Od kraljice nafte i gasa do milionerke sa Forbsove liste.
One su moćne, bogate, uspešne poslovne žene koje pomeraju granice u svetu, a sve su – sa ovih prostora.
Fibi Novaković
Najmoćnija Srpkinja na svetu, bivša CIA agentkinja, milionerka sa Forbsove liste, žena koja je u oba braka zadržala devojačko prezime… Sve je to Fibi Novaković.
Fibi Novaković je od onih žena po čijoj biografiji bi lako mogao da bude snimljen film. Danas je ona na čelu moćne kompanije Macquarie Group, koja je među najvećim proizvođačima odbrambene tehnologije za vladu SAD. Na Forbsovoj listi žena koje su same stekle bogatstvo nalazi se na 88. mestu, sa 290 miliona dolara, dok je na 30. mestu liste najmoćnijih žena sveta, takođe prema Forbsu.
A ko je zapravo Fibi Novaković i kako je otišla tako visoko u tom „muškom svetu“?
Žena koja se trudi da živi ispod radara, skoro nikad se ne pojavljuje u javnosti i ne voli da govori za medije, u jednom od retkih javnih obraćanja je otkrila ponešto o sebi.
Otac imigrant iz Srbije
Njen otac je bio srpski imigrant koji je došao u SAD sa 17 godina sa samo 50 dolara u džepu. Znao je šest jezika, ali ne i engleski. Uspeo je da postane obaveštajac u američkom vazduhoplovstvu. Baš zbog njega Fibi se okrenula poslu u vladi, obaveštajnoj agenciji, ali i vojnoj industriji.
„Mogućnosti koje je ova zemlja pružila mom ocu zaista su mi bile usađene u ranom detinjstvu i zato zaista verujem u služenje naciji“, rekla je Fibi.
Rođena 1958, Novaković je posle srednje škole na Smit koledžu studirala liberalne umetnosti, a odatle nakon 1979. otišla u CIA.
Kada su je tokom intervjua pitali da li može da da neke detalje o tome, ona je brzo odgovorila: „Nema šanse“, ističući prisustvo ruskog ambasadora u publici, što je tada nasmejalo mnoge.
Odbili je trudnu na razgovoru za posao
Fibi je 1989. godine diplomirala i na Univerziteta u Pensilvaniji. Sa dve ćerke i trećom na putu, počela je da traži posao.
Ali njen kasniji ogroman uspeh ne znači da su je svi oduvek dočekivali raširenih ruku. Ispričala je kako su je u jednoj čeličani u sedmom mesecu trudnoće odbili na razgovoru.
„Mislim da je to bio najbrži intervju na svetu. Za otprilike 30 sekundi su rekli da ne zapošljavaju. Ja sam to shvatila kao – ne zapošljavamo vas.“
Na kraju je dobila posao u Kancelariji za upravljanje i budžet tokom mandata predesedika Buša starijeg.
Kasnije je radila za Pentagon, a u kompaniji General Dinamics je od 2001. godine. U međuvremenu je postala generalna direktoka te kompanija koja je među najvećim vojnim saradnicima vlade SAD.
Rekla je i da su je njeni roditelji vaspitali da bude skromna.
„Oni su ponosni, ali takođe imaju na umu da je najvažnije biti dobra osoba.“
Otkrila je i da voli operu, a ljubav joj je prenela baka tokom odrastanja u Nemačkoj.
Živi povučeno
„Živim u Vašingotnu već duže vreme i naučila sam da je najbolje leteti ispod radara“, rekla je ona.
O njenom privatnom životu, očekivano, ne zna se mnogo. Pisalo se kako se udavala dvaput, za čoveka po imenu Majkl Vikers, a onda 1985. za Dejvida Morisona. U oba braka zadržala je svoje devojačko prezime.
„Moj muž je moj oslonac. Ne bih mogla da radim sve ono što radim da nije bilo njega i podrške koju on pruža“, kazala je jednom.
Rebeka Mekdonald
Ako u srpskoj Vikipediji potražite članak o Rebeki Mekdonald, nećete ga naći. Ali zato Vikipedija na engleskom jeziku i te kako ima brojne podatke o ženi koja važi za najbogatiju Srpkinju na svetu.
Rođena je 1953. godine kao Ubavka Mitić, ali u svetu je poznata kao Rebeka Mekdonald iz Kanade.
A ko je zapravo ova moćna žena koja je na poziv Novaka Đokovića ušla u savetodavni odbor PTPA, Asocijacije profesionalnih tenisera?
Pobegla u Kanadu sa 22 godine
Ona je poslovna žena iz Toronta, dobitnica više nagrada u biznisu. Stoji na čelu Just Energy grupe, kompanije za trgovinu energentima koju je osnovala.
„Odrasla sam u Jugoslaviji, uz vrlo stroge roditelje. Završila sam Prvu beogradsku gimnaziju i upisala medicinu, ne zato što sam medicinu volela već zato što su tata i mama to želeli. Sa 22 godine sam pobegla u Kanadu. U to vreme je bilo lako dobiti vizu za Kanadu. Ta zemlja je bila dovoljno daleko od tate i mame, od Jugoslavije, od Evrope. Mislila sam da je Kanada zemlja potencijala. Tada sam bila relativno mlada, ali sam definitivno odlučila da sam sa životom u Jugoslaviji završila i nikada nisam pomišljala da ću se u Jugoslaviju vratiti. Zato nikada nisam imala želju za povratkom. Kada donesem neku odluku, ja sam sasvim fokusirana na nju, ništa ne može da me spreči da je sprovedem“, kazala je u intervjuu za magazin Biznis.
Rebecca MacDonald of @JustEnergyGroup on #Leadership (Portraits in Leadership,2010) by @cdnbiz @TRSMRyersonU #Canada pic.twitter.com/Xs4zN0xfKF
— Mosab Imam (@Gooner4lif) August 12, 2015
O svom teškom putu govorila je i u intervjuu za TV Hram.
„Devojčica Ubavka Mitić otišla je u Kanadu i postala Rebeka Mekdonald. Bio je to trnovit put. Mnogo je teže nego što mladi misle. Zapad nije za svakog. Bio je to avanturizam. Kada ste mladi, ne razmišljate mnogo. Ali nikada nisam zažalila. Opstati na Zapadu je veoma teško. Ponosim se što sam Kanađanka srpskog porekla.“
Kazala je i kako je u posao ušla jer je tvrdoglava, tj. zato što joj je pokojni muž rekao da neće uspeti.
U svet biznisa je zakoračila 1986. kada su se stvorile nove prilike u industriji prirodnog gasa Ontarija. Zanimljivo je da je Rebekina prva kompanija počela da gubi profit kada su cene gasa pale nekoliko godina kasnije. Godine 1997. ponovo je ušla na tržište osnivanjem korporacije Ontario Energy Savings, iako je imala minimalan profit. Kada su cene gasa ponovo počele da rastu 2001. godine, počela je da se diže i Rebekina grupa Just Energy Inc. Posao je potom proširila na američko i evropsko tržište.
„I danas provodim puno vremena sa mladim devojkama i ženama jer mi mnogo smeta kada svi u Severnoj Americi krive muškarce za neuspeh žena. Žena mora da stane baš kao i muškarac iza onoga što želi da uradi. Mene je Srbija više pripremila za Zapad nego sam Zapad“, kazala je Rebeka, koja je u Torontu sagradila crkvu nalik na Studenicu.
Srpska kraljica nafte i gasa
U međuvremenu Rebeka je postala članica mnogih odbora i fondacija. Poznato je i da je donirala tri miliona dolara čuvenoj bolnici Maunt Sinaj u Torontu za borbu protiv reumatoidnog artritisa, bolesti sa kojom se i sama borila.
Proglašena je za preduzetnicu godine u Kanadi. Ima i počasni doktorat Univerziteta Viktorija. Pre četiri godine dobila je orden Svetog Save.
Postala je poznata kao srpska kraljica nafte i gasa budući da se njeno bogatstvo procenjuje na dve milijarde dolara.
Privatno je bliska sa porodicama Đoković i Divac.
Kuća u Dominikani
A kako se najbogatija Srpkinja opušta, budući da je jednom izjavila kako radi najmanje 10 sati dnevno?
„Opuštam se samo kada odem u letnjikovac na jezeru ili u svoju kuću u Dominikanskoj Republici. Kada sam u Torontu, telefoni stalno zvone, tu nema opuštanja. Tehnologija je veoma dobra i veoma loša stvar. Uvek si na kratkom povocu – uvek te pronađu.“
Veruje u keš
Otkrila je jednom i u šta veruje.
„Verujem u gotovinu. Verujem u sudbinu. Veoma snažno verujem u sudbinu. Smatram da smo svi rođeni sa razlogom. Moja sudbina je bila da dođem ovde, da uđem u ovaj posao. Sigurna sam u to.“
Nina Monte Karp
Jedna od Srpkinja koje su uspele u inostranstvu je i Nina Monte Karp. Ona je u svetu jako poznata po svom izumu – pametnoj kolevci koja roditeljima olakšava život. Dizajnirana je da ljulja i umiruje bebu kad plače i omogućava da beba spava sigurno na leđima.
Kako je Nina rekla u jednom intervjuu, SNOO je prva umrežena pametna kolevka u svetu koja je više virtuelni robot-dadilja, koja pomaže roditeljima 24 sata dnevno, ljulja i šuška bebu cele noći i dana, dodajući dva sata i bebinom i roditeljskom spavanju. Plus, kada beba plače, automatski reaguje potpuno istim tipom pokreta i zvukom koji se nalazi u maminoj materici, a koje takođe koriste i iskusne dadilje, što umiruje plakanje za nekoliko sekundi.
Taj njen projekat je toliko popularan da u njega investiraju i holivudske zverke poput Leonarda Dikaprija i Skarlet Johanson, a rado ga koriste mnogi roditelji – od evropskih kraljevskih porodica do zvezda kao što su Ilon Mask, Bijonse, Kejt Hadson, ali i mame i tate koji nisu među slavnima.
A da se Nina kreće u društvu najmoćnijih na planeti, pokazuje i jedna fotografija koju je nedavno objavila na Instagramu. Na njoj je ona sa Kamalom Haris, najmoćnijom ženom u Americi, potpredsednicom Sjedinjenih Država. Ovu prijateljsku porodičnu fotografiju Nina je objavila uz čestitke za Božić.
Inače Nina Monte Karp se pre četiri decenije odselila u Ameriku.
U međuvremenu je postala producentkinja, rediteljka, aktivistkinja za zaštitu životne sredine. Ona je suosnivačica i viša potpredsednica kompanije Happiest Baby, Inc. Nalazi se i u odboru kompanije Healthy Child Healthy World – nacionalne ekološke neprofitne organizacije posvećene zaštiti dece od hemijskih i drugih pretnji iz okruženja i promovisanju bezbednijeg, zdravijeg okruženja. Takođe je potpredsednica fonda Dečje bolnice u Los Anđelesu koji se bavi tinejdžerima beskućnicima, a aktivna je i u podršci ženama s rakom dojke.
Nina je rođena u Beogradu 1963, a njen ujak Milan Panić bio je predsednik Vlade Jugoslavije. Udata je za poznatog američkog pedijatra i autora dr Harvija Karpa s kojim ima ćerku Leksi i s kojim živi u Los Anđelesu.
Kristina Irvin
Supruga, mama troje dece, agentkinja za nekretnine, zastupnica za prava roditelja, imigrantkinja – sve to je Kristina Irvin iz Los Anđelesa, žena poreklom iz Beograda koja se nedavno kandidovala za senatorku SAD.
Njeni su u SAD emigrirali kad je imala tri godine i od tih dana do danas ona je postigla mnogo. Stekla je veliko iskustvo u nekretninama, u politici, postala i mama i supruga.
„Podrška moje porodice i pravih prijatelja je najvažnija. Muž i deca mi stalno pomažu u kampanji. U svemu se trudim da ne izgubim fokus. Deca Evan, Alisa i Džastin su razlog zbog kog radim sve što radim“, kazala je Kristina za Zadovoljnu.
Ljudi vole to što sam žena, mama i imigrantkinja
A da li je Kristini to što je žena i dete imigranata pomoglo na tom njenom putu ili možda suprotno?
„To mi je zapravo pomoglo. Ljudi vole to što sam žena, mama i imigrantkinja. Mnogi su mi rekli da ih moja priča inspiriše. Vole da čuju kako su moji roditelji emigrirali ovde iz Srbije i šta misle o tome u kom pravcu Amerika sada ide. Ljudi vole što sam žena jer je to druga perspektiva, još jedan tračak inspiracije u onom što je obično muški svet. Često se pitaju i kako sam u stanju da obavljam više zadataka u isto vreme i sve što radim, a da još imam vremena za kampanju“, kaže Kritina koja inače vreme provodi i sa Ričardom Grenelom, političarom i doplomatom, legendarnim muzičarom Rodom Stjuartom…
U svemu joj je pomoglo iskustvo iz posla sa nekretninama.
„Taj posao podrazumeva konntakt sa mnogo različitih ljudi iz svih sfera života. Ja sam vešt pregovarač i mogu da spojim dve strane da se dogovore oko jednog zajedničkog cilja. Moj posao agentkinje za nekretnine me je zapravo pripremio za ovu ulogu u politici.“
U svemu se nameće i pitanje koliko je sve što radi zahtevno. Kako Kristina uklapa sve obaveze, pre svega, jer je mama troje dece?
„Poenta je u tome da naučite da postavljate prioritete i obavljate više zadataka istovremeno. Moja najveća podrška su roditelji i suprug. Oni su moji najverniji navijači.“
Kristina je za Zadovoljnu otkrila i za koje se ciljeve zalagala u kampanji za Senat SAD.
„To su medicinska sloboda i izbor škole, naročito kad je u pitanju porodica. Roditelji znaju da je to najbolje za njihovu decu, a ne vlada.“
Pravi feminizam je seksi
„Nikada se ne bih odrekla slobode i mogućnosti koje imam ovde, iako izgleda da bi one mogle da nam budu oduzete ako ne promenimo pravac rukovodstva u ovoj zemlji. Žene ovde imaju sve mogućnosti koje možete zamisliti i više. To je fantastično i pravi blagoslov.“
Za kraj Kristina je otkrila koja vrsta feminizma danas ima najviše smisla.
„Sloboda pomešana sa malo konzervativizma. Kao žena slobodna sam da radim šta želim, govorim šta želim i da postanem ono što želim, da napravim karijeru kakvu želim. Istovremeno poštujem i tradicionalnu ulogu žene – brinem o deci i, kad god mogu, svom mužu spremim topao obrok koji ga čeka kada dođe sa posla. Pravi feminizam je seksi.“
Vanja Petrović
Poreklom sa ovih prostora, odrastala je u Australiji, a potom karijeru nastavila da gradi u Londonu. Danas je direktoka u kompaniji Coca Cola za 29 zemalja Evrope, Austarilije i Pacifika. Za Zadovoljnu Vanja je pričala kako je uspela da sa 21 godinom završi dva fakulteta, ali i koliko joj je, kao nekadašnjoj misici, lepota odmogla u poslu.
Rođena u Zenici, Vanja je detinjstvo provela u Brizbejnu. Tamo je 2008. postala “Miss dijaspore Srbije u Australiji”, a u Beogradu uzela titule “Miss šarma” i “Miss komunikativnosti Srbije”.
Ona je osim na bjuti takmičenjima uveliko postizala i druge uspehe, prilično neverovatne. Sa samo 21 godinom ona je uspela da završi dva fakulteta na Univerzitetu u Kvinslendu, i to dve godine pre roka.
Za naš portal ona priča koliko je lepota uticala na njen put.
„Uglavnom mi je odmagala. Žene nisu uvek blagonaklone i imaju predrasude pre nego što me upoznaju lično, a muškarcima sam možda nekada bila too much. Nekad je baš očigledno kad su nervozni“, priča Vanja koja je pravo sa takmičenja za Miss odletela u Sidnej gde ju je već čekao potpisan ugovor u velikoj konsultantskoj kompaniji.
A tu, kako kaže, lepota već može da bude problem.
„Vi kao poslovni savetnik, koji treba npr. da direktorima Qantasa, HSBC-a ili Disney-a i njihovim ljudima da smernice kako da menjaju svoja poslovanje i koriste nove tehnologije, morate biti jako uporni, da ih prisilte da se koncentrišu na to što pričate, a ne na vas ili vaš izgled. Naravno, vremenom i stilom, manirima, a posebno rezultatima uspete da to više ne bude problem.“
Uz rezultate i vredan rad Vanja je uspela i da pre roka završi dva nesrodna smera – ekonomiju i političke studije. Pošto joj je to što u Australiji studenti imaju skoro tri meseca letnjeg raspusta bilo gubljenje vremena, polagala je ispite tokom raspusta.
„To sam morala sama da finansiram jer ekstra ispiti ne mogu da idu na kredit za studiranje. Skup sport, ali se isplatilo jer sad već imam 13 godina iskustva u organizovanju poslovanja velikih korporacija“, kaže Vanja.
Ona je danas u Londonu direktorka za 29 zemalja Evrope, Austarilije i Pacifika u kompaniji Coca Cola European Pacific Partners (CCEP) u Londonu.
„Ponuda da dođem u kompaniju Coca Cola na poziciju direktora je plod dugogodišnjeg rada i stvaranja ugleda kao savetnika za strateško poslovanje. Svaki vaš rad u nekoj kompaniji kao poslovnog savetnika ostane zapisan i, ako je kvalitetan i ima dobre rezultate, brzo se čuje u poslovnom svetu. Pritom, Coca Cola je bila moj klijent i posle završenog posla na projektu za njih dobila sam ponudu koja se ne odbija. Tako sam u 31. godini kao žena postala jedan od najmlađih direktora. U takvom svetskom brendu to je stvarno privilegija“, priča Vanja.
O milionskim ugovorima sa poslovnim vukovima
Budući da sada ima dugogodišnje iskustvo kao žena na visokim pozicijama, Vanja govori i da li je doživela diskriminaciju.
„Ne, nisam. Nikada. Ima puno žena sa kojima sam radila, koje su na odgovornim pozicijama, upravljaju velikim kompanijama i sve imaju ugled kakav i zaslužuju. Ipak, tvrdim da one ulažu puno više truda i rada i dosta privatnog života žrtvuju za karijeru kada osnuju porodicu i imaju decu. I sama priroda je ženama otežala neke stvari, npr. nekada je teško u bolovima jednom mesečno voditi sastanke sa 20 ljudi i raspravljati o milionskim ugovorima sa poslovnim vukovima oko sebe koji su odmorni i obrijani stigli od kuće.“
Ipak, tvrdi da je njen posao vrlo zanimljiv i da je to čar svega.
„Posao je i vrlo odgovoran jer morate pažljivo odabrati, kupovati i onda inplementirati nove tehnologije veštačke inteligencije. Start up kompanije mi prezentuju svoje tech proizvode i, ukoliko mislim da imaju potencijala, onda gledam kako možemo da ih koristimo, što je interesantan izazov za tako veliku kompaniju koja pokriva 29 zemalja. Nekada je u poslu vrlo veliki pritisak na meni i mislim da će mi mozak pregoreti, ali uglavnom je izuzatno kreativno i gura vas da učite još više.“
BONUS VIDEO: Najinteligentniji ljudi sveta
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
