Kako je devojčica s najpotresnije ratne fotke oprostila sve

Uprkos tome što je prošlo pola veka od kada je fotografija devetogodišnje nage vijetnamske devojčice Fan Ti Kim Puk ugledala svetlost dana, ovaj dramatičan prizor i danas ostavlja podjednako snažan i potresan utisak na posmatrača, prenosi Nationalgeographic.

Fotografija je 1972. godine obišla svet pojavivši se na naslovnim stranama gotovo svih štampanih medija, a mnogi smatraju da je doprinela okončanja rata u Vijetnamu.

An iconic war photo. Vietnamese 'napalm girl' from 1972. Photographer & subject on NW visit. They're on @BBCNWT 1830. pic.twitter.com/TLr7VLSAjY

— Roger Johnson (@RogerJ_01) June 19, 2015

"Uvek ću pamtiti taj užasan dan, kada smo bežali od smrti", kaže 52-godišnja Kim Puk koja danas živi na periferiji Toronta i majka je dvoje dece.

"U početku sam mrzela tu fotografiju. Bilo me je sramota. Nije mi prijao publicitet koji je usledio nakon njenog objavljivanja", objašnjava Kim.

Tog dana, selo Kim Puk zasuto je napalmom, zapaljivom tečnošću koja se lepi na kožu, izazivajući opekotine i nepodnošljiv bol. Njena odeća počela je da gori, pa ju je devojčica svukla što je brže mogla i počela da beži.

Par minuta kasnije, ugledao ju je 21-godišnji novinar Nik Ut koji je u to vreme radio za Associated Press. On je iskoristio priliku da načini najbolji snimak svog života i jednu od najboljih fotografija na svetu.

"Ugledao sam crni dim i devojčicu... kako naga istrčava iz njega. Instinkt je prevladao", izjavio je Ut ove godine za Si-En-En.

Kako se Kim približavala, tako su delovi njene kože počeli da otpadaju – napalm je već oštetio njen vrat, veći deo leđa i njenu levu ruku.

"Pomislio sam: "O, moj Bože, ne mogu da verujem da su opekotine tako strašne". Odmah sa odložio foto-aparat i pokušao da joj pomognem", rekao je Ut.

Rane je polio vodom, a devojčicu pokrio kaputom. Smestio ju je sa ostalom decom u kombi koji ih je odvezao u bolnicu.

Kim je tamo provela više od godinu dana, a njena porodica mislila je da neće preživeti. Prošla je kroz brojne intervencije presađivanja kože, ali uprkos tome što su rane na telu zarasle, devojčica nikako nije mogla da nađe duševni mir.

"Želela sam da nestanem, da me nema, pa čak i da umrem. Znala sam da tada više ne bih morala da proživljam sav onaj emocionalni, mentalni i fizički bol koji me je izjedao", kaže Kim.
Ona je tada počela da traži odgovore na pitanja i da proučava različite religijske tekstove. Sa 19 godina postala je hrišćanka, i tada je, kako kaže, naučila da prašta.

Malo po malo, Kim se oporavila i odlučila da želi da nastavi dalje. Želela je da osnuje porodicu.

Nakon duge borbe sa samom sobom, ona je takođe shvatila jednu vrlo bitnu stvar - za ratni horor i patnju koji je zadesio njenju zemlju niko ne bi saznao da njeno prestrašeno lice tog dana nije ovekovečeno na filmu.

Kim je zato vremenom počela da razmišlja o tome šta bi fotografija mogla u životu da joj donese, a ne oduzme.

"Shvatila sam da nikako ne mogu da pobegnem od nje. A ako je već bilo tako, onda sam želela da ona postane put ka postizanju mira. To je bio izbor koji sam ja načinila", kaže Kim.

Ova hrabra žena u međuvremenu je postala ambasador dobre volje Ujedinjenih nacija i osnovala humanitarnu fondaciju koja pomaže deci-žrtvama rata gradeći za njih bolnice, škole i domove.

Kim takođe svake godine obiđe svet pričajući priču o svom opstanku kako bi podstakla razvoj društvene svesti o brutalnosti rata.

"Upravo zato više ne bežim od te fotografije. Zahvalna sam što sam ostala u životu, što sam zdrava i što mogu da pomažem drugima. Sada ne trčim – sada letim", zaključila je Kim.

***

Bonus video: Poznate mame u borbi za starateljstvo nad decom