Ko je bila ledi Smrt, strah i trepet među nacistima

Ko je bila ledi Smrt

Rođena je 1916. godine u Beloj Crkvi, malom mestu kraj današnjeg Kijeva. Prvobitno je radila kao brusačica, te je na tom mestu imala prilike da se upozna sa raznim vrstama oružja koje ju je još odmalena zanimalo.

Upisala je studije istorije na Univerzitetu u Kijevu, a u slobodno vreme se bavila streljaštvom.

Drugi svetski rat ju je dočekao na četvrtoj godini studija, a ubrzo nakon invazije nemačke vojske, prijavila se da bude snajperista Crvene armije.

Budući da je žena, vojnici u početku nisu verovali u njeno streljačko umeće. Pošto u tom trenutku još uvek nisu primali žene u armiju, ponudili su joj da bude medicinska sestra, ali je ona to odlučno odbila.

Ipak, vremenom je uspela da se dokaže te je primljena u 25. streljačku diviziju i tako postala jedna od dve hiljade žena snajperista u Crvenoj armiji.

U avgustu 1941. godine unapređena je u stariju narednicu, kada je ubila čak 100 neprijateljskih vojnika.

Snajper je volela više od muškaraca

Hrabra snajperistkinja se tokom bitke za Sevastopolj borila na prvom frontu. Pavličenko je tokom bitke ranjena četiri puta, a u junu 1942. godine pogodio ju je geler minobacačke granate u lice.

Vremenom je sticala više činove, bila okružena pretežno muškarcima čija je udvaranja odlučno odbijala. Govorila je da ljubavne veze nisu za nju.

Međutim, kada je na frontu u Sevastopolju upoznala Ukrajinca Alekseja Arkadjeviča Kiženka, nije odolela.

Živeli su u oronuloj zgradi namenjenoj smeštaju vojske. Ponekad su se zajedno borili i pazili jedno na drugo, ali je Kiženko stradao od gelera granate. Posle njegove pogibije više nije pomišljala da se veže za nekog drugog.

Izgledala je kao model

Ljudmila je postala jedan od simbola borbe protiv nacističkog agresora i zato su njeni nadređeni cenili da je njen život previše dragocen, kao i njena streljačka veština.

Odlučeno je da bi Crvenoj armiji mogla više da pomogne kao streljački instruktor, i ubrzo je povučena s ratišta.

Kao poznata osoba u ratu, Pavličenko je postala deo propagande kojom se koristila Crvena armija, pa su je se bojali nemački vojnici širom istočnog fronta.

Nemci su čak išli toliko daleko da su joj se lično obraćali preko zvučnika, nudeći joj pogodnosti i slatkiše ako pređe na njihovu stranu.

"Izgledala je kao model, s manikiranim noktima, u modernoj odeći i s lepom frizurom. Pavličenko je rekla osobi zaduženoj za regrutaciju da želi da nosi pušku i bori se. Muškarac joj se samo nasmejao i pitao je šta ona zna o puškama", piše na stranicama soviet-awards.com.

Najuspešnija snajperistkinja svih vremena

Na kraju rata, našla se među 500 preživelih snajperistkinja, i bez sumnje bila je najuspešnija - ubila je 309 nemačkih vojnika među kojima su mnogi i sami bili snajperisti kao i ledi Smrt.

Danas, nekoliko decenija nakon njene smrti istoričari i dalje raspravljaju o tome da li je zaista najbolje gađala iz velike daljine ili je najbolji snajperista ipak bio Rus Vasilij Zajcev.

On je titulu najuspešnijeg snajperiste stekao tokom Drugog svetskog rata, za vreme Staljingradske bitke, pošto je od 10. novembra do 17. decembra 1942. godine ubio 225 neprijateljskih vojnika i oficira.

Iako je Zajcev bio vrhunski snajperista, stručnjaci tvrde da je od njega ipak bila bolja jedna žena.

Nakon rata završila je fakultet, posvetila se sinu i majci i ostala u Moskvi.

U razdoblju od 1967. do 1972, seleći se od Moskve do Sevastopolja, napisala je autobiografiju "Gospođa smrt: Sećanja Staljinovog snajperiste".

Iz biografije je očigledna njena fascinacija Staljinom, ali je u knjizi uglavnom pisala o oružju i vojnim operacijama, a ocene državnika je mudro zaobilazila.

Njen nesvakidašnji život pretočen je i u film "Bitka za Sevastopolj" autora Sergeja Mokrickog, u kom je život sovjetske heroine opisan od studentskih dana do smrti.

Bonus video: Najinteligentniji ljudi sveta