"Nikada neću odustati ma kakve prepreke bile."
U danima posle najveće tragedije koja je pogodila Srbiju u XXI veku, ljudi će se suočiti sa besom, strahom, tugom, beznađem i šokom. Portal Zadovoljna.rs u narednim danima žalosti donosi vam zato serijal naših priča, o ženama iz Srbije, našim sugrađankama, koleginicama, komšinicama, koje su pobedile najteže životne bitke uprkos strahu, tuzi i beznađu. Ovo je priča Tamare Misirlić.
Tamara Misirlić je 19-godišnjakinja iz Vranja sa najplemenitijim srcem u Srbiji. Humanitarnim radom je počela da se bavi sa nepunih 17 godina, državna je reprezentativka u karateu i student je Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Nišu i Pravnog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici. Njeno detinjstvo nije bilo lako – rođena je sa polidaktilijom, odnosno većim brojem prstiju nego što je uobičajeno.
„Moje detinjstvo je bilo zaista teško upravo zbog anomalije koja je bila i te kako vidljiva. Najteže su mi padali čudni pogledi i ogovaranja od strane vršnjaka, ali još veću neprijatnost su izazivali stariji koji su poprilično otvoreno komentarisali moje stanje, ne mareći za to kako se ja osećam. Od svega najteže je bilo otići na trening ili takmičenje, morate da se izujete i to se odmah primeti, gotovo svaki put sudije su gledale moje prste umesto moje veštine“, objašnjava ona.
Odlučila je da se operiše sa 11 godina jer nije više mogla da se nosi sa tim stanjem.
„Odlučila sam da se operišem u momentu kada mi je bilo najteže. Nakon operacije i oporavka sve je bilo mnogo lakše, nisam morala da nosim papuče i krijem svoje prste, ipak, ostali su ožiljci, ali oni emocionalni, koji će verujem ostati do kraja života.“
U humanitarne vode je uplovila nakon što je prvi put pomogla jednoj devojčici.
„Devojčica je živela u strašnim uslovima, izolovana od sveta, odmah sam znala kako joj je, jer odlično znam kako je biti odbačen.“
Ova devojka velikog srca je ubrzo nakon toga osnovala svoju humanitarnu fondaciju i nastavila da pomaže ugroženim porodicama po celoj Srbiji. Organizovala je desetine humanitarnih akcija i kaže da je svaka priča teška na svoj način.
„Izdvojila bih priču braće Pavlović. Reć je o trojići braće, sva trojica su invalidi od rođenja i živeli su u nehumanim uslovima. Sećam se, kada sam im saopštila da ćemo im renovirati dom, plakali smo svi zajedno od sreće. Divni su to ljudi, i imamo neki poseban odnos, svi me gledaju kao nekog svog, kao prijatelja.“
Iako njena fondacija raste iz dana u dan, ima i dosta onih koji nipodaštavaju i osporavaju njen rad, pa je Tamara bila i žrtva sajber nasilja.
„Ljudi koji gaze po mom humanitarnom radu su samo ljubomorni, pohlepni i zavidni. Neki ljudi su zaista spremni na sve, komentarišu i upućuju veoma ružne reči, tada mi bude teško, ali jedno je sigurno, da nikada neću odustati ma kakve prepreke bile“, iskrena je ona.
Uprkos tome, ona nastavlja da vraća osmehe na lica deci i starijima koji žive u jako teškim uslovima.
„Mnogo radim i mnogo se trudim, imala sam i trenutaka kada sam padala od umora, ali nikad nisam odustala. Ponosna sam što su me ljudi širom Srbije i van granica podržali i poklonili mi ogromno poverenje. Naravno da ima i prepreka, mesto u kome sam rođena je mala sredina, mentalitet ljudi je takav da ne trpe tuđi uspeh, samo bi da gaze i unište nečiji trud“, izjavljuje ona.
Tamara ne živi klasičnim studentski životom i koliko god se trudila da kolege sa fakulteta uključi u to što radi, nikada nije naišla na veliki odziv.
„Zainteresovanost kolega je gotovo ravna nuli, ipak sam zaključila da mladi imaju sasvim druga interesovanja, koja se nažalost kose sa ovim što ja radim.“
Ljubav prema onome što radi se odrazila i na njeno studiranje, koje joj odlično ide.
„Ključ uspeha je svakako jasno definisan cilj, da bi čovek uspeo mora da zna šta želi, i da teži ka tome. Gledajući iz ove perspektive kada sam zrela, emocionalno jaka i stabilna osoba, bila bih ponosna na svoje prste, jer je upravo lepota u tome, biti jedinstven i poseban.“
Odgovornost i požrtvovanost koju je stekla zahvaljujući karateu planira da usmeri na njeno novo udruženje.
„Sada kada sam osnovala i Udruženje patriota Srbije ‘Dušan Silni’ koje će predstavljati našu istoriju i čuvati tradiciju, za svoju fondaciju vidim prelepu budućnost. Verujem da je već sada jedna od najuspešnijih u Srbiji, što je samo motiv da radimo još upornije i pomognemo što više ljudi“, kaže Tamara.
***
Bonus video: Intervju Tamara Rudic / Somborske šnajderke
Pratite nas i na društvenim mrežama:
