Jana je prestala da jede šećer: "Konačno imam kontrolu"

Foto: Privatna arhiva

Nakon što je shvatila da joj se desi da pojede čokoladu od 300 grama a da joj ne bude muka, kao i da joj je nakon svakog obroka hitno potrebno nešto slatko, Jana, studentkinja iz Beograda, odlučila je da uradi nešto povodom svoje zavisnosti od slatkiša. "Uhvatim sebe kako krenem ka kuhinji da bih uzela jedan keks, ali onda se setim da nemam samokontrolu i da ću verovatno da pojedem celu kutiju", priča studenkinja za Zadovoljna.rs.

Kao najvažniji razlog zbog kog se odrekla šećera Jana navodi svoje psihičko i fizičko zdravlje, a presudna je i insulinska rezistencija za koju je nedavno saznala. Do sada joj se ishrana potpuno zasnivala na ugljenim hidratima, tako da je ovakav režim sad podstiče i da se hrani raznovrsnije.

„Odlučila sam da ne jedem šećer niti mnogo ugljenih hidrata da bi mi se organizam navikao na raznovrsniju hranu koja je mnogo bolja za mene. Takođe, imam insulinsku rezistenciju, što je možda i najbitnije, koja za sada nije toliko ozbiljna tako da želim da sprečim moguće posledice prejedanja šećerom na moje telo, od kojih je naravno najgora moguća dijabetes.“, priča ona.

Jana kaže da želi da proveri da li će ovakav način ishrane da utiče na njen kvalitet sna, koncentraciju, energiju tokom dana, a važno joj je i da ponovo povrati osećaj kontrole, umesto da joj se dešava da ni ne primeti da je sama pojela kutiju keksa.

„Predugo ignorišem posledice koje šećer ostavlja na moj organizam“

„Sve u svemu, već duže vreme ignorišem posledice koje šećer ima na mene i osetila sam kako mi telo polako odustaje, tako da sam odlučila da promenim način na koji pristupam hrani u potpunosti“, priznaje ona.

Sada je umesto ugljenih hidrata počela da više jede namirnice bogate proteinima i mastima – jaja za doručak, salate sa maslinovim uljem, sve vrste riba, avokado.

„Saznala sam da proteini i masti više zasite od ugljenih hidrata, tako da je manja verovatnoća da ću osećati potrebu da ponovo nešto gricnem sat vremena nakon obroka. Naravno, nisam potpuno izbacila ugljene hidrate iz ishrane jer smatram da je svaka krajnost loša, ali se trudim da ih jedem zajedno sa vlaknima“, dodaje.

„Bolje par banana nego čokolada od 200 grama“

Objašnjava da ipak ne želi da bude previše stroga prema sebi da ne bi prerano odustala i vratila se na stare navike. Na pitanje šta jede sada kada joj se traži nešto slatko, Jana kaže da konzumira mnogo više voća, koje ume da bude bogato šećerom, ali dosta manjoj količini u poređenju sa keksom, čokoladom, ili sokom.

„Slatkiše sam zamenila tako što na primer za doručak, kada mi se najviše traži slatko, napravim palačinke sa bananama i jajima i ovsenim brašnom i preko toga stavim maline. Banane imaju dosta šećera u poređenju sa drugim voćem, ali mislim da je bolje da pojedem par banana kada mi se jede slatko nego 200 grama čokolade što sam pre imala običaj da radim.“, kaže Ana.

„Nijedno odvikavanje nije lako, ali već posle 7 dana osećam promenu“

„Otkako sam prestala da jedem šećer, osećam se kao da imam mnogo više energije, koža mi je bolja, san mi je čvršći. Osećam se vitalnije, imam mnogo bolju koncentraciju, lakše mi je da se pokrenem.“, priča Ana.

Ipak, ono što joj najviše prija je „osećaj kontrole nad sopstvenim zdravljem“.

„Osećam se srećnije jer radim nešto za sebe, uživam u pronalaženju i isprobavanju novih recepata i nove hrane. Počinjem da volim povrće, što nikad nisam mislila da će biti moguće i radujem se zapečenom brokoliju sa kinoom“, dodaje ona.

Priznaje da i dalje oseća potrebu za slatkim, ali je svesna da svaka zavisnost, pa i ova od slatkiša, nije nimalo laka.

„Uhvatim sebe kako krenem ka kuhinji da bih uzela jedan keks, ali onda shvatim da znam da nemam samokontrolu i da uzmem jedan keks to će dovesti do toga da pojedem celu kutiju.“, zaključuje Ana.

Kaže da planira da vodi ovakvu ishranu dok ne primeti da više nema potrebu za šećerom i dok joj „jedna tabla čokolade ne bude sasvim dovoljna“. Želi i da zavoli slanu hranu, povrće i da jede raznovrsno, bez opterećenja, ali tako da ne mora da brine za svoje zdravlje sa samo 21 godinom. Ističe da ona nije stručnjak i da je ovakvu ishranu odabrala informišući se iz različitih izvora sa interneta, ali da želi da svojim primerom orhabri nekog drugog da usvoji zdravije navike.