„Vodila ljubav u hotelskoj sobi od 20.00 do 20.07 h.“
Za nju su tvrdili da je klizačica sa najboljom tehnikom, ali i najpoželjnija i najzgodnija sportistkinja osamdesetih godina prošlog veka.
Katarina Vit je od talentovane devojčice koja je počela da kliza sa samo pet godina izrasla u svetsko ime – bila je četvorostruka svetska šampionka, šestostruka šampionka Evrope i dvostruka olimpijska prvakinja.
Nastup koji do tada nije viđen
Na veliku klizačku scenu probila se 1982. godine na Svetskom prvenstvu u Kopenhagenu, kada je osvojila bronzanu medalju. Nastavila je da osvaja medalje po Evropi i svetu, a to je bilo samo uvertira za Olimpijske igre u Sarajevu.
U Sarajevu je Katarina na zaprepašćenje mnogih osvojila zlato za jednu jedinu desetinku poena ispred favorizovane Rozalin Samers iz Amerike. Ova devojka rođena 1965. u Istočnom Berlinu uspela je da izvede tri trostruka skoka u slobodnom programu, što do tada nije bilo viđeno u ženskom klizanju. I tad je počela njena vladavina.
Katarina je postala do tada najpoznatija klizačica svih vremena. Pomerala je granice akrobatike i gracioznosti u takmičenjima, i sve to u atraktivnim, govorilo se, i provokativnim kostimima koje bi nosila na takmičenjima.
Karmen za istoriju
Poseban detalj u njenoj karijeri bila je Olimpijada u Kalgariju 1988. godine. Znalo se da će u duelu za zlato biti Vit i Debi Tomas, devojka koja joj je 1986. godine uzela svetsku titulu. Usijanje je bilo na vrhuncu kada se saznalo da su nekim čudom i jedna i druga izabrale da slobodni program klizaju uz „Karmen“ Žorža Bizea. Na oduševljenje celog sveta Katarina je postala prva devojka od Sonje Heni koja je odbranila olimpijsko zlato u umetničkom klizanju. Karmen koju je Katarina tad izvela ušla je u anale svetskog klizanja i po tome je godinu dana kasnije snimljen film „Karmen na ledu” u kom je igrala Vit lično, piše skijanje.rs.
Za tadašnji rigidni režim Istočne Nemačke Katarina je bila glavna karta, najjači adut u suludoj i opasnoj igri nadmoći komunizma i kapitalizma, živi dokaz da je ovaj prvi režim funkcionalniji, pošteniji i moralno ispravniji od „dekadentnog i izopačenog“ kapitalizma.
S druge strane, za Zapad je Katarina bila sportistkinja koja je prva srušila predrasude da „tamo na Istoku žive čudovišta“, večno natmureni i robotizovani ljudi bez ikakvog osećaja. Časopis „Time“ nazvao ju je najlepšim licem socijalizma, nakon što je u Sarajevu 1984. osvojila prvo olimpijsko zlato, piše sportal.rs.
Iza svega istina je bila mnogo strašnija.
Vit je za časopis Mail On Sunday otvorila dušu i obelodanila svoja saznanja iz dosijea koji je imala prilike da čita posle pada Berlinskog zida, odnosno DDR-a.
Nakon što je Berlinski zid srušen, čitav sistem Istočne Nemačke se urušio, a između ostalog i zloglasna tajna policija Štazi. Ogromna dokumentacija koja se nalazila u arhivama Štazija je isplivala u javnost, uključujući i informacije da su najbolji sportisti od države dobijali silan novac (navodno je Katarina Vit za svako zlato dobijala 20.000 dolara) i brojne privilegije za ostvarene rezultate.
Od heroine preko noći postala najomraženija
Kad su građani, koji su do tada živeli u nehumanim uslovima, videli da je država bogato nagrađivala sportiste, a da oni žive u potpunoj bedi, pobesneli su, a Katarina je kao simbol sporta u DDR-u bila prva na udaru. Od heroine je preko noći postala najomraženija osoba u državi. Katarina je bila u šoku i nije shvatala šta se događa.
„Država je zaista ulagala u najbolje sportiste, ali to je daleko od brojki koje su se spominjale. To je bilo užasno vreme za mene. Mnogi su me smatrali špijunom, osobom koja je sarađivala s tajnom policijom. To nije tačno“, kazala je.
Doživela je veliki šok kada je saznala koliko su rano počeli da je nadziru.
„Kao vrhunska sportistkinja bila sam javna osoba i samim tim laka meta. Želela sam da dođem do tih dokumenata kako bih napokon skinula sumnju sa sebe jer je to doba bilo jako nezgodno. Prevladavala je atmosfera sumnji i međusobnih optuživanja. Niko nikome nije verovao. Stoga sam, poput hiljada bivših građana DDR-a, podnela zahtev nemačkoj vladi da vidim svoje dosijee. U ruke sam dobila čak 3.000 stranica. Bilo je neverovatno, intrigantno, ali zastrašujuće. Preda mnom je bio detaljan prikaz mog života od detinjstva koji su sastavili anonimni doušnici, dnevnik celog mog postojanja. Shvatila sam da, čak ni u tišini vlastitog doma, nikad nisam bila sama“, pričala je.
Tajna služba ju je pratila od osme godine
Ima osam godina i jako je talentovana – prva je upisana rečenica, što znači da je kao dete bila pod prismotrom.
„U jednom izveštaju napisali su da sam vodila ljubav u hotelskoj sobi od 20.00 do 20.07 sati! Zapravo sam sedela i razgovarala sa prijateljem. U jednom momentu smo zaćutali nekoliko minuta, a to što su napisali je glupost“, tvrdila je Katarina.
Kazala je i da su se komunisti toliko mešali u njen privatan život da su smatrali da jedan njen momak za nju nije dobar jer je bio roker. Tada su ga poslali u vojsku u najdalje mesto u DDR.
„Tri dana mi je trebalo da dođem do njega da bismo bili zajedno za vikend. To nam je prekinulo vezu, a ja sam bila uništena.“
Jednom su agenti izvestili da je toliko brzo vozila automobil da se saputnicima zavrtelo u glavi kada su izašli iz kola. Ipak bila je srećna što su dosijei otkrili da nikada ona, niti neko od njene rodbine nije bio saradnik Štazija.
Godine 1998. Katarina Vit se slikala obnažena za Plejboj. To je drugi najprodavanijiji broj popularnog časopisa još od prvog izdanja, kada je na naslovnici bila Merilin Monro.
Najbolja klizačica 20. veka
Sledeće godine Vit je proglašena najboljom klizačicom 20. veka i najomiljenijom sportiskinjom u Americi.
Kad je završila profesionalnu karijeru, posvetila se svojoj dobrotvornoj fondaciji za pomoć deci sa invaliditetom, a godinama se zalaže i za zaštitu životne sredine, pišu na zvaničnom sajtu Katarina Witt.
Imenovana je za predsednicu komiteta za kandidate za Olimpijske igre u Minhenu 2018. i posvećena je strastveno i isključivo ovom odgovornom zadatku sportske politike.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
