Koje grupe žena najčešće trpe diskriminaciju u Srbiji

diskriminacija žena
Koje su to grupe žena najčešće žrtve diskriminacije u našoj zemlji? Foto: Yelena Afonina / TASS / Profimedia

Iako nesumnjivo postoji u društvu, diskriminaciju je teško dokazati, jer se često dešava „iza zatvorenih vrata“ i bez svedoka/inja. Tako mnogi slučajevi diskriminacije ostaju „skriveni“, pravdani različitim izgovorima, ili se događaju u situacijama kada su diskriminator i žrtva sami, što žrtvu diskriminacije sprečava da prikupi potrebne dokaze i inicira postupak za zaštitu od diskriminacije.

Iz ovih razloga, u Srbiji su tokom septembra sprovedena situaciona testiranja diskriminacije, kako bi se ukazalo na skrivenu diskriminaciju marginalizovanih grupa žena i to žena sa invaliditetom, starijih žena i Romkinja. Testiranja su sprovedena u okviru projekta „(Is)pitaj! – situaciono testiranje diskriminacije“, koje su podržali Poverenik za zaštitu ravnopravnosti i Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji (UN Women).

„Situaciono testiranje je jedan od najefikasnijih načina da se direktno i na licu mesta ipita postojanje diskriminacije i u pravnom sistemu Srbije uveden je Zakonom o zabrani diskriminacije Tri grupe koje su učestvovale u ovom testiranju su upravo one katageroje žena za koje smo tokom proteklih godina primali najveći broj pritužbi. Inače, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti svojevremeno je izdao i Priručnik za situaciono testiranje kao adekvatnu pomoć za sprovođenje ovog izuzetno važnog mahanizma u procesu dokazivanja diskriminacije“, izjavila je Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti.

Foto: Promo

„Projekat je imao za cilj da rasvetli problem, odnosno da otkrije u kojim oblastima javnog i privatnog života su žene iz marginalizovanih grupa diskriminisane, ali o tome retko ili nikada ne govore. Jedan od ciljeva projekta je stoga bio i unapređenje postojećih kapaciteta ženskih organizacija civilnog društva za korišćenje eksperimentalnih metoda u slučajevima kad je diskriminacija teško dokaziva”, izjavila je Milana Rikanović, direktorka agencije UN Women u Srbiji i dodala da su organizacije koje su sprovodile testiranja dobile adekvatnu obuku, ali i mentorsku podršku kroz čitav proces.

Foto: Promo

Situaciono testiranje diskriminacije je pokazalo diskriminaciju starijih žena u oblasti pružanja usluga, kao i diskriminaciju žena sa invaliditetom u oblasti pristupačnosti bankarskih usluga i zapošljavanja, dok diskriminacija Romkinja pri zapošljavanju i u oblasti stanovanja nije pokazana. Situaciono testiranje diskriminacije starijih žena sprovela je organizacija Amity, u oblasti pružanja usluga putnog zdravstvenog osiguranja od osiguravajućih kuća, kao i u oblasti pružanja određenih bankarskih usluga. Tako, starija žena koja je bila testerka i dobrovoljno se izložila diskriminaciji, nije mogla da dobije putno zdravstveno osiguranje zbog svog starosnog doba, a sličnu situaciju je doživela i starija testerka koja je pokušala da podigne
keš kredit u banci.

Foto: Promo

Drugo testiranje sprovela je Mreža iz kruga Srbija, u oblasti pristupačnosti bankarskih usluga, kako bi se dokazalo postojanje diskriminatornog ponašanja prema ženama sa invaliditetom. I u ovom slučaju razotkrivena je diskriminacija jer prilikom testiranja žena koja koristi invalidska kolica nije mogla da priđe ulazu banke, a takođe ni pristup bankomatu nije bio moguć, jer je bio postavljen previsoko.Ona je čekala osoblje banke da izađe i pomogne joj, ali niko nije izašao iako su začuđeno gledali, tako da je ostala uskraćena za informacije i usluge. Drugo situaciono testiranje diskriminacije, realizovano u oblasti zapošljavanja, pokazalo je da poneki poslodavci i dalje ne daju jednake šanse za zapošljavanje osobama sa invaliditetom. Naime testerka sa invaliditetom je pokušala konkuriše za rad u jednoj poznatoj međunarodnoj kompaniji, ali joj je rečeno da je kompanija “ ranije imala osobu koja se “brinula” o osobama sa invaliditetom i da trenutno ne zapošljavaju “takve osobe”, uz izvinjenje.”

Treće testiranje diskriminacije sprovela je organizacija Bibija i to testiranje diskriminacije Romkinja pri zapošljavanju i u oblasti stanovanja. Oba slučaja su dobar primer jer su Romkinji koja je vršila testiranje bili pruženi jednaki uslovi pri zapošljavanju i iznajmljivanju stana kao i kontrolnoj testerki iz većinske populacije.

***

Bonus video: Verovanja kod našeg naroda

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram