Među njenim klijentima je i čuvena Nina Monte Karp.
Od fakulteta na Havajima, do arhitektonskog studija u Los Anđelesu, Branka Knežević prošla je dug put. Sada za Zadovoljnu priča kako je uspela, šta su biofilija materijali koje koristi i zašto su tako važni, koliko su klijenti zahtevni, kao i šta je najlepše u njenom poslu baš u gradu kao što je LA i, pre svega, po čemu se izdvajaju njeni projekti na čuvenom Beverli Hilsu.
„Nije me udario grom u nekom trenutku niti se pojavila neka vila spasiteljica i mahnula štapićem da se desi sve i postavi kako treba. Moj stav je da ne postoji ništa astronomsko što se desi, pa se neko probije u bilo kojoj profesiji, već da je svaki uspeh – postepen. Nema ništa preko noći, a možda je i dobro što je tako. Mislim da je svaki moj korak, neki manji, neki veći, doprineo da se nađem tu gde sam sada – od fakulteta do prvih poslova i iskustava kao što su volonterske pozicije kad sam bila direktorka na bordu USGBCa, što mi je definitivno otvorilo vidike i povezalo me sa ljudima na važnim pozicijama u mojoj sferi, pa čak i odnosi među kolegama i mentorima.“
Otkaz i razvod u isto vreme
Među najznačajnijim trenucima u karijeri izdvaja prelazak u Kaliforniju sa Havaja, gde je studirala.
„To mi je omogućilo da se ipak odmetnem u malo višu sferu što se dizajna tiče. Sledeći značajan korak, koji ne predlažem svima, jeste napuštanje bitne firme za koju sam radila i osnivanje studija Plana. To je možda nešto najrizičnije, a u isto vreme i najhrabrije što sam mogla da u tom trenutku uradim jer se poklapalo sa mojim razvodom i svim problemima koji idu uz to na privatnom planu.“
El Camino je promenio sve
Konačno, Brankin projekat 136 El Camino na Beverli Hilsu, luksuzni prostrani poslovni kompleks, promenio je sve.
„Arhitektura je jedna ‘stara’ profesija, samo pomislite na stereotip arhitekte – sed, ozbiljan, stariji čovek. Zato je prilično neobično za jednu malu i mladu kompaniju da radi tako značajan projekat, naročito uzimajući u obzir da su ostali igrači i konkurencija na početku bile velike i poznate firme. To je projekat koji je sve definitvino promenio.“
Njeni radovi se bez sumnje izdvajaju od drugih jer ih biraju važni klijenti, između ostalog, i Nina Monte Karp.
„Nina je pre svega prijateljica i mentorka, a radile smo zajedno na njenom tech startapu Snoo. Nina je i sama esteta i neko ko je u svakom smislu stvaralac tako da je bilo kakav rad sa njom veoma inspirativan. Osim Snoo, imamo i druge značajne klijente popud Buckley privatne škole, Kennedy Wilson, Special Needs Network. Sve moje projekte izdvaja pre svega jedan vrlo ličan pristup dizajnu i uopšte procesu kroz koji svaki projekat evoluira od koncepta i vizije do idejnog rešenja i na kraju prostora koji je rezultat u nekim slučajevima i višegodišnje saradnje prilično velikih i raznolikih timova i stručnjaka. Ne smemo da zaboravimo da, osim stila i dizajna, ovaj naš posao je pre svega posao sa ljudima i za ljude i da ta moja crta izdvaja mene ne samo kao arhitektu i poslovnu ženu već i kao osobu.“
Vrlo važno u svemu je što Branka u radu koristi materijale i stilove koji su i vanvremenski i naklonjeni okruženju.
„Moj moto je oduvek bio ‘timeless’, što znači da ne jurimo trendove koji tu i tamo dođu i prođu, već težimo ka estetici koja je podjednako relevantna danas, a i sutra, i kroz pet, 10 godina. Možda i zauvek. Forme su bitne, ništa previše komplikovano, praktično, ali upravo materijali igraju centralnu ulogu u svemu tome. Materijali treba da se biraju ne samo zbog toga kako izgledaju već i po tome kako traju, kako stare i po svojoj autentičnosti, originalnosti, doprinosu viziji i temi projekta i njihovom ekološkom profilu.
Kamen, drvo, konoplja poseban faktor u poslu
Ti dolazimo do biofilija materijala.
„Biofilija je uopšteno naklonost prirodi i u dizajnu i arhitekturi to može biti uspostavljeno materijalima koji dolaze iz prirode, kao što su drvo ili kamen ili prirodni tekstili kao što je vuna ili konoplja. Osim materijala, moramo biti svesni i ostalih faktora kao što su prirodna svetlost, pogledi ka prirodnim elementima kao što su planine ili parkovi u urbanim sredinama, prozori koji se otvaraju u poslovnim zgradama i koji omogućavaju pristup svežem vazduhu i ostali faktori koji nam omogućavaju tu jako važnu vezu sa prirodom“, kaže Branka, čiji kurs o materijalima treba da izađe na LinkedIn Learning platformi.
Branka za Zadovoljnu otkriva i koliko su klijenti zahtevni, šta sve žele, koliko idu u detalje?
„Kiljenti su veoma zahtevni i mislim da se i u tome prilično izdvajamo od konkurencije. Naši klijenti u stvari očekuju dosta visok nivo usluge što se meni i dopada jer jedino na taj način i možemo da ostvarimo taj ‘high design’ po kojem smo poznati. Što se tiče detalja, uvek se pojavi poneki klijent koji želi da ubaci nešto što mu se sviđa, a što možda i ne ide uz ostatak projekta, kao nedavno kada nas je klijent iznenadio kupivši, na svoju ruku, ljubičasti kauč“, kaže Branka.
Bar inspirisan prohibicijom u kancelariji advokata sa Beverli Hilsa
Kaže i kako obožava nesvakidašnje zahteve jer joj to otvara mogućnost da napravi nešto stvarno originalno.
„Moj pristup dizajnu uopšte nije da smo sveznajuće dizajn proročište ili fabrika koja štancuje jedan za drugim sve iste projekte u jednom stilu. Nedavno smo dizajnirali kancelarije za jednog dosta uvaženog advokata na Beverli Hilsu gde smo osim klasične biblioteke, zen sobe i raznih kolaborativnih prostorija i momenata imali i ‘speakeasy’ bar inspirisan prohibicijom. U stvari, ideja je originalno bila naša za jedan drugi prostor koji se nije ostvario, ali se našem klijentu taj predlog svideo i to smo ostvarili.“
Život je mnogo više od posla
Naša sagovornica ističe i da je posao arhitekte u Los Anđelesu specifičan i jer ih tamo suše i vremenske nepogode stimulišu da razmišljaju o upotrebi vode i koje pejzažne elemente da koriste koji su u skladu sa već postojećim prirodnim ambijentom.
„Biti dobar dizajner i arhitekta se velikim delom zasniva na radoznalosti. Ova različita iskustva su veoma važna i često prelaze u prava prijateljstva. Takođe, moja ćerka me snažno ispunjava. Život je mnogo više od posla i upravo to van posla nas ponekad stimuliše da i u radu budemo mnogo više nego ako smo fokusirani samo na to što radimo.“
Interesantno je da, osim arhitektonskog studija, Branka vodi i podkast gde razgovara sa kolegama.
„Podkast se bavi različitim vidovima kreativnosti, i to ne samo u arhitekuri i dizajnu već i u preduzetništvu, tehničkim naukama, sportu, umetnosti, čak i poljoprivredi. Naš sadržaj je antiteza plastičnosti i plitkosti koja preovladava u današnjoj popularnoj kulturi i medijima uopšte.“
To pitanje se odslikava i u jednoj medicinskoj konsijerž klinici na Beverli Hilsu koju je Branka nedavno radila – kako ljudi fukcionišu između sebe i sa prostorom u kojem se nalaze, šta dodiruju, kakvo je osvetljenje jer sve to ulazi u dizajn takvog jednog mesta.
„Klinika je ispirisana opulencijom Dubaija, a koja ipak stilski veoma pripada nonšalanciji Kalifornije.“
Branka ipak napominje da Plana nije samo neka posh firma koja radi projekte za bogataše na Beverli Hilsu.
„Jedan od naših značajnijih projekata u izgradnji je Centar za autizam i teškoće u razvoju koji se nalazi u Komptonu pri Martin Luter King zdravstvenom kampusu. Ovaj projekat je posvećen deci sa smetnjama u razvoju u potpuno drugom kraju grada ni približno glamuroznom kao što je Beverli Hils, čak nasuprot, nalazi se u jednom od najsiromašnijih delova grada i Amerike, nešto potpuno suprotno pojmu luksuza. Ali tu je možda ovaj naš pristup i važniji. Naš cilj je da ovaj prostor bude baš na nivou nekog projekta na Beverli Hilsu, da porodice koji dolaze u ovaj centar osećaju istu pažnju, prijatnost i inspiraciju kao neko ko posećuje neku kliniku na Beverli Hilsu.“
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
