Glumica Julija Petković ispričala je sve o Dudi Buržujki – koja je "ozvučila" ono što misle i osećaju žene u Srbiji. Numera "Ženska uloga" je na mrežama postala toliko viralna da su se ljudi uplašili njene snage.
Ukoliko još niste čuli za Dudu Buržujku, onda propuštate najbolje žurke u gradu. Propuštate najbolje kabaretske koncertne performanse i angažovane stihove.
Jednom davno žurku kod Dude Buržujke propustila je i Ljubinka, junakinja filma „Mi nismo anđeli“ Srđana Dragojevića.
„Je l’ se sećaš one žurke kod Dude Buržujke na koju te tvoji nisu pustili?“, pitala je u filmu Ljubinku Bubu Marina.
„U principu mi se nije ni išlo“, odgovorila je Buba.
Na sreću, mnogo godina kasnije tu nepravdu ispravila je Julija Petković, glumica iz Niša, koja je za svoj alter ego uzela baš ime Duda Buržujka.
Branka Katić je jednom ipak dobila priliku da doživi provod na žurki kod Dude Buržujke. Tada su se glumica Julija Petković (aka Duda Buržujka) i ona i upoznale.
Ženska uloga
Polovinom januara probala sam da uspostavim kontakt sa Julijom – glumicom koja je na Instagramu objavila numeru „Ženska uloga“ – koju je sama napisala, komponovala i otpevala – a koja je bila toliko viralna da su se ljudi bukvalno uplašili njene snage.
U isto vreme, svi su slušali pesmu, a Julija je doživljavala internet nasilje – koje ni danas ne može da shvati. Sve je prijavila institucijama. Nije uradila ništa loše – samo je napisala i otpevala pesmu.
Radnja: Snažna numera od četiri minuta, devojka sedi u mraku svoje sobe i uz akustičnu gitaru priča o tome kako izgleda biti žena u ovom društvu kroz vizuru glumice. U toj pesmi ona je i reditelj i producent, ona je sve žene kojima se tepa „mila“, koje treba da rade bez pogovora sve što im se kaže i, ako je moguće, da ćute.
Nisam znala da li ću se na kraju naći sa Julijom ili sa Dudom.
Kako je Julija postala Duda Buržujka
Julija je glumica iz Niša. Završila je glumu na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi Borisa Isakovića, trenutno je u Beogradu, igra u dve pozorišne predstave, snimila je jedan dečji film čiju premijeru očekuje.
Glumu je upisala zbog scene, a tek kad je završila Akademiju sela je da vidi šta će sa tim. Za vreme studiranja Julija se setila kako da zaradi novac, pa je počela da pušta muziku po kafićima. Tada je smislila da se zove Dragića Lukaco, italijanska klaberka, ali onda je počela da „pravi žurke kod Dude Buržujke na koje te tvoji nisu pustili“.
I posle nekoliko žurki u Nišu, ljudi nisu znali kako se zove i počeli su da je oslovljavaju sa Dudo – tako je 2020. rođena Duda Buržujka.
„Duda Buržujka je preusiljen komentar na nešto što danas ima prođu. Vizuelno je dosta treš, animalno. Ja to ne radim da se podsmevam, nego samo je to, samo postoji. Jedino što je moj kompromis da kroz tekstove koje ja pišem – vizuelno je jedno, akustično je nešto drugo. To je neki moj kompromis sa svetom“, smeje se Julija u kompromisu sa svetom.
„Ne mogu da pričam o svojim pesmama“
Autorska numera vinula je Juliju među zvezde domaćeg interneta i međ žene koje pomeraju planine, a samo neke od onih koje je oduševila bile su takođe one koje aktivno menjaju svest u našem društvu – Ida Prester, Milena Radulović, a javili su se i Srđan Dragojević lično, ali i Goran Marković – koji su oduševljeni delom ove devojke.
Odmah nam je kazala da je sve što joj se dešava veoma zbunjujuće i čudno, te da ne voli da priča o onome o čemu peva
„Ne volim da pričam o pesmama. Vezano baš za ’Žensku ulogu’ – ja nemam šta da kažem o pesmi koju sam otpevala – ona ima početak i kraj. Ja ne mogu da pričam o pesmama svojim i da ih još objašnjavam – kako je i zašto je. Pesma je konkretna, nije metaforična“, rekla je glumica za Zadovoljna.rs.
Julija naglašava da je u njoj sve preterano – sve najgore je stavljeno u tu pesmu, u smislu svih najgorih ponuda koje možeš da dobiješ, najgori način na koji može da ti se kaže šta da igraš, sve je dosta bahato i to što je sve to na jednom mestu u četiri minuta i 15 sekundi.
Kaže da je, kada je pesma postala veoma viralna, morala da je sluša da bi videla zašto je izazvala takvu reakciju. I Instagram statistika za „Žensku ulogu“ je fascinantna – video je gledan nekoliko stotina hiljada sati.
„Kada snimim pesmu, ne bavim se posle mnogo time šta ona znači – ja znam šta meni znači. Meni u trenutku kada nastaje znači da ja izbacim iz sebe to što me nervira ili što ne razumem, ili što ne znam gde da svrstam i ne znam ni šta da mislim o tome pa ga ozvučim samo – eto to je to.“
„Najjača stvar je u tome šta se stvar zove ‘Ženska uloga’ i sve ovo je pokrenulo meni u životu nadalje igranje te ženske uloge. Mnogo mi je sve čudno, kao nešto preveliko odjednom – zapravo preveliko je meni“, iskrena je mlada umetnica.
Julija kaže da je i sama pokušavala da shvati zašto je pesma imala takav odjek u javnosti.
„Baš sam slušala da čujem šta je. I to je ta bahatost u načinu na koji ja izvodim tu pesmu, način na koji se traži da se igraju te uloge – ’mila’, ’ma šta ti je’ – taj odnos. U pesmi su izređana opšta mesta, situacije kroz koje svako prođe. Momenat kad sam se prvi put susrela sa tim bio mi je jako neprijatan, a s druge strane nisam smela ni da se na to fokusiram – to je to ’ti si glumca – jesi ili nisi’, ’šta znači to nećeš da se skineš – nisi slobodna, a ti si glumica’ i ti onda kažeš ’dobro’ i uđeš u nešto jako neprijatno’ – meni je to bilo u glavi.“
Ozvučila misli svih žena
Činjenica jeste da je malo u našoj maloj zemlji ženskih izvođača koji mogu na taj način „ozvuče“ šta žene misle i osećaju glede svih društvenih situacija u kojima se nad njima sprovodi diskriminacija ili nasilje. Julija koristi prikladan glagol „ozvučiti“.
„Pa to sam našla reč, pa je ponavljam non-stop“, smeje se Julija, a ja smatram da je taj glagol veoma tačan.
„Imam još jednu reč – ’svedočim’. Ja svedočim i ozvučavam.“
Ona ozvučava ili pozajmljuje glas drugim ženama koje ne govore o tom „ćuti“.
Činjenica je da rečima nepogrešivo pogađa suštinu, pa se setih da je iz Niša bio i veliki mag mudrosti – Duško Radović.
Iako je njena primarna umetnost gluma, ona svira gitaru, piše poeziju, peva, kreira kolaže za Haikuzadanas – Julija je jedna multitalentovana žena.
„Da jesam“, smeje se.
„Meni i u diplomi piše audio-vizuelni umetnik glumica. To je sve deo mog posla, ja bar tako mislim. Verovatno bih se fokusirala na glumu da je bilo posla. Meni je falila scena da nešto radim i onda kao muzika, kad već to mogu sama da radim kod kuće, da nešto pričam kad već nemam nikakav poseban angažman – samo da bih radila stvari gde god mogu kroz različite medije.“
Zanimljivo je da je Juliija gitaru počela da svira tek na prvoj godini Akademije, tada je počela i da piše pesme, u tome ju je podržala klasa.
„Ja mnogo volim Jovana Jovanovića Zmaja – na mene je uticao njegov način pisanja. Kada su nastajale pesme – nazvala sam ih ‘Jedne iz ugla’. Meni je gluma mnogo pomogla da mogu iz neke uloge da ispričam neku priču – iz ugla reditelja ili producenta, ili iz ugla golemog artista, hipohondra… To se formiralo samo od sebe i ljudima se to svidelo i ja sam počela da kačim na društvene mreže“, priča mi.
Pozorište, „Galeb“ i Sonja Savić
Kada je reč o teatru, Julija je imala i zapažene uloge u nekoliko predstava, a komponovala je i muzika za predstavu niškog pozorišta „San o zavičaju“.
„Igrala sam u nekim predstavama, neke su se ugasile, neke su na pauzama. Trenutno igram u Somborskom pozorištu ‘Galeba’, u ‘Ko igra Sonju Savić’ Gradskog pozorišta Čačak i Bitef teatra (7. marta je predstava u Bitefu) – to su dve aktivne predstave, snimila sam jedan dečji film, jedva čekam da izađe“, priča Julija, vadi novčanik i od kolportera kupuje magazin „Liceulice“, pa kroz smeh kaže: „Verujem da ću igrati još u nekim predstavama.“
A kako podnosi novonastalu situaciju koja se zove popularnost, prepoznavanje?
„Ne sviđa mi se ništa to. Gubim se, nemam pojma. Crno-bjeli svet mi je u glavi sve vreme, dve nedelje slušam tu pesmu. Ne znam.“
Otvorila Kustendorf
Paralelno sa uspehom „Ženske uloge“ i nasilja koje je prolazila na mrežama, Juliji je stigao poziv da otvori Filmski festival Kustendorf.
„Reditelj Milan Nešković je u organizaciji Kustendorfa, a ja sam radila sa njim ’Galeba’ u Somboru. Pustio je Kusturici ’Žensku ulogu’ i on me je odmah zvao da otvorim festival tom pesmom. Hvala mu, značilo mi je zbog ravnoteže. Super momenat, sloboda i prostor, mogućnost da otpevam pesmu koja se uklopila u temu festivala ‘Ne nadzor, kinematografija’, autentičnosti na filmu, o tome kako svet ide kako komercijalizaciji, bez autentičnosti. Ima tih stvari koje mi vraćaju nadu da postoji prostor za kreativan izraz, time se ja bavim. Meni je nenormalno da ti kreativni izraz bude sputan kao glumici i kantautoru. Ali valjda će moći, u suprotnom daj svi da stanemo.“
Haiku za danas
Julija kreira kolaže za stranicu Haikuzadanas – imaginarno udruženje polovnih mudraca, kojima je pristup da ne mora sve da se shvati preozbiljno, da možeš da se zezaš sa svakim premudrim savetom i životnom motivacijom, koji obično previše uozbilje stvari. I to je još jedan njen komentar stvarnosti.
„I to mi je kompromis. Haiku je isto veština – naučila sam da radim sa kolažima, učim fotošop i taj momenat te velike pameti, to mene mnogo interesuje – traganje, da postoji konačno veliko rešenje i velika mudrost koja će ti rešiti sve probleme, To je autokomentar. A sve je krenulo iz onog – ajde da se zajebavamo. To mi je poenta. Imam još jednu reč koju često koristim – fenomenološki.“
Kaže da su joj trenutno dva omiljena haikua „Odtakvi se!“ i „Ne znam da l sam dobro ili su mi pali kriterijumi.“
I njen bend se zove „Haiku za danas“. Kaže da njena muzika nema žanr, da je žanr u oku posmatrača, da joj je fokus na tekstovima.
Probaće da izbaci nekih pet pesama, da stvara, da radi, da diše. Sviraće, nada se, uskoro i u Beogradu.
BONUS VIDEO
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
