Mileva Marić je od detinjstva volela svice i nauku.

Izložba „Mileva: Mi smo stena“ u Muzeju grada Novog Sada otkriva više i manje poznate detalje o životu Mileve Marić – pre, za vreme i posle Ajnštajna. Multimedijalna i interaktivna izložba je odlično „izrežirana“. Počinje biciklom koju voziš po seoskoj stazi, onoj kojom je prolazila mala Mileva dok je maštala o grandioznoj budućnosti. Završava se horor zvucima, mrakom, klaustrofobičnim osećajem bezizlaznosti. Kada sam iz mraka postavke izašla na sunce Petrovaradina, izmešana osećanja su me preklopila – oduševljenje, divljenje, olakšanje. Zahvalna sam što ne živim krajem 19. i početkom 20. veka.

Mileva Marić je krčila svoj put u svetu nauke, rezervisanom za muškarce. Rođena je u bogatoj porodici, bila je odličan đak, a kada se u Cirihu upisala na Državnu politehničku školu na studije matematike i fizike, bila je tek peta žena koja je primljena u ovu školu. U grupi je bila jedina žena i najstarija, a Albert Ajnštajn, kog je tada i upoznala – najmlađi. Kada su se između njih dvoje rodile simpatije, plašeći se te veze, Mileva se ispisala sa Politehnike u Cirihu i otišla u Hajdelberg, u Nemačkoj, gde je na trećem semestru slušala predavanja iz teorijske fizike kod Filipa Lenarda. Međutim, zvanično nije bila upisana, jer to devojkama nije bilo dozvoljeno sve do 1900. godine. Dok je bila odsutna, dopisivala se sa Ajnštajnom, a zatim se i vratila u Cirih i ušla u ljubavnu vezu sa njim. Akademski je u tom periodu nazadovala i zatrudnela je.

Jedan deo izložbe posvećen je misteriji nestanka njihove ćerke Lizerl, koja je u Novom Sadu krštena kao Ljubica. U svojoj 27. godini, sa nezavršenim fakultetom i vanbračnim detetom, Mileva je počela da se oseća kao sramota za porodicu. Lizerl je kao mala obolela od šarlaha i dve godine nakon rođenja joj se izgubio svaki trag. Nije poznato da li je umrla i da li je data na usvajanje. Odgovor o njenoj sudbini je pokušao da da britanski pisac Filip Sington u svom romanu, po kome je devojčicu usvojila jedna porodica u banatskom selu Orlovatu.

Albert i Mileva su se venčali u Bernu 6. januara 1903. Stanovi u kojima su živeli su im postali kabineti za zajednička teorijska istraživanja iz fizike, gde su nastajali mnogobrojni naučni radovi. Život im je postao lakši kada je Albert dobio povišicu. Dobili su sina Hansa Alberta. Bez obzira na obaveze oko dece, Mileva je aktivno radila na naučnim istraživanjima.

Brak im je zapao u krizu pošto je Ajnštajn počeo da se dopisuje sa rođakom u koju je bio zaljubljen kao dečak. Da bi pokušali da prevaziđu probleme, Mileva i on otputovali su na odmor. Njihov drugi sin Eduard je rođen 1910. godine. Rođenje trećeg deteta obeležilo je ostatak Milevinog života.

Osim što je njene naučne radove potpisivao kao svoje, imao zapovesti kao što je „odgovaraj mi samo kada ti se obratim“, zatim se razveo i ponovo oženio sa svojom rođakom, Albert Ajnštajn je u potpunosti odbacio Milevinog i svog najmlađeg sina Eduarda koji je u 20. godini oboleo od šizofrenije.

Prema brakorazvodnom ugovoru, Ajnštajn se obavezao da ukoliko dobije Nobelove nagrade, celokupan novac dodeli Milevi. Kada je dobio Nobelovu nagradu, novac je predao Milevi, a ona ga je uložila u kupovinu nekretnina u Cirihu, kao i u negu sina Eduarda. Ipak, zbog dugova nastalih oko lečenja Eduardove bolesti, Mileva je imala velike probleme. Posle jednog od sinovljevih napada joj je pozlilo. Umrla je 4. avgusta 1948. godine u ciriškoj klinici. Njen sin Eduard je posle majčine smrti izvršio samoubistvo u psihijatrijskoj klinici.

Mrak koji je odneo Milevu Marić još je crnji od delova izložbe koji bude nespokoj i uznemirenost. Taj mrak proteže se sve do 2004. godine. Tek tada je šira javnost prvi put čula za njen grob, a njeni posmrtni ostaci su završili u zajedničkoj grobnici. Godine 2009. otkriveno je spomen obeležje na kom je uklesan Milevin lik i stoji posveta na srpskom i nemačkom jeziku – „Sa ponosom i ljubavlju od srpskog naroda”. Tada su i predstavnici Republike Srbije prvi put zvanično odali počast Milevi Marić-Ajnštajn.

***

Bonus video: Mileva Marić Ajnštajn – Genijalna žena koja je bila u senci svoga muža