Obeležila je zlatno doba beogradske opere.
Nedavno nas je napustila jugoslovenska operska pevačica i primadona opere u Beogradu, Breda Kalef. Rođena je kao Rahel Kalef na Dorćolu 7. decembra 1930, a potiče iz jedne od najstarijih jevrejskih porodica koja je iz španskog Toleda, preko Soluna, stigla u Beograd u 16. veku. Uz sestru Lidiju, Breda je bila poslednji potomak familije Kalef.
„Moja porodica je došla iz Španije, iz Toleda. Postoje zapisi da su jedan od osnivača tog grada. Jednom prilikom sam otišla da vidim, a vodič nije znao ko sam ja, odveo nas je u Sinangogu gde je rekao da je porodica Kalef jedna od osnivača. Kad sam mu rekla da sam ja Kalef, maltene se onesvestio. Išli su preko Turske i došli ovde, u Beograd. Postoje onako priče jevrejske, uglavnom su bili na Dorćolu, ali Dušanova ulica je bila granica. Siromašne porodice su bile sa donje strane, a bogatije su bile gore u Strahinjića Bana“, rekla je ona jednom prilikom.
Pre nekoliko godina Breda je redakciji dokumentarnog programa RTS-a ispričala kako je izgledalo njeno odrastanje na Dorćolu.
„Igrali smo se uglavnom na Kalemegdanu, crtali smo školice. Bila sam oduvek ambiciozna i sećam se da bih dolazila kući i govorila roditeljima kako sam prvak Jovanove ulice u školici. Znala sam jako puno pesama i recitacija. Kad dođu gosti, ja kažem da hoću da recitujem ali samo ako me stave na sto. Otac je uvek govorio: ‘Evo moje buduće glumice’. I dan-danas meni je srce na Dorćolu.“
Njeno detinjstvo je takođe obeležila teška tragedija, kada je veliki deo njene porodice zbog svog jevrejskog porekla stradao u Holokaustu, na stratištima Jajinci i Staro sajmište u Beogradu.
„Oduvek smo se osećali kao Srbi i u mojoj krštenici piše Srpkinja. Kad se desilo da moji roditelji izgube živote, počela sam da se osećam Jevrejkom.“
Breda Kalef je imala divan brak sa arhitektom Branislavom Simonovićem, koji je takođe studirao Muzičku akademiju, i uvek je bila ponosna na ćerku Simonidu, koja je za profesiju izabrala novinarstvo, a dugo godina je sa suprugom i decom živela u Torontu.
„Kad sam se udala, došla sam u Vlajkovićevu ulicu i rekla sam: ‘Jao, ja sam iz grada došla u selo, kad sam se ja rodila Cvijićeva ulica je bila centar grada, a ovo je bila poljana'“, izjavila je ona jednom.
O receptu za srećan život, Breda Kalef je rekla: „Treba se nadati boljem životu i sreći jer čovek bez nade je ništa. Treba činiti dobro, pomagati, jer je onda i tebi bolje. Ne treba očekivati previše, nego treba biti zahvalan onim što imaš. Radovati se svakog dana Suncu, svetu, cvrkutu ptica. Malim stvarima“.
Njoj je prošle godine posvećena izložba „Breda Kalef – neuobičajena primadona“ koja je osvetlila karijeru dive na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu i na gostovanjima u inostranstvu.
„To nije zaista postavka o mojoj karijeri, već o mom životu. Mene i jesu uvek nazivali ‘antiprimadonom’, jer me nikad nije odlikovalo ono obesno ponašanje primadona, onakvih kakvima ih mnogi zamišljaju. Mnogo sam doprinela razvoju amaterizma, učestvujući u brojnim amaterskim horovima. Pritom, uvek sam se bavila sportom, bila sam jedina prvakinja Srbije u stonom tenisu koja nije bila iz Vojvodine, već iz Beograda, dobila sam plaketu kako za doprinos amaterizmu tako i za razvoj bridža, misaone igre koju obožavam i uvek rado praktikujem“, rekla je tada Kalef povodom otvaranja izložbe.
Njeno ime, zajedno sa imenima Đurđevke Čakarević, Miroslava Čangalovića, Nikole Mitića, Biserke Cvejić, Radmile Bakočević i drugih vezuje se za, takozvani Zlatni vek Beogradske opere. Breda Kalef pevala je na mnogim scena širom sveta, od Tel Avivske opere, gde je Evgenija Onjegina pevala na ivritu, preko najlepše opere na svetu u Odesi, do opera u Beču i Milanu.
***
Bonus video: Tamara je srpska hirurškinja u Brazilu
Pratite nas i na društvenim mrežama:
