Tamara Bulok uspešna je poslovna žena koja je karijeru gradila po celom svetu. Tako i izgleda, visoka i samouverena, sa savršenom frizurom i cipelama u špic. S druge strane, dovoljno je opuštena i spontana da odmah na početku razgovora pređete na “ti” i potpuno verujete njenim zapažanjima. S takvim prvim utiskom, baš nas je zanimalo kako se jedna takva žena provela tokom šest godina u arapskom svetu.
“Ima dosta predrasuda o načinu života tamo. Jedno od najčešćih pitanja, na koje ja ne znam ni kako da odgovorim, jeste baš to: A kako si se ti kao žena snašla tamo? Nema neke razlike, realno. Postoje neki politički forumi gde se okupljaju samo muškarci, ali kad odem na sastanak, čim progovorim, njima je jasno da znam o čemu pričam i nema apsolutno nikakve diskriminacije”, objašnjava nam.
U daljem razgovoru, razbila nam je još neke predrasude o životu i odnosu prema ženama u arapskim zemljama u kojima je boravila, prvenstveno Kataru, u koji je stigla čudnim spletom okolnosti i pametno iskorišćenih prilika.
Dolazak u Katar
Tamara je završila Pravni fakultet, a karijeru započela u novinarstvu. Ipak, trenutak kad je počela da radi za britansku agenciju za odnose sa javnošću značajno je odredio dalji tok.
“Četiri godine sam radila za njih u Srbiji, a onda su me poslali u Rusiju, jer govorim tečno ruski. Trebalo je tamo da ostanem dve godine, međutim onda me je Boža Đelić pozvao da budem njegov savetnik za odnose s javnošću u Vladi Srbije kad je preuzeo evropske integracije. To je trajalo godinu dana, a 2008. mi je britanska agencija za koju sam radila ponudila da postanem prva Srpkinja koja vodi firmu u Zagrebu. Prihvatila sam izazov, prešla i ne da se nisam pokajala, nego iz tog izazova sad imam sina koji ima 11 godina i bivšeg muža koji mi je najbolji prijatelj – tada je radio u američkoj ambasadi u Zagrebu i sasvim slučajno smo se upoznali dok sam ja išla službeno od Zagreba do Beograda. Već smo bili vereni i znali da ulazimo u zajednički život kad je on dobio mandat na Bliskom istoku, a meni je ponuđeno da kao njegova buduća supruga godinu dana puno radno vreme učim arapski jezik. Tako da mi odlazimo u Vašington gde sam ja deset meseci od 9 do 17 učila arapski”, upućuje nas.
Paralelno je, kaže, učila o kulturi zemalja Bliskog istoka. Ipak, nije bila spremna za ono što ju je dočekalo u Bahreinu.
“U Bahreinu tada izbijaju nemiri, sećate se arapskog proleća, i već prve noći meci lete oko nas i shvatamo da od života tamo za mene s malom bebom nema ništa. I onda se desi da mi britanska firma saopštava da otvara ozbiljnu operaciju u Kataru i pita da li bih razmislila. Odlazimo na pič za Katarsku fondaciju, ja prvi put radim prezentaciju na arapskom i dobijemo taj posao. I meni nude da ostanem – tako počinje priča s Katarom”, kaže Tamara.
Na Bliskom istoku ostala je ukupno šest godina. U međuvremenu je dobila unapređenje, vodila regionalno agenciju koja je postala jedna od najmoćnijih za korporativne komunikacije u tom delu sveta, tako da je tu bilo i dosta putovanja, “dvaput nedeljno Abu Dabi, Dubai, Istanbul…” To, naravno, nije jedina neobična stvar na koju je morala da se prilagodi.
Nemilosrdna kazna za seks pre braka
“Sve što se tamo doživi, svom detetu sam pokušavala da predstavim kao vrlo veštački način života koji se kad se vratimo u Evropu neće ponoviti. Neće tu biti dadilje, vozača, kojeg tamo moraš da imaš jer drugačije ne možeš da ideš na 50 stepeni… S druge strane ulaziš u velike supermarkete i ne gledaš koliko šta košta”, priča Tamara.
Objašnjava nam i da se tamo čitav sistem zasniva na sponzorstvu.
„Ja sam zaposlena u mojoj britanskoj firmi, oni su moji sponzori. Ja sponzorišem mog sina i pomoć u kući i automatski sam odgovorna za sve što oni urade“, pojašnjava nam. „Sad, ja nisam imala neprijatnosti, ali postoje tu razne horor priče koje su ljudi doživljavali jer su pravila vrlo stroga. Na primer, zatekneš dadilju s momkom u svom krevetu. Kazna za to je proterivanje iz zemlje, ali problem je što ste vi odgovorni“.
Pravila važe za sve.
“U Kataru nema seksualnih odnosa van braka, ako vas neko prijavi nadrljali ste. I to znate kad dođete tamo, ako ne znate, onda više od stripa o tome niste pročitali o zemlji u koju idete. To se odnosi na sve. Nema trudnoće van braka, krađe se nemilosrdno kažnjavaju… S druge strane, za decu je blagoslov jer je sve sigurno. Ispadne ti ključ pored auta, sutra ćeš ga tu naći. I kad se desi neki prestup, odmah se kažnjava, ljudi stvarno imaju strah. Ne zaključavaju se vrata od kuće. Tašna mi je uvek bila otvorena.“
Ističe da tamo ima i “više druženja, jer su svi stranci”, a tolerancija je imperativ isto koliko sposobnost prilagođavanja tamošnjem načinu života.
“Od oko dva miliona ljudi, 300.000 je bilo lokalaca, ostali su stranci. To je jedan lonac raznih kultura, nacija, religija. Naravno, dominantan je islam, to svi poštuju, ali postoji deo Dohe gde imaš crkvene opštine u kojima i pravoslavac i katolik može da obavlja svoju službu, niko te ništa ne pita. Mi smo slavili slavu svake godine i pozivali naše arapske i naše zapadne i azijske prijatelje. Deca se tamo uče toleranciji, moj sin danas ne razlikuje da li je neko crn, beo, gej, Katarac, Japanac”, kaže Tamara.
U tom miksu kultura, posebno ističe da su naši stručnjaci koji tamo rade vrlo cenjeni.
“U bliskoistočnom svetu ima dosta naših ljudi koji rade kancelarijske poslove, konsultantske, inženjerske. Ne postoji istočna Evropa. Mi smo zapadni svet za njih. I doživljavaju nas sa jednim velikim profesionalnim poštovanjem. Malo ko zna da Energoprojekt ima ogromne operaciju u Kataru, oni zauzimaju dva sprata jedne velike poslovne zgrade i kad se rade veliki infrastrukturni projekti, ide se u Energoprojekt. Naši profesionalci imaju veoma solidnu reputaciju. U tom smislu nisam imala nikakvih problema, ja imam dva pasoša, srpski i američki, ali uvek sam se predstavljala kao Srpkinja, na ulici s detetom pričam srpski…”
Ipak, družila se i sa lokalcima, a prvo o njima što kaže je da su “vrlo porodični ljudi”.
Pročitajte još:
“Nikad neću zaboraviti scenu kad smo bili u jednom šoping molu, imaju one figurice gde se deca ljuljaju, i prilazi čovek i dodaje još jedan žeton da moj sin ide na još jednu vožnju, jer je video da uživa. Ja pogledam, čovek je Katarac, prvi put ga vidim, ne znamo se, on isto svog sina tamo šeta. Strašno poštovanje imaju prema deci, prema instituciji porodice.”
A prema ženama?
Žena je kraljica u svojoj kući
“Videla sam žene koje urlaju na svoje muževe u frizerskom salonu, jer su dali pogrešnu informaciju kako sin treba da se ošiša”, smeje se, a onda nam daje primer svoje dobre prijateljice, koja joj je pomogla i da prebrodi njen prvi ramazan – bilo je teško u početku, posle se čovek navikne kao i na sve ostalo.
“Ta moja drugarica je Katarka i razvedena je. Nije se slagala s mužem, dogovorili su se da se razvedu i nastave život i verovatno da nije jednaka pozicija žene koja je u braku i nje koja je razvedena, verovatno ima tu nekog pozadinskog ogovaranja, ima toga i kod nas da se ne lažemo. Ali ona gradi svoju karijeru, otvorila je svoju firmu, putuje po svetu… Apsolutno nisam videla ni tračak frustracije u njoj”, priča Tamara.
“Još jedna predrasuda koju mi imamo je da te žene nisu obrazovane. One su izuzetno obrazovane, između ostalog što imaju neograničena sredstva i one biraju da završe fakultet u Americi ili Britaniji i tek onda da stupe u brak i prave porodicu. Bave se naukom, robotikom, vrhunski su hirurzi, lekari. Recimo, u Kataru je žena ministarka zdravlja i vodi najveći medicinski kompleks koji postoji.“
“Ono što jeste karakteristično je da kad stupe u brak, uzimaju tih nekih godinu dana da budu kod kuće, bave se svojim bračnim drugom, pravljenjem bebe… Ali generalno se ta granica pomera ka višim godinama kada se stupa u brak i mislim da tamo žene u okviru kuće svoje bar iz onog što sam videla imaju mnogo više prava glasa nego u zapadnom svetu. U kući je ona kraljica, dok napolju, da bi se održala percepcija patrijarhalnog društva, videćeš grupu muškaraca koji idu sami, u mačo fazonu”, objašnjava nam sagovornica.
Original Dali na podu automobila
Podseća da je u Kataru lokalno stanovništvo izuzetno bogato, te da su Katarke koje je ona susretala često imale više slobode i mogućnosti nego žene kod nas. Nose hidžab, ali ako žele do Londona, tata će im kupiti stan tamo.
Setimo se filma “Seks i grad”, pa pitamo kako prepoznati bogatu ženu arapskog sveta.
“Po cipelama i po tašni”, odgovara bez razmišljanja. “One koje su iz viših slojeva nose isključivo brendirane cipele. Jednom prilikom su prijateljice sedele i pričale o tome kako je najnovija kolekcija Christian Dior najudobnija cipela. Sad ja, šta ću reći, do Diora ne mogu baš da stignem tim laganim putem, pa kažem: ‘Ja nosim 44, Dior ne pravi taj broj, tako da nemam to iskustvo’. To su takve konverzacije. Tašne su im sve ili Chanel ili Yves Saint Laurent”, smeje se.
To je bogatstvo koje mi ne možemo ni da zamislimo, kaže, a njima se sliva i bez rada.
“Jedna mi je pričala kako kupuje ostrvo na Maldivima, ali se boji da će da potone. I sad šta možeš da kažeš nego da klimneš glavom: Dobra investicija… Moje katarske drugarice uredno su vozile jaguare. Sećam se kad je jedna dobila mercedesa koji se u Nemačkoj još nije pojavio“, priseća se Tamara.
„E sad, neke kulturološke zapadne vrednosti kod njih nemaju cenu kao kod nas. Imala sam situaciju da sam kod jedne Katarke našla original sliku Salvadora Dalija na podu auta. Objasnila mi je da ne zna šta s njim da radi. Rekoh: Hajde za početak da ga ne držiš na podu. Neko je njoj to poklonio, ali za nju to nema neku vrednost. Za svadbu se, na primer, poklanjaju lavići u kavezu“.
Muvanje kroz prozor džipa
“Predrasuda je i da svi imaju po četiri žene“, kaže Tamara.
„Muškarci mogu da imaju do četiri žene, međutim, postoji trik – za svaku mora da obezbedi potpuno iste ekonomske uslove. Tako vidiš kompleks vila, tri identične kuće za tri žene, svaka mora da ima identičan bazen, svaka mora da ima identičan nakit, putovanja, obrazovanje za decu… Malo je ljudi koji mogu to da priušte. Jedan moj klijent koji je Katarac, predsednik društva ljubitelja poršea, pričao mi je koliko je skupa svadba, muškarac plaća muški i ženski deo svadbe, sve što se pojede i popije za tri dana… I dođosmo do cifre od 250.000 dolara za venčanje.“
Pročitajte još:
Zbog toga se sve više smanjuje broj višebračnih porodica, a modernizuje se i način upoznavanja budućih bračnih partnera.
„Zvanična verzija je da mama i tata dogovore, jer postoji porodični interes. Nezvanično, u Kataru na primer ima to kulturno selo, gde imaš muzeje, galerijice… I tu je dvosmerna ulica koja je dosta velika. I onda oni prođu, čuju jedno za drugo, zaustave džip jedan do drugog i razmene broj telefona, a onda kreću dopisivanja… Imaju i oni Tinder, društvene mreže, ali opet konačnu reč o tome daje porodica“, pojašnjava Tamara.
Primećuje da se život modernizuje i na drugim poljima, a posebno hvali uređenost sistema i kaže da bismo na tom planu mogli dosta da naučimo od njih.
Tigar nasred dnevne sobe
„Kuvajt je kulturno mnogo otvoreniji ka Zapadu, na ulici nikad ne biste pomislili da ste u arapskom svetu, a onda vas pozove njihov direktor policije i hoće da vam pokaže svog kućnog ljubimca, otvori vrata, a tigar spava nasred sobe. Pita još da li hoćeš da ga pomaziš. To se desilo mom bivšem suprugu. Pitao ga je kako hrani tigra u kući, kaže to je malo problem, nedavno je jedan zaposleni pokušao da ga nahrani, pa mu je odgrizao ruku. To je taj nivo kulturoloških razlika.“
Pratite nas i na društvenim mrežama:
