Zoja je podelila svoje viđenje srpske prestonice.
„Kada kažem da sam iz Rusije, ljudi postaju još više prijateljski nastrojeni. To je jako lepo kada dođeš u novi grad u kojem pokušavaš da izgradiš nov život. Ljudi žele da nam pomognu, vrlo su otvoreni i ljubazni. Mislim da je bukvalno svaka osoba koju sam upoznala bila takva – nisam imala baš nijedno loše iskustvo“, govori za Zadovoljna.rs. Zoja Lepaskaljn, mlada Ruskinja koja već godinu dana živi u Beogradu.
Poput mnogih njenih sunarodnika, Zoja je emigrirala u srpsku prestonicu, u koju je došla sa svojim dečkom. Ona je content creator, bavi se kreiranjem Instagram sadržaja za brendove, a takođe je i blogerka. Zaljubila se Beograd, koji su odabrali jer im je na fotografijama izgledao prelepo, a bitan faktor je bio i činjenica da iz Sankt Petersburga, Zojinog rodnog grada, postoji direktan let.
Kada su ugledali Beograd uživo, nisu se razočarali. Šta je Zoju sve oduševilo, a šta joj se manje dopalo, otkrila je za naš portal.
„Grad je zaista prelep, ali život ovde dosta sporiji nego u Sankt Peterburugu. Tako da i ja primećujem kako postajem opuštenija i usporenija, više nisam u stalnoj žurbi. Mnogo ljudi koje sam upoznala su bili jako druželjubivi, tako da uviđam da su ljudi ovde otvoreniji nego u Rusiji“, bili su Zojini prvi utisci o srpskoj prestonici.
Imali su mnogo problema oko smeštaja prvih dana, ali svi stanodavci su im dosta pomogli, priča Ruskinja.
„Kada smo stigli bilo je još dosta ljudi iz Rusije koji su takođe došli u Srbiju, pa nismo mogli da nađemo stan na duži period, a želimo da ostanemo ovde dugo. Zbog toga smo prvo promenili tri Airbnb stana. Ali svi vlasnici tih stanova su pokušali da nam pomognu. Bila sam jako bolesna kad sam došla, nešto sam pokupila na letu, a vlasnici prvog stana u kojem smo bili su nam doneli lekove. To je bilo jako fino“, govori nam.
Sada živi na Vračaru u stanu koji joj se jako dopada, kao i sam kraj. Odmah je primetila da je srpski mentalitet dosta sličan ruskom, pa nije doživela veliki kulturološki šok. Bilo joj je lako da se adaptira. Ali, razlike između Beograda i njenog rodnog grada ipak su uočljive.
„Glavna razlika između mog rodnog grada i Beograda je tempo života. U Sankt Peterburgu su svi uvek u žurbi, moraš da se krećeš brzo. A ovde na ulicama ljudi polako hodaju, ritam grada je drugačiji. Sankt Peterburg je dosta veći, a u Beogradu svuda možeš peške. U mom rodnom gradu ti za dosta mesta treba i po dva sata, a ovde dosta šetam. Sviđa mi se što mi od stana do centra grada ne treba dva, tri sata“, kaže Zoja.
Najviše ju je iznenadila hrana, ali i srpski jezik.
„Nigde nisam mogla da pronađem kotidž sir i sirinki – to su ruske palačinke sa sirom. U Sankt Peterburgu ih jedemo mnogo, a ovde ih uopšte nemate, a to me je šokiralo. Ali našla sam jedan kafić u centru grada gde prave sirinki. Iznenadio me je i srpski jezik – nisam znala da je toliko sličan ruskom. Kad čitam Ili slušam srpski, zaista mogu da prepoznam reči i njihova značenja. To je za mene bio šok jer nisam nikad ranije čula srpski, pa je bilo prijatno iznenađenje što nešto mogu da razumem“, govori Zoja.
Probali su i srpske specijalitete i nisu ostali ravnodušni.
„Moj dečko obožava pljeskavice, pa ih dosta jedemo. Takođe, mladi sir – mi nemamo ništa slično u Sankt Peterburgu i baš mi se svideo kad sam ga prvi put probala. Imamo ga sada u frižideru“, kroz osmeh nam kaže.
Arhitektura Beograda je dosta slična kao u Zojinom rodnom gradu – pre svega Novi Beograd, ali i neka zdanja u centru.
„Obožavam da fotografišem kafiće, a u Beogradu ima nekih prelepih – u Petite Bistro sam našla sirinki, a u La Boulangerie sam probala najbolje kroasane u gradu. Takođe mi se dopada Beograd na vodi, volim da šetam pored reke i dopada mi se moderan izgled tog kraja. Odlično je mesto za fotografisanje. Stari dvor je isto prelep, kao i Andrićev venac“, Zojini su utisci.
Ipak, ima i detalja koji joj se ne sviđaju, bila je iskrena.
„Ne dopada mi se što su zgrade toliko išarane grafitima. Ima ih previše, a pre par dana je jedan osvanuo na zgradi u kojoj živim. Takođe, loša strana srpskog sporog života je spora usluga – u bankama, u kafićima… Ali mislim da mi samo treba vremena da se naviknem“, kaže Zoja.
Najbolji deo života u Beogradu po njoj su ipak ljudi – koji su srdačni, gostoljubivi i otvoreni. U Sankt Peterburgu su ljudi više namršteni, uglavnom zbog vremena, priča nam Zoje.
„Na ulicama su ljudi tmurni i nisu otvoreni kao ovde. A od kada sam došla u Beograd, u supermarketima, na ulicama i u kafićima, svuda viđam nasmejane ljude, raspoložene, a to je sjajno i pomaže mi da se prilagodim“, kaže Ruskinja.
Sankt Peterburg je takođe skuplji za život – ovde je jeftinija hrana i odeća. Takođe, kafići su jeftiniji, a u Rusiji vam treba novca da izađete negde, otkrila nam je.
„Ovde je kafa jeftina, možete da izađete na večeru za manje novca. Planiram da ostanem duže u Beogradu, jer mi se dopada atmosfera u gradu. Želim da putujem sa svojim dečkom i živim u više zemalja, ali Beograd je odličan grad za život“, zaključuje Zoje.
***
BONUS VIDEO: Zrela Srbija: Baka Gordana
Pratite nas i na društvenim mrežama:
