Kristina Kuzmić (45) je krenula od nule, a pošto je zapala za oko Opri Vinfri, postala je toliko poznata u Americi, da se danas sa njenim knjigama slikaju i holivudske glumice i bogatašice. Njen put nije bio lak.
Hrvatica Kristina Kuzmić (45) živi američki san kao globalno poznata mama, na svom video blogu deli savete o roditeljstvu, a napisala je i nekoliko knjiga.
„Prošla sam kroz mnogo toga živeći u SAD, ali sam konačno došla do tačke kada mogu iskreno da kažem da sam stvorila divan život za sebe. Ako živeti američki san znači pronaći način da ono što strastveno volite pretvorite u karijeru, onda ja definitivno živim američki san“, rekla je Kristina Kuzmić.
Rođena je u Osijeku, a došla je u SAD sa porodicom kad je imala 14 godina, tokom rata 1990-ih. Iako se porodica vratila u Hrvatsku, ona je ostala i izborila se da postane Jutjub senzacija.
Majka troje dece prošla je kroz posebno težak životni period nakon razvoda, postavši samohrana majka koja je podizala decu od skromne konobarske plate.
Njena sreća se preokrenula kada je 2011. godine učestvovala u takmičenju My OWN Show, a to je rijaliti u kojem se kandidati takmiče za sopstvenu emisiju, uz podršku Opre Vinfri. Kristina je pobedila 20.000 ljudi i dobila svoj kulinarski šou „Kuvar iz zasede“, koji je emitovan na Oprah Winfrey Network.
Ubrzo je dobila ideju da podeli svoja iskustva o roditeljstvu i da daje savete.
„Ja sam roditelj već 14 godina i tokom svih mojih uspona i padova postajala sam sve strastvenija u pokušajima da ohrabrim roditelje i da podelim roditeljske savete koji su mi pomogli na tom putu“, objasnila je ona.
Njeni video blogovi i kanal na Jutjubu, učinili su je zvezdom. Danas je planetarno poznata, piše knjige i deli savete o roditeljstvu.
Kao mama, i sama je prošla kroz izuzetno težak period sa svojim sinom. O tome je govorila za People.
Borba za sina
Kristina Kuzmić se seća paničnog straha od pomisli bi mogla da izgubi sina. Više od godinu dana, Kristina je posmatrala kako njen dečak s velikim osmehom polako počinje da se povlači iz života koji je nekada voleo.
Sa svojih 15 godina, Luka se borio s depresijom i suicidalnim mislima, a počeo je i da krade kako bi kupovao opioide i marihuanu.
Jedne noći u aprilu 2019. godine, nakon što su mu roditelji oduzeli novac koji je planirao da iskoristi za kupovinu droge, Luka je pobesneo, razbio čašu o zid, pljunuo majku u lice i pokušao da iseče sebe i očuha komadićem stakla. Kristina je pozvala policiju.
„To je bila najteža stvar,“ kaže ona. „Znala sam da mu je potrebna pomoć koja prevazilazi moje mogućnosti.“
I dok se suočavala sa sopstvenom krizom, Kristina, koja danas ima 4 miliona pratilaca na društvenim mrežama – nastavila je da zabavlja publiku humorom o roditeljstvu tokom svoje turneje Hope and Humor.
„Želela sam da budem drugima ono što je meni bilo potrebno“, kaže Kristina, danas 45-godišnjakinja.
Nakon skoro šest godina, sedam psihijatara i pet terapeuta, Luka, sada dvadesetogodišnjak, nalazi se u zdravijem životnom periodu. On i njegova majka, čija nova knjiga „Mogu ovo da popravim. I druge laži koje sam govorila sebi dok sam odgajala dete u problemima“ opisuje lekcije koje su naučili, svoju priču su podelili s novinarima magazina People.
Kako je sve počelo
„Kao dete voleo sam da zasmejavam ljude. Ali su me strašno maltretirali, što je ostavilo veliki trag. Želeo sam da se uklopim, ali nisam znao kako. Osećao sam se usamljeno čak i među ljudima. Želeo sam da pobegnem“, priča Luka.
A Kristina se nadovezuje: „Počeo je da se povlači, ali sam mislila da je to normalno – tinejdžeri ne vole da provode vreme s roditeljima. Mislila sam da je ljutnja posledica bujanja hormona. Onda sam primetila da se distancira i od prijatelja. Ništa mu više nije donosilo radost“.
S ovim se složio i Luka: „Sećam se osećaja hladnoće, tame. Ti osećaji su postajali sve jači tokom srednje škole“
Sa 14 godina, Luka je počeo da pije alkohol, koristi marihuanu preko vape uređaja i uzima opioide. Kristina je angažovala terapeuta za Luku, koji je zaključio da pokazuje simptome depresije.
„Kada sam počela da primećujem znakove, trebalo je da idemo na terapiju zajedno, ali ne s ciljem da ga „popravimo“. Volela bih da sam tada pristupila tome s idejom: „Želim da budem bolja podrška“, priča Kristina.
Luka i objašnjava zbog čega se upustio u ovaj problem.
„Kada sam prvi put pio i pušio, bio sam srećniji nego ikada. Pomislio sam: „Zašto bih bio tužan kada mogu da popijem pilulu“. To je polako napredovalo. Hodao bih po školi i plaćao ljudima dolar za jedan dim. To je bilo jedino što me održavalo“, ističe on.
Kristina ukazuje i na trenutak kada je shvatila ozbiljnost problema.
„Jednog dana, dok smo bili u autu, pitala sam ga da li je ikada razmišljao o tome da se povredi. Odgovorio je da jeste. Moj svet se promenio. Obuzeo me je strah. Sećam se da sam želela da kažem: „Ne, Luka, to nije ono što želiš.“ Ali znala sam da, ako to izgovorim, više se nikada neće otvoriti. Jer bi to značilo da mu govorim: „Ne verujem ti.“ Zato sam pokušala da nastavim taj težak razgovor.
Katarza i rešenje problema
Lukina upotreba droge postajala je sve gora. Njegova ljutnja je rasla. Kristina kaže da nijedno dete nikada nije prestalo da koristi drogu zato što mu je mama rekla da to ne radi. Znala je da posledice ne mogu izlečiti depresiju.
U nedeljama koje su prethodile incidentu s policijom, njen strah je postajao sve intenzivniji.
Kristina nije verovala da neće povrediti sebe ili nekog drugog.
„Kada je te noći postao nasilan, sećam se da sam pogledala muža i rekla: „Moram da pozovem.“ Odveli su ga u psihijatrijsku bolnicu. U tom trenutku, Luka me je mrzeo .
Ali on kaže: „Depresija je zaslepljujuća. Ne možeš da razmišljaš racionalno. Ali nikada nije odustala od mene. Pravila je greške, ali se uvek trudila“.
Ipak, Kristina ima jasan zaključak, a on glasi:
„Često, kada tinejdžeri kažu: „Ostavi me na miru,“ roditelji ih poslušaju. Ali, koliko god da smo mi roditelji nesavršeni i nesigurni, deci je potrebno da se i dalje trudimo da budemo tu za njih“.
Dok je Luka bio u bolnici, Kristina je napunila 40 godina.
„Mislila sam da ćemo otkazati zabavu. Ali moja svekrva je rekla: „Treba da se okružiš ljudima koji te vole.“ Svi smo znali da bih ostala kod kuće i plakala. Ipak, bila sam očajna. Nakon zabave otišla sam u krevet i osećala se kao najgora majka na svetu. Tada mi je prijatelj rekao: „Time što si održala zabavu, Luki si dala jednu stvar manje zbog koje bi se osećao krivim.“ Naučila sam da pozitivne emocije nisu nešto što moram da zaslužim. Šta ako Luka nikad ne ozdravi potpuno? Da li to znači da nikad ne smem da uživam u životu? Svojom patnjom ne činimo deci uslugu. Time im samo stvaramo veći pritisak“, navodi ona.
S tim se složio i Luka, rekavši: „Osećao bih se užasno da je otkazala. Mislio bih da sam i to uništio.“
Posle sedam nedelja na rehabilitaciji, Luka je pronašao podršku u grupnoj terapiji i odlučio da prestane da koristi drogu. Međutim, zbog lečenja nije maturirao sa svojom generacijom. Kada je 2021. godine dobio diplomu srednje škole, Kristina mu je priredila ceremoniju mature kod kuće.
Lekcija za sve
Luka je napisao poslednje poglavlje u Kristininoj novoj knjizi, I Can Fix This.
„Dok sam pisala knjigu, pitala sam ga da li je to previše lično. Njegov odgovor je bio: „Napiši.“ Hteo je da podeli svoju priču kako bi pomogao drugima. Tako sam ponosna. Godinama nisam videla iskrenu radost u njemu. Ali smeh se vratio“, priča Kristina.
Posle godina podrške i porodične terapije, Luka i Kristina pronašli su ravnotežu. Ali, kako Luka kaže: „Mentalno zdravlje nikada nije pravolinijsko. Ima uspona i padova“
„Veoma sam zahvalan svojoj porodici što mi je pomogla da izađem iz tog ponora. Da nije bilo terapije, ne bih bio ovde. Još uvek osećam depresiju, ali je to hiljaditi deo onoga što sam osećao ranije. Na sjajnom sam leku. Sada mogu da prepoznam svoja osećanja i probleme — Da li sam jeo? Da li sam se dobro naspavao? — i da ih rešavam“ priča on.
„Roditelji žele da poprave stvari jer toliko vole svoju decu. Namera je divna, ali to često vodi ka samopreziru. Ako mislite da možete da kontrolišete situaciju, a stvari ne idu kako treba, krivite sebe. Nisam imala moć da sama rešim njegovu depresiju. Nisam imala moć da ga nateram da prestane da uzima drogu. Naučila sam da, kada na njegov bes odgovorim besom, on nema nikoga stabilnog na koga može da se osloni. Jedina moć koju sam imala bila je u tome da izlečim sebe“, zaključuje Kristina.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
