred svitanje“.
Minja Peković, maestralna glumica koju najčešće gledamo u pozorištu, u toj rečenici pronalazila je najviše utehe u mračnim trenucima svog života.
Iza nje su meseci puni trijumfa: za ulogu Milje Bušatlije, junakinje predstave „Kus petlić“ Narodnog pozorišta u Subotici, dobila je mnoštvo nagrada, među kojima je i priznanje „Ljubinka Bobić“, ali i Sterijina nagrada. Sada sprema monodramu i glavnu ulogu na TV ekranima.
Međutim, blistavom povratku pred publiku prethodili su mučni dani borbe s karcinomom dojke, koji je Minji dijagnostikovan na dan prvog rođendana njene ćerke (3). Iz borbe s podmuklim kancerom izašla je kao pobednica – a za naš portal podelila je vredne lekcije koje je usput naučila – kao i svoju najdublju životnu transformaciju do sada.
Od besa i straha do čudesne radosti
„Koliko god da je taj trenutak bio strašan, iz ove perspektive, trenutak suočavanja sa svojim najvećim strahom je već prevazilaženje straha. Najbolniji trenutak istovremeno i najviše obećava, na neki čudan način. Ilustracija tog osećaja su porođajne muke – ženu to stravično boli, ali s druge strane, sreća je neizmerna. Vrlo često oprečne i intenzivne emocije postoje u istom trenutku i to čoveka preplavljuje i izbezumljuje“, opisuje Minja strašan trenutak kad je saznala da boluje od kancera.
Usledila je operacija, terapije, izolacija – jedanaest meseci koji su uzdrmali život glumice. Međutim, dogodio joj se i lični preobražaj koji joj je prikazao život u sasvim novom svetlu. Ali, put ka tome nije bio lak. Prvo, Minja je osetila ogroman bes.
„Čudila sam se: zašto nisam tužna, zašto sam besna? A onda sam shvatila – ljutnja je odbrambena emocija. To je pokušaj čoveka, nagonski, osnovni, da se izbori za sebe. Prvo se naljuti, to mu da neki impuls, pa ćemo dalje. Ali se brzo potroši, a onda dolazi shvatanje cele situacije“, priča nam.
Minji se u tom trenutku probudio religiozni osećaj, koji je u njoj, kako kaže, uvek živeo, ali kao nešto podrazumevajuće, površno.
„A tada sam osetila da je došao trenutak da se tome prepustim i zaronim. Taj put od najdubljeg straha i užasa do radosti je zapravo meni lično omogućila vera. To mnogima nije popularno mišljenje, ali lagala bih kad bih rekla nešto drugo, samo da bi bilo popularno i zanimljivo“, iskrena je glumica.
Pokušavajući da se u tim danima „sretne sama sa sobom“, puno je čitala, pisala, a krenula je i na psihoterapiju. Neki od nas, kojima Minja kaže da pripada, moraju da budu saterani u ćošak, da lupe čelom u zid, da bi odlučili da menjaju stvari.
„Mnogo toga vremenom podrazumevamo, mnogo toga nam ne treba, a čuvamo ga – onda to počne da nas guši, počinjemo sebe da gubimo, a toga nismo svesni. Onda je ta potraga, čišćenje, generalka iznutra, zapravo dovela do većeg nivoa nade, vere i radosti u mom životu. Osetila sam da radim nešto što ima smisla. Nisam se više bavila momentom preživljavanja, nego čišćenja“, ističe Minja.
Sa tim je došlo i veliko, čudesno otkrovenje.
„Sve je uvek neizvesno, ne samo karcinom. Niko ne zna da li će sutra da izađe i da ga zgazi autobus. Ali, više se nisam bavila takvom vrstom straha, već smislom svog života. Ne onim šta će biti i šta bi moglo biti, da li će to biti lepo ili fatalno, nego šta je smisao života za mene sada, u ovom trenutku“, govori hrabra Minja.
„Prepreka rađa novo i bolje rešenje“
Sve što se Minji dešava od poslednje terapije i kraja izolacije je implemetacija svih tih misli u život.
„U teoriji je sve lepo i logično i lako sve prihvatimo – a onda dolaze izazovi stvarnog života, da te misli čovek počne da živi. Tu je najveći neprijatelj naš lični autopilot, koji je navikao da deceniju, dve, tri, pet ili više, radi po utvrđenom šablonu. Onda dolazite u neke izazovne situacije i vaša prva reakcija je stara. Vi to svesno znate i kreće borba sa sobom: ne pokleknuti i ne pasti u ponašanje za koje smo videli da ne valja, da nam šteti“, predočava glumica.
To su situacije o kojima sad razmišlja. Neke je lako promeniti, jer su stvar odluke – a neke su baš klinč sa sobom, iskrena je Minja.
„Vama svet govori jedno, a unutra u stomaku vam se kovitla. Nije rešenje ni potisnuti osećanje, a nije rešenje ni prepustiti se nekoj stihiji bez svesti. Tako da je to sad novi nivo igrice“, kroz osmeh dodaje.
Ono što Minja svakim danom uči je da bude prisutna ovde i sada, svesna moći svakog pojedinačnog trenutka naših života.
„Kad nam se dešava nešto lepo, ne razmišljamo o svesnosti i prisutnosti, samo kad zapne. Od reditelja Milana Neškovića čula sam misao: ‘Prepreka rađa samo novo i bolje rešenje’. Kad imamo svest i prisutnost, kad ne ide, mi imamo neku novu prepreku. Onda se ja u tim situacijama, kad bi ranije autopilot rekao: ‘Jao šta je ovo sad’ – i krenuo da se buni, sada trudim da se ne bunim protiv trenutka. Umesto toga ga pustim, posmatram šta od toga može da bude dobro. Ali ne ono ‘ko zna zašto je to dobro’ prepuštanje, nego gledam da li u tome postoji nešto na šta ja možda ne računam, o čemu nisam razmišljala. Možda ja to loše tumačim zato što nisam dovoljno razmislila. Onda krećem da posmatram situaciju iz te perspektive i vrlo često se desi da bar jednu stvar uočim koja je za mene izuzetno smislena u tom trenutku, iako je on neprijatan“, podelila je Minja.
Trenutak kad dobijemo neko „ne“, kad se stopira naša namera, volja, želja, ranije je uvek doživljavala kao blokadu, a sada se trudi da to doživi kao preusmerenje. Nije kraj, nego treba da krene drugim putem, shvatila je Minja.
„Bravo za klovna“
Minjina Milja Bušatlija donela nam je „ljubav, toplinu, nadu“ u kriznim vremenima, a oživela ju je maestralno jer je, kao rođena Sarajka, odrasla uz takve srčane i borbene žene. Ali, glumica će tek izneti svoju dušu na scenu, jer uskoro počinje s probama monodrame „Bravo za klovna“. Tekst je zasnovan na njenim beleškama tokom najtežih dana bolesti – a premijera će, nada se, biti 8. decembra, na dan kad je primila poslednju terapiju.
Naslov dolazi od pesme Edit Pjaf.
„Meni je asocijacija bila situacija u kojoj sam ja kao glumac, izvođač, isto kao klovn – koji plače, dok se publika smeje. Ne zato što mu želi zlo, već je sve to deo igre. Apsurdno je da najsmešnije i najtužnije idu zajedno i da ne živimo ni komediju, ni tragediju, nego tragikomediju. To je za mene glumica u svojim životnim okolnostima“, kaže nam Minja.
Još jedno novo duhovno putovanje Minje Peković je snimanje kriminalističke serije „Tunel“, u kojoj po prvi put ima glavnu ulogu na televiziji. Gledaćemo je na proleće.
„To je bio moj prvi veliki proces, mogućnost putovanja pred kamerom. Bilo mi je veliko uživanje i zadovoljstvo, otvorio se neki novi svet koji je meni izuzetno uzbudljiv“, otkrila nam je.
Minja, večiti nomad, danas rado kreće na destinacije koje su neistražene i to je jako raduje. A staroj Minji ima da poruči najnežnije reči.
„Bože, koliko si energije potrošila na strah – i šta je bilo, ništa. Ali, morala si. To je sve proces učenja. Može svako da priča svoje savete, ali čovek mora na svojoj koži nešto da iskusi – i to je zapravo najveći pokretački impuls“.
***
BONUS VIDEO: 72-godišnja Viene koja peške ide Putem svile šalje poruku svim ženama
Pratite nas i na društvenim mrežama:
