Nami Pajakapan je najpoznatija Tajlanđanka u Beogradu – građani prestonice dobro znaju njena dva restorana, u kojima uživaju u azijskim i havajskim specijalitetima. Osim toga, ova kreativka ima i svoj brend kaftana, a živi kosmopolitiskim životom, ispunjenim putovanjima i novim iskustvima.
S Nami smo pričali o Beogradu, životu na srpski način, ali i o modi i lepoti.
Namin Beograd – jednostavan i komplikovan
Nami je u Srbiju, poput mnogih drugih, došla zbog ljubavi. Te 2010. godine se preselila iz Bruklina u Beograd s bivšim mužem i svoje dve ćerke, koje su tada imale dve godine.
Živeli su neko vreme na relaciji Njujork-Beograd, ali kada je u njen život stigao i sin, odlučila je da se prizemi u srpskoj prestonici.
„Rođena sam i odrastala u Njujorku od strane roditelja tajlandskih imigranata, tako da su mnoge stvari bile, i još uvek jesu, veoma različite za mene. Ali i ja sam živela i radila u Milanu u Italiji, tako da je deo mene bio srećan što sam se vratio evropskom načinu života“, govori Nami.
Ona kaže da su ljudi ovde generalno veoma topli i radoznali, tako da se uvek osećala dobrodošlo.
„Ne bih rekla da je ovde život posebno neobičan, ljudi se bave svojim poslom kao i svuda. Generalno, tempo je dosta sporiji i manje je distance nego u većim metropolama. Volim što je vreme za porodicu i prijatelje prioritet“, kaže Tajlanđanka.
Svoj odnos prema Beogradu opisuje kao „komplikovan i jednostavan“.
„Neću da lažem, nisam očekivala da ću ovde živeti tako dugo. Imali smo uspone i padove, Beograd i ja. Volim da trčim uz reku, da provodim vreme sa decom i slobodu što kad odavde radim na svojim kaftanima nemam pritisak da zarađujem tone novca u velikom gradu. Sviđa mi se što sam ušla u prehrambenu industriju – nešto čime ne bih ni pomislila da se bavim u Njujorku“, priča nam.
Najbolja stvar u Beogradu, prema Nami, jeste činjenica da se svi poznaju. A najgora? Isto činjenica da se svi poznaju, našalila se.
Umeće hrane i stila
Nami ne jede meso, ali to ne znači da ne uživa u srpskoj kuhinji – punjenim suvim paprikama, sarmicama od zelja, ribljoj čorbi…
Kaže da je teško uporediti srpsku i tajlandsku kuhinju, jer se svaka razvijala u različitim klimatskim uslovima, sa različitim lokalnim temperamentima i istorijskim uticajima.
„Sastojci i začini su potpuno drugačiji! Srpska hrana je prilično mesna, sa dosta kuvanog i pečenog povrća i testa, a ne mnogo začinskog bilja. Za mene je to veoma srdačno i utešno. Na Tajlandu ljudi vole da jedu iz zabave, a ne da bi se zasitili. Postoji čak i reč za grickanje – „igrati se jelom“. Mešanje ukusa i tekstura u tajlandskoj kuhinji je kao sport, posebno u mojoj porodici. Postoji mnoštvo sastojaka za igru, razno povrće, začinsko bilje, začini, morski plodovi….postoji bezbroj različitih jela“, priča ona.
Upravo dobra hrana, puno vode i izbegavanje mlečnih proizvoda pomažu Nami da neguje svoju lepotu. A svoj stilski izraz pronašla je u – kaftanima.
„Radila sam kao modna dizajnerka više od 20 godina za brendove kao što su Moschino u Milanu, J. Crew, Geoffrey Beene i Victoria’s Secret u Njujorku i Puma u Nirnbergu. Dizajnirala sam skoro svaku vrstu odeće koja postoji, od svilenih balskih haljina, do farmerki,i sportske odeće, kupaćih kostima, donjeg veša i svega između. Imala sam veliku sreću što sam stekla tako raznoliko iskustvo kao dizajnerka, u nekim od najboljih kompanija na svetu“, priča Nami.
To putovanje ju je dovelo do stvaranja kaftana u pokušaju da pojednostavi svoj život i način oblačenja.
„Moda i trendovi su za mene postali besmisleni. Žudela sam za nečim bezvremenskim, udobnim, hladnim, raznovrsnim, elegantnim i zabavnim. Kaftan je kao prazno platno za šta god želite da izrazite“, govori ona.
Šta te nauči „divlji zapad“ Srbije
Nami kaže da je u Srbiji doživela zanimljivo putovanje i naučila mnoge lekcije.
„Sve ideje koje sam imala iz svog tajlandsko-američkog odrastanja u Njujorku o porodici, poslu, prijateljstvima i domu, su se okrenule naglavačke“, priznaje.
Preselila se u Italiju u dvadesetim godinama zbog strasti za umetnošću, dizajnom i putovanjima, a vratila se u Njujork zato što je želela da bude kod kuće. Tada se zaklela da više nikada neće otići.
Ali onda se pojavio „Divlji zapad Srbije“ i počela je prava „škola života“, šali se Nami.
Prva lekcija koju je naučila ovde je da pravila koja je stekla na drugom kraju planete, pre jedne generacije, uglavnom ne važe. Morala je da bude fleksibilna.
„Napravite svoj prelepi balon i igrajte po sopstvenim pravilima u tom balonu. Nemojte učestvovati u lošim vestima ili tračevima. Živite na svoj način, izbegavajte negativnot i pokušajte da doprinesete samo dobrim vibracijama. To je mnogo korisnije od pokušaja spasavanja sveta“, kaže.
Nami poručuje da budemo zahvalni, posebno za stvari za koje mislimo da ne zaslužuju našu zahvalnost.
„Startujte s mesta na kom ste. Ne krivite nikoga za svoju situaciju. Samo preuzmite odgovornost i idite napred“, kaže.
Što se tiče tajlandske kulture, postoji mnogo dobrih vrednosti koje se mogu uzeti iz nje, smatra Nami.
„Azijati su potpuno drugačiji od Balkanaca, kao polarne suprotnosti. Dakle, lekcije se izvlače ako je čovek dovoljno skroman da ih poželi. Nije moje da bilo kome govorim šta treba da nauči. Možda je to moja azijska strana.. Lično, srećna sam što mogu da prihvatim i razumem oba sveta, i da mogu da se krećem svojim putem gde god da se nalazim. To čini život zanimljivijim“, kaže Nami.
Najzad, podelila je i još jednu ključnu „srpsku“ lekciju.
„Izbegavajte svakog ko vam nudi rakiju. Samo se šalim.“
***
Bonus video: Verovanja kod našeg naroda
Pratite nas i na društvenim mrežama:
