Za Biljanu kažu kako bi mogla da uspešno vodi i Savet za nacionalnu bezbednost.
Biljana Vukosavljević je upravnica čuvene zgrade u Bulevaru despota Stefana u Beogradu. Zgrada o kojoj brine je uveliko stekla popularnost, pa Biljanu i na društvenim mrežama hvale – toliko da ističu kako bi mogla da vodi Savet za nacionalnu bezbednost, pa čak i državu, posebno nakon obaveštenja o „teškoj zimi“ koja nas čeka.
Upravnica moje zgrade da predsedava Savetom za nacionalnu bezbednost 🙃 pic.twitter.com/nKiVe13QIS
— Senka Miloš (@MilosSenka) June 6, 2022
„Obaveštenje koje sam postavila za svoje komšije bio je pokušaj šale na račun onoga što slušamo svakoga dana o teškoj zimi koja dolazi (a koju kao odgovorna osoba uopšte ne potcenjujem jer pratim ozbiljne analize iz stranih izvora). U razgovoru sa starijim komšijama sam videla da su se uplašili i da su sve češća pitanja da li u zgradi od 17 spratova postoji opcija da se loži ako ne bude struje. Napisala sam nekoliko praktičnih (i duhovitih) informacija o odgovornosti svakoga od nas da vodimo računa o uštedi zajedničke energije. Neke informacije mogu da se kažu tako da neće uznemiriti ljude, ali će ih usmeriti da moramo da budemo odgovorni. Taj balans je uvek teško naći. U zgradi sa svojim komšijama mogu da se šalim, ali kada je u pitanju država, ne bih bila ni na čijem mestu. Umorila sam se od ratova, sankcija, bombardovanja, promena vlasti i čekanja boljih vremena. Bilo kakvo političko angažovanje nije sfera mog interesovanja jer naša generacija nije uspela da obezbedi bezbrižan život svojoj deci. Ja se trudim da bar na ovom najnižem nivou učinim nešto za svoje okruženje. Kada bi svi to uradili, možda bi i živeli u mnogo uređenijem društvu“, priča Biljana.
I zbog svega što čini, u ovoj beogradskoj zgradi sve deluje idilično, uprkos tome što inače neretko čujemo kako komšije umeju jedni drugima da zagorčaju život. Stoga Biljana otkriva tajni recept za slogu.
„Odgovornost, rad, posvećenost i poverenje su čarobne reči za uspeh u bilo kom poslu. U zgradi koja je stara 40 godina imamo 17 spratova, 156 stanova i više od 400 stanara treba da budete skoro čarobnjak da stvorite atmosferu da sve funkcioniše. Mi možemo da budemo reprezentativni uzorak bilo kog istraživanja javnog mnenja jer imamo stanare različitog obrazovanja, veroispovesti, političkog opredeljenja, nacionalnosti… I svi imamo zajednički interes, a to je da zgrada dobro funkcionište. Ovo je moj drugi mandat i na izborima sam dobila podršku 98 odsto vlasnika stanova, na čemu bi mi mnogi pozavideli sem Kim Džong Una. Nakon izbora odmah sam formirala Kućni savet (po jedan predstavnik sa svakog sprata), sa kojima se dogovaram o svemu onome što je u interesu stanara. Uvažavam mišljenje svojih komšija, a nekada moj predlog i ne prođe jer je možda previše avangardan za ono na šta su ljudi navikli. Ali uvek poštujem odluku većine. Čak i oni koji su uvek “dežurni oponenti“ sada su aktivni u svim akcijama koje organizujemo. U prilog tome govori i to što je procenat naplate za troškove stambene zajednice skoro 100 odsto.“
Biljana kaže i da je realnost, nažalost, takva da ona najveći deo vremena izgubi na dopise i telefoniranje nadležnim institucijama koje bi morale da budu mnogo efikasnije u obavljanju svog posla. Otuda pitanje kako sve postiže.
„Završila sam međunarodne odnose i radim kao direktorka, a posao upravnice zgrade sam počela da obavljam jer sam želela da zgradu u kojoj živim dovedem u red i načinim bezbednim mestom za život. Kažu da je dobra organizacija pola završenog posla, a ja sam naučila da budem i dobar menadžer i dobar operativac. Svojim mladim saradnicima uvek kažem da napišu šta rade tokom dana i videće da pored fakulteta, posla, učenja, odmora, gledanja Instagrama, čitanja članaka na Reditu, još uvek ostane dovoljno vremena da urade nešto za sebe ili druge. Ja se pridržavam postulata – misli globalno, deluj lokalno. I ponosna sam što sam uspela jer to kažu moje komšije, a jedino njihov sud se računa jer su oni moji glasači.“
Kaže i kako je komunikacija sa komšijama najdragoceniji deo njenog posla.
„Znam porodičnu situaciju skoro svakog komšije, pitam za decu koja su u inostranstvu, kako je na poslu ili da li su studenti položili ispit. Uvek reagujem kada je u pitanju porodično nasilje i nemam nikakav problem da odmah obavestim policiju i nadležne službe. Takođe, u današnje vreme je pravi izazov stanarima objasniti da imaju obavezu brige o zajedničkoj imovini, kao što su liftovi, hodnici ili krov. Još uvek živimo u nekom međuprostoru gde bi većina volela da je malo socijalizam, a malo liberalani kapitalizam. Pa šta kada kome odgovara.“
Ali jedna stvar koja je više nego išta zbližila sve bila je pandemija korone.
„U zgradi sam organizovala volonterski tim od 42 komšija koji su mesecima pomagali šta god je bilo potrebno našim starijim komšijama koji nisu mogli da se slobodno kreću. Za njih sam organizovala “krug slobode“ tokom vanrednog stanja jer su starije komšije mogle da izađu na krov i prošetaju po unapred predviđenom rasporedu. Za mnoge je to bio jedini način da izađu iz svojih stanova. Teška vremena pokažu koliko ima divnih ljudi koji su oko nas.“
Svojom magijom Biljana je uspela da u zgradi staroj 40 godina stvori najlepše sređen ulaz na konkursu Gradskog stambenog, za koji kažu da izgleda kao ulaz u neki hotel.
Sada u ovoj već poznatoj zgradi imaju biblioteku od preko 1.500 knjiga koje su donirale komšije, organizuju podelu novogodišnjih poklona za sve stanare, a najmlađi dobijaju paketiće, zatim organizuju posete muzejima, pozorišnim predstavama, čestitaju venčanja i rođenje beba.
„Organizujemo akciju gde sve komšije imaju mogućnost da izmere pritisak, šećer u krvi i dobiju savet nutricionista u saradnji sa DZ Palilula. Organizovali smo i izbor za najlepšeg kućnog ljubimca u zgradi, imamo bioskop na krovu, a organizovali smo i krstarenje Dunavom i Savom.“
Biljana se trudi da promoviše i kulturne vrednosti, pa je pravila i “putujuću“ izložbu gde je u liftovima predstavljen pregled najznačajnijih srpskih umetnika i njihovih dela. A da bi prekratile vreme tokom vožnje na 17 spratova, komšije mogu da pročitaju i informacije “Dogodilo se na današnji dan“. Zgrada ima i svoju SMS grupu, mejling listu, FB stranicu i svoj sajt. Redovno organizuju i humanitarne akcije na koje su ponosni, među kojima je i pomoć bolesnoj deci.
„U avgustu 2016. godine smo za jedan dan sakupili novac i kupili dve klime koje smo poklonili porodilištu na Zvezdari, koje su postavljene u operacionoj sali. A za bolesnog komšiju kome su hitno trebala sredstva za lečenje za nekoliko sati smo sakupili 155.000 dinara.“
Za kraj Biljana ističe da u današnjem svetu punom izazova briga o čoveku – komšiji, rođaku, prijatelju – postaje izuzetno važna.
„I nije tačno da su svi postali nezadovoljni, razočarani… mi u našem malom životnom okruženju dokazujemo suprotno. Ovo je zgrada skromnih, ali beskrajno dobrih i humanih ljudi.“
BONUS VIDEO: DAN MAJKE TROJKI
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
