U šestom broju lista za ženu i porodicu "Bazar", a povodom 8. marta, Dana žena, novinar Momčilo Stefanović uradio je 1965. godine intervju sa 10 žena direktorki državnih preduzeća.
Uz podnaslov „Pred osmi mart. Deset ‘belih vrana’. Žene čine polovinu stanovništva Beograda. Zaposleno ih je preko 140.000, a samo njih deset su direktori privrednih preduzeća“, novinar počinje priču o jakim ženama – direktorkama. Doduše, on o njima u tekstu govori kao o „ženama direktorima“.
„Uskoro će milioni jugoslovenskih žena dobiti bukete ili bar cvet… za njihov i opšti praznik Osmi mart, Dan žena. Mada će ih ta lepa pažnja obradovati, sigurno je da bi sve one bile još zadovoljnije (ne samo zbog sebe!) kada bi čule da se više radi na poboljšanju njihovog položaja majki i zaposlenih žena, na njihovom bržem obrazovanju, ukratko: na stvarnoj i potpunoj društvenoj afirmaciji“, piše novinar Bazara, a potom ističe da „više od polovine stanovnika Beograda, ili tačno 427.750, čine žene, a da od njih svakoga jutra na posao u fabrike, kancelarije, škole hita oko 142.000 žena“. Tada su statističari uočili da svega 33 odsto aktivnog stanovništva čine žene, a da je od 507 direktora u beogradskoj privredi – samo 10 žena.
Zašto je mali broj žena na rukovodećim položajima, na to pitanje odgovor i svoje mišljenje dale su ove direktorke lično.
Ljubica Aržišnik – fabrika boja i lakova „Duga“
„Postala sam direktor gotovo slučajno“
„Bila sam zamenik direktora, takođe žene. I, kad je otišla, zamenila sam je. Kao što vidite, postala sam direktorka gotovo slučajno. Ne zato što je ta dužnost pripadala ženi. Niko me nije naročito pripremao za taj posao. Smatram da je malo žena na rukovodećim mestima zbog nedovoljno promišljene kardovske politike. Kolektiv o tome ne odlučuje sam, veliki uticaj ima i komuna. Biti direktor u industrijskom preduzeću nije lako. Ta dužnost zahteva celog čoveka. U mom kolektivu nemam problema kao žena-direktor. Pitajte uostalom kolektiv ima li on problem sa mnom… Prosečan lični dohodak u našem preduzeću iznosi 43.000 dinara, što je iznad beogradskog proseka, dok smo u fondovima imali prošle godine preko 150 miliona. Izvan kolektiva, želim to da istaknem, nikada nisam imala teškoća, već naprotiv, nailazim na razumevanje i pažnju.“
Bosiljka Krajačić – „Jugoslovenska knjiga“
„Zar nas i toliko ima?!“
„Zaista sam iznenađena: zar nas i toliko ima. Deset žena-direktora, deset „belih vrana“?!… Ali ja nisam za postavljanje nekog čisto ‘ženskog pitanja’. Smatram da žena treba da bude na rukovodećem položaju ako se afirmiše kao radnik, ako pokaže rezultate, ako ima organizatorske sposobnosti i autoritet u kolektivu i izvan njega, a ne po nekom ‘ključu‘. Naravno, znam – ima i neopravdanog otpora da žene dođu na rukovodeće položaje.
Direktor sam 15 godina. To nije lak posao, ali ni u kolektivu ni izvan njega nisam imala izuzetnih problema.“
Julka Vukelić – preduzeće „Majka i dete“
„Teško je biti glava preduzeća i stub porodice“
„Pravo da vam kažem, teško je biti glava preduzeća i stub porodice! Direktorska dužnost znači punu i neposrednu odgovornost. Majka u porodici nosi istu, ako ne i veću odgovornost. Za obe dužnosti nema radnog vremena. Zato moj radni dan počinje u pet izjutra, a završava se u ponoć. Društvo može da olakša položaj zaposlenoj ženi samo boljim uslugama, boljom dečjim zaštitom, savremenijim snabdevanjem. Mora je razumeti i suprug i sredina u kojoj živi i radi.
Namam problema zato što sam žena-direktor. Jedino mi smeta što se najveći deo poslovnog razgovora obavlja u restoranima. To se ne shvata i često prigovara: vidi je u kafani! Valjda će se to promeniti. U Sloveniji je već drugačije.“
Maca Ninić – zanatsko preduzeće „Žena i dom“
„Prvi uslov – bolje usluge“
„Noije teško biti žena-direktor. Ona to može da bude, a u isto vreme da ostane dobra majka, supruga, društveni aktivista. Zavisi jedino od toga kako organizuje svoj posao. Naravno, ima i potcenjivanja sposobnosti žena. Sedam godina sam rukovodila uslužnim servisom, a sada smo postali uslužno preduzeće… Smatram da su bolje usluge najvažniji uslov da se žene zapošljavaju i lakše obavljaju svoje kućne poslove. Bolje usluge, to je, mislim, najpreče za jedan grad koji želi da ima više aktivnog stanovništva. U toj oblasti treba najpre investirati.“
Divna Horvat – krojačka radnja „Šik“
„Ženu-direktora svi poštuju“
„Verujem da je malo žena na direktorskim položajima zato što taj posao nije lak. Direktor u privredi – to je svakodnevna borba, poslovni kontakti, odlasci u opštinu.
Ipak, lakše je biti žena-direktor, nego miuiškarac-direktor! Iz iskustva znam, nama više izlaze u susret, pomažu nam i poslovni partneri, a i ljudi iz komune.“
Miroslava Medić – „Zadružna knjiga“
„Jednostavno, kao muškarac, i žena može da bude direktor“
„Zahvaljujem se što ste se setili i mene. Istina, ja nemam smisla za intervjue… Ali smatram da je to jednostavno: kao muškarac, i žena može da bude direktor.“
Jelena Jelkić – trgovinsko preduzeće „Šumadija“
„Žene su same krive“
„Smatram da su žene same krive što ih nema više na rukovodećim dužnostima. Često nermaju poverenja u sebe. Kako onda u njih mogu imati poverenja drugi? Rukovodeći posao znači i veliku odgovornost. Ako žena ima i porodicu, onda to nije lako. Posao naše žene u kući malo se promenio od srednjeg veka – ručak se krčka od jutra do podne! Da se to izmeni, treba učiniti mnogo. Ženi treba pomoći. Mislim da investicije u dečje ustanove, u udružene servise, u modernije snabdevanje, treba smatrati kao privredne investicije. Jer na taj način se oslobađa nova radna snaga.“
Vanda Novosel – izdavački zavod „Jugoslavija“
„Dvostruki konzervatizam“
„Žena nerm na rukovodećim položajima zbog dvostrukog konzervatizma: onih koji predlažu i onih koji biraju. Međutim, nije lako biti rukovodilac u privredi. Za ženu je to veliko opterećenje jer ona ima i porodicu. Naš privredni razvitak je veoma dinamičan, rukovodeće mesto zahteva celog čoveka… Na žalost, ne postoje još službe koje bi olakšale ženi rad u kući, brigu o deci. Nemam problema ni u kolektivu niti na drugom mestu – izabrana sam za predsednika poslovnog udruženja izdavača!“
Ljubica Jurela – „Građevinska knjiga“
„Puno poverenje u mlade sposobne žene“
„Posao rukovodioca u privredi zahteva mnoga odricanja. Za ženu, majku, to neki put može da znači i manje vremena za nešto najlepše i najvažnije – materinstvo. Ima na žalost i nepoverenja prema ženama i njihovim sposobnostima. A to je neopravdano. U ovom preduzeću je 70 odsto žena i poslujemo aktivno, nije bilo većih problema u našem privređivanju. Smatram da ima sve više kvalifikovanih, obrazovanih žena, da treba pokloniti puno poverenje mladima i sposobnima. Dati im posao koji odgovara njihovom znanju i ambicijama i pažljivo im pružiti pomoć. Nama ženama-direktorima svi izlaze u susret sa puno pažnje. Trebalo bi da bude mnogo više i pomoći zaposlenoj ženi.“
Dobrila Ilić – „Beograd film“
„Muškarci, ipak, odlučuju“
„Biću otvorena: malo je žena na rukovodećim mestima jer o tome odlučuje – većina muškaraca!
Njih ima najviše u forumima. A to je nerazumevanje, da ne kažem potcenjivanje. To više nije održivo, naročito tamo gde su pretežno zaposlene žene, u tekstilnoj industriji, konfekciji, bankama… Ima, doduše, i kod žena bežanja od odgovornosti, od obaveza na ‘vetrometini‘ u privredi. Žene se ustručavaju… Ono što čine pojedini muškarci-direktori smatra se ‘normalnim‘, a kad bi tako nešto učinila žena-direktor, bila bi gotovo anatemisana.“
***
U zaključku autor kaže da „sva preduzeća kojima žene rukovode posluju aktivno“, „da su među najboljim beogradskim preduzećima“, a „prosečan staž žena na tim poslovima iznosi deset godina“, „većina ima visoko obrazovanje“ i „sve sem jedne su majke“.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
