Elizabet Liz Duong je poreklom Vijetnamka, živela je i studirala u Australiji, a već više od tri godine živi u Srbiji,
Liz putuje vespom po regionu, priča srpski jezik i kuva našu hranu.
Čime ju je „kupila“ Srbija? Kako se prilagodila? Šta joj je bilo najizazovnije? Svoje doživljaje i impresije o Srbiji i srpskom narodu, kao i avanturama na vespi, Liz je ispričala za Zadovoljnu.
Kako nam na početku razgovora otkriva, sa srpskom istorijom, tradicijom i običajima upoznao ju je bivši dečko. Liz ne krije oduševljenje što srpski narod svuda širi ljubav prema svojoj državi.
„Ja sam Vijetnamka po poreklu, ali se nisam puno trudila da širim vijetnamsku kulturu, istoriju ili taj deo svog identiteta sa ljudima. Balkanci su drugačiji. Vi se radujete kada delite ljubav prema svojoj zemlji sa strancima“.
Foto:Privatna arhivaKao najveću vrlinu srpskog naroda, naša sagovornica ističe velikodušnost.
„Ljudi ovde vole da pomažu jedni drugima“, primećuje Liz.
„Volim srpske pravoslavne slave i Božić i Uskrs“
Kako dalje navodi, oduševljena je srpskim običajima i načinom na koji proslavljamo slave i hrišćanske praznike.
„Volim srpske pravoslavne slave i Božić i Uskrs. Sviđa mi se što je kod vas suština ići u crkvu, a ne davanje na značaju poklonima, novogodišnjoj dekoraciji i rasveti, čokoladi… Neki ljudi idu na liturgiju i tada ceo dan provode sa porodicom i komšijama, uz konzumiranje dosta domaće hrane i pića. To mi je jako drago da vidim“, kaže nam ona.
Sprema samo srpsku hranu
Elizabet nam otkriva da voli da kuva i to isključivo srpsku hranu.
„Srpska kuhinja je lakša za pripremu zato što je jednostavnije naći sastojke, a i jeftiniji su od vijetnamske“, kaže ona.
Na njenom meniju su uglavnom pita krompiruša, sarma, pasulj i različite vrsta mesa, a voli da jede i čvarke i riblju čorbu.
Međutim, priznaje da joj jedno naše jelo ipak nikako ne prija, a to su pihtije.
Za 6 meseci je naučila da komunicira na srpskom jeziku
Najveći izazov za svakog stranca kada se nastani u Srbiji jeste učenje jezika. Pitali smo Liz koliko je njoj bilo potrebno da savladala srpski koji važi za jedan od težih jezika.
„Za šest meseci sam naučila da komuniciram na srpskom, ali bilo mi je potrebno dve godine da steknem samopouzdanje da pričam bez problema i bez straha“, kaže nam ona i priznaje da joj je najveći izazov u početku bio da pronađe ljude sa kojima će moći da ćaska isključivo na srpskom.
„Imam problem zato što ne izgledam kao Srpkinja, pa mnogi ljudi insistiraju da pričaju sa mnom na engleskom. Morala sam da govorim da ne razumem engleski da bih mogla da napredujem“, kaže nam Liz.
Pitali smo je i koja joj je najsmešnija srpska reč, a ona nam je kao iz topa odgovorila – hrčak.
Foto:Privatna arrhivaU početku joj je bilo čudno što su je ljudi na ulici pozdravljali sa „ni hao“ i dobacivali reči na izmišljenom kineskom jeziku. Kako kaže, dok je živela u Australiji, nije se susretala sa takvim situacijama.
„Australijanci su me posmatrali kao Australijanku, ali u Srbiji sam svima Kineskinja, iako je moje poreklo iz Vijetnama“, ističe ona.
Ljubav sa Srbinom rodila se u Kragujevcu na vožnji vespom
Elizabet već godinu dana vozi vespu po Balkanu, a svog sadašnjeg momka upoznala je kada je na vespi stigla u Kragujevac. Tako je počela njena ljubavna priča koja traje već 9 meseci.
Pitamo je na kom jeziku se ona i njen dečko vole, a na kom svađaju.
„Imamo baš dobru komunikaciju tako da nesporazume brzo rešimo i bez svađe. Mi smo se upoznali pričajući srpski i isključivo vaš jezik i govorimo“, odgovorila nam je.
Kako dalje navodi, njen dečko priča engleski, ali nije mu prijatno da ona govori na tom jeziku.
„Kada smo započeli zajednički život morala sam čim se probudim da pričam i razmišljam na srpskom. Kada se svađamo, a to je jako retko, svađamo se na srpskom zato što nemamo drugu opciju“, kaže nam kroz smeh Liza.
„Kada sam kupila prvu vespu, osetila sam slobodu“
Elizabet se prisetila i trenutka se upustila u vespa avanturu, a kako nam je priznala to se dogodilo u teškom periodu njenog života, posle raskida sa bivšim dečkom.
„Kada sam došla u Srbiju bila sam potpuno sama. Htela sam da upoznam i druge gradove i mesta. Srbija nije samo Beograd, ali tada nisam znala kako da koristim autobus, nisam imala automobil, nisam imala puno prijatelja i nisam imala nikakav stalni posao“, priseća se ona.
Kako dalje navodi, tek kad je kupila prvu vespu, osetila je slobodu.
„Nisam više morala da čekam za autobus ili tramvaj, da jurim parking. Tada sam saznala šta je sloboda. Kada poželim da putujem, spakujem vespu, ponosem jaknu i vozim se“, kaže nam Liz.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
