Njena misija je ženski aktivizam – sve što radi, radi za žene.
U čudno vreme otvorenog i nerešenog ženskog pitanja u našem društvu, ali i u mnogim društvima širom sveta, potreban nam je suptilan ženski aktivizam – nepretenciozan, lagan i kontinuiran.
Ženstven ženski aktivizam.
Takvim se bavi Una Senić, TV voditeljka, učiteljica kundalini joge i pol densa, instruktorka tantre, di-džejka – eks-reperka i eks-bičarka… Žena koja sa svojom ženstvenošću može da čini šta joj je volja i da svojim stremljenjima zarazi armiju žena.
Unu sam upoznala pre više od dve decenije, u vreme kad je počela da radi na beogradskoj rubrici dnevnih novina „Blic“. Bila je otvorena i otkačena devojčica koja je volela da se zabavlja. Imala je dečački kratku kosu i na nedelju dana menjala frizure i farbe. Zatim je ušla u radijsku i „bičarsku“ fazu, repovala s Marijom Jelić u „Bičarkama na travi“ (btw. ona je danas majka osmoro dece), držala koncerte, vozila se na talasu bunta, živela ludo, živela brzo, pravila gluposti. Osvajala je slobodu. Onda je postala majka jedne Srne. Svi je se sećaju kao voditeljke talent šoua „X faktor“, bila je kraljica free stylea i spontanosti. Zatim je počela da vodi jutarnji program na radiju Play. I odjednom, opet spontano i niotkuda, sve nas je zapanjila plesom na šipci – i postala suvlasnica prvog pol dens studija u Srbiji. Tu nije bio kraj njenom traganju – sledeća njena destinacija bila je Indija, gde je otišla da uči kundalini jogu. Svašta je radila, jednom prilikom se našalila da je svestrana. A sve vreme krotila je svoju tajfunsku energiju i svoju ženstvenost. Tada se naziralo da je ozbiljno krenula na put zrelosti.
Ustajala je u 4.30, praktikovala jogu, radila jutarnji program na radiju, držala časove joge i pol densa, puštala muziku na žurkama i mic po mic stigla do nove, četvrte životne faze i „Treće smene“ – kako se zove emisija koju sa kolegom Đorđem Lovrenom vodi na Televiziji „Insajder“.
Pre sedam dana trebalo je da se sretnemo u gradu, ali Una je dugo vukla prehladu i zamolila me da se vidimo u njenom domu.
U ušuškanom enterijeru punom novogodišnjh lampiona, zatrpanom knjigama i sitnicama, prožimali su se mirisi slatkog kuvanog kupusa i indijskih štapića – srpske zimske duše i indijske sprititualnosti. Već vidim kako joj je smešna moja opservacija „spontane atmosfere s ozbiljnim stejtmentom“. Moj zadatak bio je da za Zadovoljnu sa njom uradim jednu nadahnutu žensku priču. Pile smo ašvaganda čaj – „koji daje energiju, jača imunitet i podiže libido“, to sam saznala tek sutradan u biošpajzu, prekoputa mene sedela je jedna nova Una – ozbiljna i sasvim mirna. Kaže da to nije samo moje zapažanje.
Tetovaža kao nakit i put u tantru
Svako ko je prati na mrežama mogao je, između ostalog, da vidi jedan trougao na njenom dekolteu. Dobro izgleda, pa mi je otkrila šta znači.
„Moj trougao ima vrh nadole i dobila sam ga kao simbol ljubavi u paru sa trouglom na gore. Ostaje tu kao podsećanje na otkrivanje još jednog dela mene, slobode i duše. Duša, baš kao i ljubav ne poznaje ograničenja, ona je univerzalna i izmiče kalupima. Trougao je inače element vode i simbol ženske energije. Tatu izgleda kao neki nakit, baš je kul“, priča Una i ne otkriva ko je vlasnik parnjak tetovaže. Onda mi pokazuje sliku na unutrašnoj strani svoje podlaktice. Kaže da je to Kali, hindu boginja transformacije, simbol jake ženske energije, izgleda jako strašno, zovu je ubica demona jer radikalno saseca sve što nije u skladu sa „tvojom životnom istinom“. Po indijskim verovanjima, naša materica nosi energiju boginje Kali. Una je od tatu majstora tražila da joj izvede nežniju verziju.
Iako i dalje svakodnevno praktikuje jogu, trenutno ne drži časove ove meditatativne veštine.
„U februaru ove godine promenila sam posao. Trebalo mi je baš dosta energije da sve postavimo na noge i da emisiju ’Treća smena’ izgradimo. I Đole i ja smo se prebacili sa radija posle mnogo godina u novu sredinu, novo okruženje, trebalo je sve od nule da se gradi. Osetila sam da mi je potrebno dosta fokusa i energije na tu jednu stvar…“, priča Una.
Ali ipak joj je malo fokusa ostalo za nešto novo. Paralelno sa emisijom ona je sa drugaricom Draganom Balić, takođe instruktorkom joge, pokrenula školu tantre.
„Rastući kroz kundalini jogu, koja je isto tantrička praksa, radeći na sopstvenom isceljenju, ušla sam dublje i u svet tantre. Nas dve smo dve godine razmenjivale radionice, ja sam kod nje završila školu za vinyasa i hatha jogu – i napravile smo prvu registrovanu školu tantre u regionu – a registrovana je u američkoj joga alijansi. Škola se ne bavi samo tantrom u smislu joge nego i seksualnošću kao dodatnim elementom“, kaže Una, sada i isntruktorka tantre.
„Bilo mi je važno da se bavim i segmentom isceljivanja seksualnosti, pa smo napravile jedan lep spoj svega toga i onda počele da pravimo radionice da uputimo malo više ljude u istoriju i filozofiju tantre. Kod nas ljudi još imaju predrasude s tantrom. Obično dobijamo poruke ’je l radite tantričke masaže, misleći na neke tretmane“, priča Una, a ja je teram da mi pojasni šta je tantra. „Zapravo, tantra je u korenu joge kao praksa, a onda su se iz nje razvili i različiti stilovi. Onda imamo celu jednu struju neotantre – nove tantre koju je Ošo pokrenuo i doneo zapadnom svetu. Zadatak da se sve to približi ne samo zapadnom svetu već i čoveku u Srbiji, gde ima puno i predrasuda i mnogo iskorišćavanja i zloupotrebe te reči i uopšte tantre zarad ili nekog seksualnog uznemiravanja i iskorišćavanja. Kao žene koje su dugo u jogi i u tantri, poželele smo da napravimo zapravo jedan lep spoj, gde ćemo u ekipi s psiholozima, što je jako bitno, da radimo malo više na osvetljivanju te drevne prakse i kroz našu školu. Škola kreće u martu, u međuvremenu ćemo organizovati radionice. Trajaće četiri meseca za nivo instruktora i podeljeno je na različite module, a u julu ćemo imati na Baliju mesec dana za one koji žele intenzivno da budu posvećeni samo tome i da se vrate sa zvanjem tantra instruktora.“
Ženama je potreban kontakt sa sobom i sa svojim telom
Una naglašava da je danas svima, a posebno ženama jako bitna oblast osnaživanja i isceljenja. „Žene su dugo u drugom planu, verujem svuda u svetu, a posebno na našim prostorima, gde je patrijarhat toliko izražen i gde je sve podređeno muškom uživanju i muškom principu, pa mi treba da dođemo u kontakt sa sobom i sa svojim telom, da zapravo pomirimo um, telo i emocije, i da bivamo sve više svesne svog potencijala za uživanje, da proširimo svoj kapacitet i za različite oblasti u životu – time se mi bavimo“, priča.
Činjenica je da se žene na ovim prostorima u jednom trenutku zatvore svoju ličnost i zaborave na sebe, na svoje potrebe i svoju seksualnost, na svoju sreću. Žena postaje majka i sve podređuje toj svojoj ulozi ili svom suprugu.
„Lakše je te svoje potrebe ugasiti i gurnuti ih pod tepih nego se baviti njima, jer kad kreneš da se baviš time, obično dođe do kurcšlusa. Kad izvučeš sve iz ćoškova, napraviš još veći haos – koji treba ponovo preživeti“, priča nam o svojoj borbi. A ta borba čeka žene.
„Ako nije sačekala moju mamu, sačekaće mene. Ako nije sačekala mene, sačekaće moju ćerku. Istina je uvek bolnija od žmurenja, ali kada krenemo da živimo istinu, sve je mnogo čistije i lakše se diše“, kaže nam guru Una.
Oslobađanje ženstvenosti
A kako ona vidi to oslobađanje ženskog principa na ovim muškim prostorima? Zamišljam, šta bi bilo kad bi ta silna energija eruptirala…
„Ja oslobađanje ženstvenosti vidim kao misiju za naše potomstvo, za sve naše ćerke i sinove, ne govorim samo ćerke jer nisu samo ćerke i nisu samo žene žrtve tog patrijarhata – žrtve su i dečaci, i muškarci, i to je sad već nekako i otrcana priča – ali to je, s druge strane, naša realnost. I moramo da se borimo – dokle god imamo snage u sebi. Menja se samo način na koji se borimo. Moj je nekad bio bunt kada sam bila bičarka, išla sam mnogo više đonom, a onda kreneš na neki nežniji način.“
Nisam odolela da joj kažem da deluje upravo kao žena koja je dosegla svoj mir. Podsetila sam je da smo se srele i radile intervju pre šest godina, na šta smo obe shvatile da vreme prebrzo prolazi.
„Sve češće čujem kako mirno i staloženo delujem“, nasmejala se Una. „Mislim da sada nekako plivam. Hoću i da istražujem, da vidim šta ima i tu i tamo. Možda me nekad poklopi neki talas – ali imam sidro kojem mogu da se vratim.“
Na pitanje šta joj je najviše pomoglo da dođe do tog sidra, kaže da je to hrabrost da se uhvati ukoštac sa sobom, da ne beži od svojih želja, potreba, od toga da stane ispred ogledala i da kaže sebi šta stvarno hoće i šta može da uradi za sebe.
„Kad smogneš hrabrost da istupiš, da ne razmišljaš o tome šta će drugi ljudi oko tebe da misle, da li se to kosi sa nekim društvenim normama, porodičnim očekivanjima, sa bilo čim što je nametnuto sa strane – jedino tako ima smisla, biti u skladu sa tvojom unutrašnjom istinom i kompasom. Šta ja hoću, šta želim, šta mogu da uradim, šta je moja fantazija koja je utemeljena u realnim potrebama, a šta mi je neophodno da bih mogla da uživam u životu, a ne samo da ga živim. Jedi, idi na posao, odmori se malo… I ja upadam u tu mašinu, ali teram sebe da budem hrabrija. Odričem se nekih stvari da bih mogla lepše da plivam.“
I dalje radi klub srećnih žena a ne zove se tako
Setila sam se tada i Kluba srećnih žena, kaže da on i danas postoji.
„To je sve u okviru Pole dance fitness studija – koji držimo moja drugarica Sajana i ja već 12 godina. Nedavno smo radile jedan lep humanitarni market za decu bez roditeljskog staranja – okupile su se žene iz našeg kluba koje se bave preduzetništvom, sakupile smo sredstva i umerile ih toj deci. Naš studio nije samo klub za vežbanje – Pole dance fitness studio Beograd, prvi kod nas, mi smo napravile više kao neku zajednicu, u kojoj se žene druže – i sad se pojavila potreba da vratimo zajednici kroz humanitarni rad, da se naše žene međusobno što bolje upoznaju, da znaju da jedne od drugih mogu da dobiju ili različite usluge, ili umetnine, ili rukotvorine, da budu više povezane a da vratimo sve to društvenoj zajednici. Ne koristimo više naziv Klub srećnih žena iako i dalje jesmo veoma srećne žene“, smeje se.
Kroz taj klub su prošle Luna Lu, Konstrakta, Bojana Vunturišević – koje su dolazile na kundalini jogu – dosta žena je baš u njemu počelo da se bavi meditatativnim praksama. Nada se Una da će tako biti i sa tantrom – mnogi ljudi pomalo toga i plaše jer ne znaju šta da očekuju. „Jedva čekam da počnemo to da radimo, ljudi tek kad probaju mogu da znaju o čemu je reč.“
Nova faza je treća smena
Una trenutno na televiziji vodi „Treću smenu“, magazinsku emisiju koja se bavi kulturom.
„Bilo mi je zanimljivo da iz prve smene, posle osam godina, pređem u treću smenu. Zapravo, ja Srnu nikad nisam ispratila u osnovnu školu jer sam redovno odlazila na posao pre nje. To mi je u februaru bilo otkrovenje – odjednom imam jutro, vreme da doručkujem kod kuće, da vežbam jogu na miru. Sad imam svoje jutro, mogu sa ćerkom da se malo podružim, da popričam, da jedemo zajedno, mnogo mi sad ovo više prija, iako mi je taj jutarnji program mnogo pomogao u životu da se dovedem u red, da se disciplinujem“, iskrena je voditeljka.
„A i ovo mi više prija u smislu tema. Mnogo je lepo, jer umetnici, bilo etablirani ili mladi, nemaju prostora u medijima, i onda kao da radimo neku plemenitu misiju – svi su srećni, svi su nasmejani, svi su zahvalni, i mi smo zahvalni kad nam dođu i predstavimo neku lepšu sliku koja postoji, i ne samo u Beogradu, već i u Čačku, Novom Sadu, Kraljevu, Kragujevcu, Nišu… Svašta se dešava, mnogo mi je drago što dajemo neki doprinos“, priča i naglašava da ima dosta prostora da se napravi još bolja dinamičnija priča.
Emisiju vodi sa Đoletom, sa kojim je stalno u nekom nadgornjavanju, kaže da su hteli da zadrže njihov interni način komunikacije kao voditeljski štos.
„Dugo radimo zajedno, dobri smo drugari i imamo dinamiku po kojoj funkcionišemo, to smo preneli u emisiju. Svaka spontanost je zapravo dobro pripremljena“, smeje se. Kroz emisiju im je do sad prošlo više od 140 gostiju, sagovornika, spremili su lep novogodišnji program sa živim nastupima, što bi voleli da imaju iz noći u noć.
Sve što radi je angažovano
Budući da je često imala i aktivističke istupe vezano za žensko pitanje, zanimalo me je kako doživljava to što se kod nas i ove godine bilo čak 28 femicida.
„Mi moramo još mnogo da učimo. Ja učim svakoga dana – odučavam ono kako smo vaspitane, mi žene. To je sve mnogo dugo trajalo: potiskivanje, negiranje naših vrednosti, našeg položaja u društvu, nije prošlo mnogo vremena od kad smo se izborile za neka svoja osnovna prava, za mnoga se i dalje borimo. Ne znam šta treba da se dogodi. To je veliko pitanje – mislim da na dnevnom nivou i pažljivije osluškivanje onoga što nam se dešava, da se u sitnim detaljima krije mnogo mržnje, diskriminacije, same sebi smo često neprijatelji – često razgovaram sa drugaricama koje negiraju feminizam i ograđuju se od njega jer ga banalizuju u smislu ’ne želim jednakost’ u značenju ’evo borila si se za jednakost- sad nosi kofer’. Kad to kaže žena koja ne vidi da je problem mnogo veći od reči od koje se tako lako ograđuju. Nije feminizam biti protiv muškarca. Svakoga dana se moramo boriti protiv veoma suptilnh pojava mizoginije – da ne čekamo femicid, već da ga predupredimo.“
Setila se tada Una numere koju uradila za Evroviziju – iz zezanja, ali njihova poruka je bila jasna i moćna. Nataša i Una otpevale su tada numeru „Samo bez straha“, kao podršku ženama da istupe i stanu u odbranu svojih prava i života, a najveći uspeh nam je bio što su to deca pevala i volela, te da je tada možda delić pesme došao do svesti bar jedne devojčice. Velika je stvar ohrabrivanje i osnaživanje žena – što ja i radim i kroz ples, i kroz studio, i kroz kundalini jogu, i kroz tantru, to je sve osnaživanje ženske energije, kroz različite tehnike i na različite načine – pokret, disanje, glas, to su sve alati kojima možemo da se osnažimo“, priča Una.
„A mnoge žene ćute, trpe, posle imaju problema sa štitnom žlezdom, sa matericom, grlićem – verujem da sve ima veze sa tim da smo ućutkivane, da sebe ućutkujemo da ne živimo svoju istinu i svoja prava na radost i slobodu. Bilo bi dragoceno da se o tome i u školama priča. O zdravoj seksualnosti, o svesnoj seksualnosti, o postavljanju granica. Nisam sigurna da li će ikada nešto krenuti nabolje u ovoj zemlji. A sad me najviše brine zagađeni vazduh – od njega ne možeš da pobegneš.“
Una kaže da je zahvalna, da se svakoga dana trudi da bude srećnija i da nastavlja misiju. „Imam još neke ciljeve i namere, jako sam samokritična, pa sebe tlačim, ali me to i motiviše da idem dalje. Mogu da kažem da sam srećna, ali i da imam još dosta posla.“
A za kraj, pošto smo pretresle sve segmente života i ženskog pitanja, a najviše ćaskale o seksualnosti, morala sam da je pitam – a gde je ljubav?
„Ljubav je prisutna, lepa je i istinita. A za to treba biti hrabar. Pomenula sam na početku trougao – simbol ženske energije i element vode. Ljubav je ples dve duše“, zaključila je Una za Zadovoljnu.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
