''Dobra dela činim zbog lepog osećaja jer sam nekome pomogla, a ne zbog priznanja ili nagrade'' uverljivo, ali ipak skromno, kaže za Zadovoljna.rs maturantkinja kragujevačke Medicinske škole Milica Jovanović, dobitnica međunarodnog priznanja za moralne vrednosti ''Mlada hrabrost''. To je priznanje za mlade i humane aktiviste koje je ove godine prvi put dodelia Ambasada Švedske u Beogradu.
Milica je na samom pragu ulaska u svet odraslih, ali se još od detinjstva vodi moralnom devizom da nije bogat onaj koji puno ima, nego onaj koji puno daje.
Kao učenica Medicinske škole volontirala je četiri i po meseca u centru za masovnu imunizaciju, gde je i do osam sati dnevno radila rame uz rame sa medicinskim osobljem. Prošle godine prisustvovala je padu motocikliste i “školskim primerom“ obezbedila mesto nesreće i pozvala Hitnu pomoć. Organizovala je humanitarne akcije u svojoj i drugim školama za prikupljanje novca za lečenje bolesne dece i sve je to, kaže, uradila iskreno i iz srca, ne očekujući nikakvu nagradu ni tapšanje po ramenu.
“Lep je osećaj. To je sve što mogu da kažem. Smatram da svi mi u sebi imamo dozu humanosti, ali se većina ljudi pokrene tek onda kada neko krene prvi. E, ja ne mogu da čekam da neko krene“ iskrena je dobitnica priznanja “Mlada hrabrost“.
Akademija “Raul Valenberg“, u saradnji sa Švedskim institutom i ambasadama Švedske u četiri evropske zemlje (Francuska, Srbija, Španija, Mađarska) organizovala je pilot projekat u potrazi za mladim i hrabrim ljudima koji su pokretači humanih i moralnih vrednosti u svojim zajednicama.
Nagrada “Mlada hrabrost“ u dve reči opisuje, kakav svet priželjkuju organizatori konkursa, a za ovo priznanje, kandidati ne mogu da se pripreme, već nagrada sama “pronalazi“ svoje vlasnike.
“Ova nagrada stvarno prija i zaista sam zadovoljna što sam je dobila. Nisam ni znala o čemu se radi kada me je nastavnica iz osnovne škole pitala da li želim da učestvujem u jednom projektu. Sada sam presrećna što me je prijavila, jer sam upoznala divne ljude koji razmišljaju isto kao i ja “, rekla je Milica.
Spasla motociklistu koji je pao s motora
Mlada Milica, prisebno i profesionalno je odreagovala kao svedok u jednoj saobraćajnoj nesreći i postavila se kao autoritet mnogo starijim osobama koje su pokušale da naprave kobnu grešku.
Dok je čekala autobus za školu, motociklista je pao sa motora i udario glavom u ivičnjak. Milica je prva pritrčala, proverila puls, pozvala Hitnu pomoć i opisala povrede.
“Čovek je bio u nesvesti, videla sam krvarenje iz ušiju i odmah su mi kroz glavu prošle lekcije iz škole. Znala sam da je možda došlo do frakture lobanje i da bi svako pomerenja povređenog moglo da dovede do još gorih povreda i invaliditeta. Jedna gospođa je htela povređenog da pomeri sa ulice i počela da ga vuče za ruku, ali ja sam se tome usprotivila“ prepričava Milica.
Kasnije je organizovala ljude sa autobuske stanice da opkole mesto pada, jer se nesreća dogodila na nepreglednoj saobraćajnici. Od lekara hitne pomoći, dobila je pohvale za profesionalnu reakciju, što joj je iskreno kaže, ulepšalo dan.
Svoju humanost Milica je pokazala i na punktu za masovnu vakcinaciju, gde je svake nedelje kada je bila na rasporedu za onlajn nastavu, provodila po osam sati i pomagala svojim starijim kolegama. Prva je krenula iz svog odeljenja, a onda joj se pridružilo celo IV/1 koje se smenjivalo po nedeljama kada nemaju nastavu, potvrdio nam je s ponosom direktor škole, Vladimir Jakišić.
On dodadaje i da je Milica od prve godine bila pokretač u svom odeljenju, organizovala brojne humanitarne akcije, a između ostalog i prikupljanje novca za ekskurziju za druga slabijeg imovinskog stanja. Kaže, da njihov drug nijednu ekskurziju niju propustio, upravo zahvaljujući Milici.
U osnovnoj školi pomagala, a nije ni znala
Za nagradu “Mlada hrabrost“ Milicu je prijavila nastavnica matematike iz osnovne škole, a na naše pitanje odakle ta povezanost, kada je sad već maturantkinja, Milica nam je odgovorila da je oduvek bila dobra matematičarka i da je rado pokazivala gradivo svojim drugarima.
“To se znalo, svakog petka kod mene, nas petroro vežbamo matematiku. Ja sam bila presrećna kad moji drugari dobiju dobru ocenu. Tek kasnije sa nastavnicom sam razgovarala i shvatila sam da bi roditelji mojih drugara morali da plaćaju časove, da nisu vežbali sa mnom. Ta nastavnica me i danas ‘prati’ i svaki put kada se sretnemo, pita me ‘koja dobra dela sada radim“, kroz osmeh nam kaže Milica i dodaje da je svako dobro delo koje učini, pa makar ono bilo i “najobičnije ustajanje u autobusu“ ispuni lepim osećajem.
Ona za portal Zadovoljna.rs zaključuje da ne prihvata izgovore “nemam vremena“ ukoliko je nekome potrebna pomoć. I sama deli to isto vreme i tvrdi da uz dobru organizaciju sve može da se stigne.
Svoju humanu prirodu, Milica je odlučila da pretvori i u buduće zanmanje, pa se kao odlična učenica priprema za prijemni ispit na Medicinskom fakultetu.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
