Obožavali su je, a onda odbacili i proglasili nemoralnom sektašicom.
Ingrid Bergman je upamćena kao jedna od prvih „prirodnih glumica“ Holivuda, bila je obožavana i hvaljena zbog svojih uloga, kao što je ona u kultnom filmu Kazablanka.
I dan danas je jedna od najvećih švedskih glumica i ušla je u istoriju svetske kinematografije. Teško je i poverovati da je žena njenog talenta i lepote u nekom periodu života bila nevoljena, odbačena, a kamoli prognana iz Holivuda.
Baš to se desilo pošto je jedan skandal 1950. godine odjeknuo celim svetom i umalo joj uništio karijeru.
Odbila pravila Holivuda
Ingrid je rođena u Švedskoj 1915. godine, započela je glumačku karijeru u svojoj domovini pre nego što se probila u evropsku filmsku industriju. Glumila je u desetak švedskih filmova pre nego što je na kraju stigla u SAD, gde je jako brzo postala holivudska zvezda koja je postavila neka nova pravila.
U Ameriku je stigla kasnih 1930-ih da glumi u novoj, američkoj verziji švedskog filma Intermeco. Holivud je od nje naravno očekivao da se uklopi.
Kako je ispričao sin holivudskog producenta Dejvida O. Selznika, koji je prvobitno angažovao glumicu, Selznik je želeo da Ingrid promeni izgled i da se prilagodi američkim standardima lepote.
„Nije govorila engleski, bila je previsoka, ime joj je zvučalo previše nemački, a obrve su joj bile preguste“, rekao je Selznikov sin o očevoj zabrinutosti.
Ingrid Bergman je odbila da menja bilo šta na sebi i na kraju se ispostavilo da joj je prirodna lepota postala adut. Bila je to izuzetno pametna odluka, a u godinama koje su usledile Bergman je glumila u nekoliko velikih holivudskih filmova.
Godine 1942. pojavila se zajedno sa Hemfrijem Bogartom u Kazablanki.
Afera koja je potresla Holivud
Bergman je ostavila svog muža dr Petera Arona Lindstrema i ćerku Piju kući u Švedskoj, iako su joj se oni kasnije pridružili u SAD.
Do kasnih 1940-ih, njeno ime je postalo jako poznato, a osvojila je i Oskara za najbolju glumicu za ulogu u filmu Gaslight.
Javnost ju je obožavala zbog prirodnog šarma i imidža prirodne lepotice, ali to se promenilo 1950. kada je odlučila da radi sa italijanskim rediteljem Robertom Roselinijem.
Ingrid se već divila Roselinijevom radu i pisala mu je 1949. godine tražeći da radi sa njim, što je dovelo do toga da je dobila ulogu u njegovom filmu o vulkanu Stromboli.
Na snimanju su započeli aferu, uprkos tome što su oboje već bili u braku.
Takve afere nisu bile neuobičajene u Holivudu u to vreme, ali javnost je bila užasnuta što je Ingrid, koju su posmatrali kao „čistu“, uhvaćena u takvom skandalu.
Iako je Roselini imao reputaciju muškarca koji često ima seks sa svojim koleginicama, samo imidž Ingrid Bergman je bio uništen pošto je njihova afera razotkrivena. Priča o njih dvoje punila je strane i strane tabloida, a onda još jedna vest koja je skandalizovala javnost – Ingrid je trudna i čeka Roselinijevo dete!
Od toga trenutka njena reputacija je u Holivudu uništena, prestaje da dobija filmske ponude, svi studiji, producenti i moćnici joj okreću leđa.
Iako je moralisanje 1950-ih sigurno odigrao veliku ulogu u padu Bergman, nije pomoglo to što su njene uloge navele ceo svet da je gleda kao „devičanskog anđela“ koji nije sposoban ni za šta tako „pokvareno“ kao afera Roselini.
„Ljudi u meni vide Jovanku Orleanku i proglasili su me sveticom. Ja to nisam. Ja sam samo žena, još jedno ljudsko biće“, rekla je Bergman kasnije o svemu tome.
Prognana iz Amerike
Sa jako malo opcija za dobijanje bilo kakvog posla u SAD i nikakvim podsticajem da se vrati u javnost (koja je otvoreno mrzela), Bergman je odlučila da ostane u Italiji sa Roselinijem nakon što je afera postala javna.
Jedini razlog zbog kog je htela da se vrati bila je njena ćerka Pia, ali je njen suprug Peter Lindstrom to otežavao, odbijajući da se razvede od nje skoro godinu dana.
Usledila je žestoka bitka za starateljstvo, a rezidencija u Italiji i efektivno izgnanstvo iz SAD su iskorišćeni protiv Ingrid. Kao rezultat toga, nije videla Piju sedam godina.
U međuvremenu, čak su i američki političari govorili protiv Ingrid zbog „glamurizovanja slobodne ljubavi“, zahtevajući da se njeni filmovi ne prikazuju u SAD.
Jedan senator je čak izašao pred senat SAD da bi javno kritikovao zvezdu, posle čega su usledili i jezivi komentari njegovih kolega.
Senator iz Kolorada Edvin Džonson nazvao je Bergman „podlom sektašicom koja propagira slobodnu ljubav“. Zbog svega toga glumica je najveći deo 1950-ih provela daleko od SAD, udala se za Roselinija 1950. a onda su se 1957. razveli. Zajedno su dobili troje dece.
Zvezda se ponovo rađa
Godine 1956. Ingrid je donela hrabru odluku da se vrati u Holivud i glumi u filmu Anastazija, koji se fokusirao na ‘izgubljenu’ rusku princezu istog imena.
Iako je film snimljen u Evropi, što znači da se nije morala fizički vraćati u SAD, bio je hit kod američke publike.
Skandal iz prošlosti i njeno izgnanstvo is Amerike samo su povećali interesovanje za film, pa je 1957. godine drugi put osvojila Oskara za najbolju glumicu.
I dalje oprezna prema američkoj javnosti, Bergman je preskočila ceremoniju, ali njen kolega Keri Grant je prihvatio nagradu uz simbolične reči.
„Draga Ingrid, ako me čuješ ili vidiš, želim da znaš da ti svi šaljemo svoju ljubav i divimo ti se.“
Njene kasnije uloge pomogle su joj da ponovo pridobije američku publiku koja joj je okrenula leđa, a čak se i senator Džonson izvinio zbog svojih komentara.
Iako njena afera nije u potpunosti zaboravljena, razvod od Roselinija 1957. godine ipak joj je popravio imidž, a Ingrid je nastavila da glumi u američkim filmovima decenijama, sve do smrti 1982. godine.
***
BONUS VIDEO: TOP 10 lepotica bez šminke
