Kad ste poslednji put pomislili: lepo mi je?
Milica Stojiljković je na vruhncu svoje uspešne korporativne karijere u marketingu donela odluku koja je mnogima delovala sumanuto: dala je otkaz. Bavila se poslom koji voli, marljivim radom je dogurala do direktorske pozicije, ali je rešila da napusti sve kako bi se bavila onime što je zaista blisko njenoj duši.
Ona je danas autorka metode ličnog razvoja “Lepo mi je” i želi da nauči ljude smirnenosti – jer samo mirnog uma možemo doneti odluke koje će zaista biti dobre po nas. Milica želi da nas nauči da pogledamo u sebe, umanjimo uticaj stresa i mišljenja okoline, kako bismo shvatili šta nam to stvarno treba da bi nam u životu bilo lepo.
O svemu tome Milica je govorila za Zadovoljna.rs.
Direktorka sopstvenog života
Miličin zaokret u karijeri nije došao naprasno niti iz ljutnje, na početku našeg razgovora naglašava.
„U korporativnom svetu sam imala karijeru koja je sve vreme išla uzlaznom linijom. Bavila sam se komunikacijama i to je bio posao koji sam ja obožavala da radim. Ali, prosto, u nekom trenutku je način na koji sve to funkcioniše – u smislu nivoa stresa, nivoa informacija – postalo nešto što nije bilo blisko mojoj duši. Paralelno sa tim, ja sam se takođe više od deset godina bavila sobom i negovala svoj unutrašnji mir – do tačke u kojoj sam shvatila da ja taj unutrašnji mir koji negujem u sebi zapravo bacam svakog dana tom stresu koji je postao prenaglašen. U tom trenutku sam odlučila da je bolje da budem direktorka u sopstvenom životu nego direktorka u nekoj kompaniji“, govori ona.
U bavljenju svojim tadašnjim poslom, u kojem je bila jako dobra, Milica je sve vreme posmatrala sebe iznutra. Osluškivala je sebe u tišini, a ne samo u gužvi, haosu, obavezama.
„Tu sam zapravo došla do odgovora da je način rada na koji sada imam nešto što je meni bliže, u odnosu na moj tadašnji posao. To ne znači da je jedno ili drugo bolje ili gore generalno, ali je za mene bolje. Da bismo znali šta je za nas bolje, moramo sebe da pitamo – jer teško da će nam drugi dati taj odgovor. Suština je vrsta unutrašnjeg dijaloga, posmatranje sebe iz mirnog stanja – to je ono što donosi prave odgovore“, predočava Milica.
U radu s ljudima, zapazila je da je čest dobro poznati osećaj: kada uspete da ostvarite nešto veliko, ali se osećate prazno, gubite sebe. Tada je shvatila da tehnika meditacije, koju posmatra bez trunke misticizma, može da nam pomogne da se osetimo bolje.
Izlazak iz kruga stresa
„Kod velikog broja ljudi je prisutan visok nivo stresa. To nema veze s tekućim problemima, već s godinama nakupljenog stresa. Kad se stres toliko akumilira, počinjemo da gubimo samopouzdanje, da gubimo volju, počinjemo da imamo strahove i crne misli za neke teme za koje smo svesni da ih je besmisleno imati. Onda se zavrimo u tom krugu iz kojeg ne možemo da izađemo“, govori Milica.
Ljudi onda ne shvataju šta im s događa i hoće da pomognu sebi. Idu na časove joge, meditaciju, seminare – a ustvari rade isto ono što ih je dovelo do takvog stanja: rasipaju pažnju, dalje nam objašnjava ona.
„Ako godinama radimo stvari na jedan način, koliko god to bilo destruktivno bilo po nas, od toga se stvori navika. Naš svesni um hoće da pomognemo sebi, ali podsvesni um, koji je milion puta brži, zavrti staru naviku da tražimo rešenje na sto strana. Ne nađemo ga zato što je pažnja rasuta – i opet počinje krug. Meditacija i umirivanje uma su jedini način da mi fokusiramo pažnju. Onda počinjemo da budemo mirniji iznutra, počinjemo da pročišćavamo teret koji smo sebi natovarili godinama, i tek tada dobijamo novi nivo jasnoće, pokretačke snage – i možemo da odlučimo šta je dobro za nas“, jasna je Milica.
Njen ključni savet je da se iz stanja neravnoteže ne donose odluke – ma koliko vas nešto tištilo u tom momentu. Pored svih obaveza i tenzije koju nam posao u toku dana donosi, treba da izdvojimo pola sata za sebe, da budemo u tišini, jer tako će se um umiriti, ukazuje Milica.
„Umesto da mozak samo dobije hiljadu destruktivnih signala, mi mu pored toga damo jedan koji je konstruktivan – ali u dubokoj pažnji. Tada on ima veću snagu od ovih hiljadu u rasutoj pažnji. Ako to radimo svakog dana, stičemo naviku da se umirujemo. Kad steknemo tu naviku, postajemo smirenija osoba. Tada nam je jasnije šta je dobro za nas, a šta nije – i više je prostora za radost, samopouzdanje. Jači smo iznutra i onda nije teško doneti velike odluke. Vidimo rešenja koja nismo mogli da vidimo kada smo pod stresom“, tvrdi ona.
Ali, kako da uvedemo meditaciju u užurban život, dok nam se po glavi roji hiljadu misli i briga?
Pola sata tišine
Milica želi da potpuno demistifijkuje meditaciju – da nam pokaže da to nije neki trend ili ezoterija, već korisna tehnika koja se vežba.
„Ja volim da kažem: kao što hoćemo pločice na stomaku, pa radimo trbušnjake, tako radimo meditaciju ako hoćemo miran um. To nema nikakve veze s filozofijom, religijom, verovanjem ili neverovanjem. To je prosto tehnika umirivanja uma. Postoji bezbroj tehnika, a ova o kojoj ja pričam nas vraća u mirno stanje, u duboku pažnju, kada se obnavlja energija, koja nam treba da bismo mogli da obavljamo sve te dnevne obaveze“, objašnjava ona.
Nije poenta isprazniti misli, što je još jedan veliki mit o meditaciji – a i nemoguć, jer imamo više od 70.000 misli u toku dana, ukazuje Milica. Ono što se vežba meditacijom je da nam fokus bude sve veći i veći.
Njena preporuka je da jednom u toku dana svako ostane sa sobom, u miru i tišini pola sata, bez meditacije. Samo da telo miruje, da ne radimo ništa, da gledamo u plafon ili zatvorimo oči.
„To je prvi način da dopustimo da energija počne da se pokreće – da se ne troši ni na šta i da krenemo da je revitalizujemo, osvežavamo. Drugi nivo je da počnemo da meditiramo samo da bismo umirili um. To radi svaka tehnika meditacije. Čim zatvorimo oči, frekvencija našeg mozga se menja, mozak dobija signal da smanjuje nivo hormona stresa. Treći nivo je da, kad zatvorimo oči i um počne da se umiruje, tada usmerimo pažnju na namere ili rečenice koje izgovaramo u sebi – za ono što nam je trenutni prioritet. To je nivo u kojem učimo da svoju energiju ne samo umirujemo i obnavljamo, nego i kanališemo u odnosu na životne prioritete“, detaljno opisuje Milica.
Već nakon osam nedelja ove jednostavne navike, mozak će početi da usvaja novu naviku – naučićemo da se umirimo. To je povratak u naše prirodno stanje, od kojeg nas je savremeni svet potpuno odvikao. Takođe, to je način da uradimo nešto lepo sami za sebe.
Ne zaboravite – kada nam je pažnja rasuta na mnogo strana, kad imamo puno obaveza, kada slušamo stotinu vesti dnevno, kad razgovaramo sa sto ljudi, to intenzivno, svakog dana, poveća nivo hormona stresa u nama.
„Način da smanjimo taj nivo stresa i da se vratimo u mirno stanje, jeste meditacija. Nema nikakve misterije u tome“, zaključuje Milica Stojiljković.
***
BONUS VIDEO: Jelena Đoković: Šta me je privuklo konceptu svesnog roditeljstva
Pratite nas i na društvenim mrežama:
