Đurđa Stojiljković o naličju modelinga: Išla sam na terapiju

Radila je za velike svetske modne brendove među kojima su Alberta Ferretti, Armani, Bottega Veneta, Christian Dior, DKNY, Dolce & Gabbana, Hermès, Iceberg, Lacoste, Lanvin, Oscar de la Renta, Prada, Versace i Valentino. Proglašena je 2011. za najboljeg modela godine od strane prestižnog francuskog modnog magazina „Meri Kler".

Modeli su često stavljeni u okvir u kom se od njih zahteva određen način ponašanja i govora, a posebno izgleda. To za Đurđu, iako je jedna od najuspešnijih manekenki iz Srbije, nije bilo uvek lako.

„Ja kao mlado ljudsko biće u tom svetu se nisam uvek najbolje snalazila, ne u smislu postizanja rezultata, nego unutra - nisam uvek bila dobra sama sa sobom“, otkriva ona.

Sada se bavi psihologijom i kako kaže, uvek joj je smetalo etiketiranje i kategorisanje manekenki kao da su samo 'lepotice' koje ne mogu ništa više od toga.

„Ideja da upišem psihologiju počela je susretom sa psihoterapijom. Pre nego što sam odlučila da upišem psihologiju, dugo sam išla na terapiju. Nekada razmišljam kako to možda zvuči malo pretenciozno: 'Idem na psihoterapiju, sada ću ja da budem psihoterapeut'. Ne znam ni hoću li se baviti time, dug je put do toga, ali i nije bilo ipak to, ideja je bila da sebe bolje razumem i ljude oko sebe s kojima sam u odnosima", kaže Đurđa.

U karijeri je nailazila na stereotipe i predrasude o našoj zemlji kao agresoru i svom poreklu, te neke poslove nije ni dobila upravo iz tog razloga.

„Na početku karijere bilo je dosta toga, kada čekate da se dogodi taj 'big break' i bilo je par prilika koje su izmakle samo zato što nisam neke određene nacionalne pripadnosti. To je bila neka vrsta izazova za mladu osobu koja čeka samo tu priliku“, priča otvoreno.

Manekenke šetaju modnim pistama, prate najsvežije trendove, krase naslovnice svetskih magazina, putuju svetom i pripadaju grupi najpoželjnijih žena. Ipak, iako ih mnogi glorifikuju, u modnoj industriji se uglavnom svode samo na izgled.

„Iako je uvaženo mišljenje da bi moja pripadnost grupi manekenki, ili da kažemo poželjnih žena, pozitivno uticalo na samopouzdanje, u mom slučaju je to ipak bilo jako negativno. Ta ideja svođenja na jedno u našem identitetu koji je mnogo više od toga, je već vrlo rizična. Ako to jedno prestane da postoji, šta sam onda ja?“, pita se Đurđa.

Lepota kao takva jeste stalno pod budnim okom kritike, a Đurđa ističe da je prolazna i da je važno šta čovek želi da bude i van toga šta su u industriji zamislili.

„Manekenstvo nikako nije pomoglo mom samopouzdanju, ali kasnije, život sa različitim ljudima i psihoterapija jesu pomogli da validiram da postoje i drugi delovi mene koji su pored ovog prvog, možda meni i draži“, kaže ona.

Naravno, vrlo je zahvalna na svemu što joj je modni svet pružio i često ističe kako njeni prijatelji iz manekenskog vremena ne mogu ni da zamisle da se ona bavi psihologijom, dok prijatelji koje je stekla kasnije - ne mogu da zamisle da se bavi modelingom.

***

Bonus video: Modni trikovi koje možemo da ukrademo sa Nedelje mode u Parizu