Ivana Nikolić nekada je bila uspešna manekenka i voditeljka, a nedavno je, u 43. godini, istrčala maraton u Njujorku. Sestra je bliznakinja podjednako poznate Bojane Janković, i iako se davno povukla iz javnog sveta - mnogima i dalje privlači pažnju i služi kao inspiracija i motivacija.
Ivana je bila u braku sa bivšim odbojkašem Edinom Škorićem, sa kojim ima i dvoje dece. Poznata je i kao voditeljka emisije ‘City’, ali i po svom učešću u ‘Velikom bratu’, a nakon kog se i povukla iz javnosti.
Nije se oduvek bavila trčanjem, svoju prvu trku istrčala je 2017. godine i to od pet kilometara. Prošle nedelje je, u svojoj 43. godini istrčala maraton u Njujorku od 42,2 kilometra.
Kako si počela da trčiš baš u 39. godini?
Pre toga ne pamtim kada sam potrčala, sem za decom kad su bili mali… Menjala sam tokom života razne treninge, i nisam baš bila neaktivna, ali se nisam pronalazila ni u jednoj aktivnosti, dok nisam krenula da trčim. To je individualni sport, jedini protivnik ili saveznik si sam sebi. U početku je bilo jako teško i mučno, ali vremenom sam ga zavolela i sada mi predstavlja sastavni deo života.
Šta si sve morala da uradiš fizički bi bila spremni za maraton poput ovog?
Spremanje maratona je dugotrajan i zahtevan proces, koji uključuje pet treninga nedeljno, ishranu koja je prilagođena tom tipu treninga i trošenja. Meni to nije teško palo, jer sam imala veliku želju i san mi je bio da istrčim maraton. Oduvek sam na maratonce gledala kao na superljude. Bilo mi je neverovatno da neko moze da trči 42,2 km. Prvo sam trčala polumaratone, a kao krajnji cilj koj sam sebi postavila je upravo bilo da istrčim pun maraton, koji je duplo duži, a i teži od polumaratona.
Koji je najteži deo trke i kroz šta si prolazila tokom iste? Kako je to sve izgledalo?
Njujorški maraton je jedan od najlepših i najvećih u svetu. Ovo je bio jubilarni 50. maraton i atmosfera je bila neopisiva. Svi su na ulicama i navijaju. Pređe se pet delova grada i pet mostova. Staza je jako teška, najteža od svih Major maratona. Najteži deo trke su mi bili poslednjih 10 km. Fizički telo istroši sve šta može i ulazi se u veliki fizički napor. Međutim, presudna je psiha. Ni jedne sekunde mi nije palo na pamet da pokleknem, jer sam ispunjavala svoj san. Kada sam imala krize, skretala sam misli i ponavljala u svojoj glavi ono šta znam – a to je da ja to mogu! Brat me je čekao na cilju, deca i prijatelji su me pratili preko tracking linka, i sama pomisao na momenat ulaska u cilj mi je davala snagu. I zaista, taj osećaj ulaska u cilj, to je nešto neopisivo!
Da li s godinama žena dobije više vremena za stvari poput trčanja, ili manje?
U mom slučaju da. Naravno zavisi od osobe do osobe, ali svakako sam, kako su mi deca porasla, pronašla malo vremena i za sebe. Kad izađem na stazu, to vreme je za mene.
Šta ti je doneo, a šta oduzeo javni život?
Ja ne doživljavam sebe kao javnu ličnost, jer se ne bavim javnim poslom. Bila sam manekenka u vreme kada je modna scena u Srbiji bila na vrhuncu, te sam tada medijima bila zanimljiva. Ali već više od decenije nisam deo tog sveta, bavim se poslom koj nema veze sa javnom scenom. Završila sam političke nauke, master i uvek sebe videla kao nekoga ko radi „realan“ posao. Meni „javni život“ ništa nije oduzeo a ni dao, ne gledam tako na te stvari, jedina osoba koja ima moć da to uradi sam ja.
Misliš li da postoje određene predrasude koje prate razvedenu ženu u Srbiji?
Predrasude uvek postoje, o skoro svakoj temi. Ne u Srbiji već svugde. Ja se bavim sobom i svojim životom, a šta ko misli i da li misli, to već nije deo mog interesovanja.
***
Bonus video: Poznate mame u borbi za starateljstvo nad decom
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
