Ako već svake godine obećavamo sebi "manje ekrana, više knjiga", red je da to obećanje bar jednom spakujemo u ukrasni papir i stavimo pod jelku.
Ispod jelke uvek ima mesta za još jednu stvar koja ne traži punjač i ne dolazi sa uputstvom „ne koristiti pre spavanja“. Knjiga je poklon koji uvek deluje kao da si baš razmišljao o osobi – čak i kad si je kupio u poslednjem trenutku, dok si jurio majonez za rusku i još jedan niz sijalica za dekoraciju.
nenad-kaevik
Zato, ako ove Nove godine želiš da pokloniš nešto što miriše na novu šansu, mirno veče i „samo još jedno poglavlje pa spavam“, evo predloga knjiga koje se savršeno uklapaju u to, ali i u Glow & Flow sezonski projekat redakcije Zadovoljna.rs. Neke su za one koji vole da pobegnu iz stvarnosti, neke za one koji žele da je razumeju, a neke za one koji bi je najradije prepravili crvenom olovkom.
Dona Tart „Češljugar“
Češljugar, delo Done Tart, savremeni je klasik nagrađen Pulicerovom nagradom. Priča o Teu, dečaku koji nakon terorističkog napada u muzeju postaje siroče, uvlači nas u svet umetnosti, kriminala i odrastanja. Teov život menja slika flamanskog majstora koja postaje njegov utešni simbol, ali i ulaz u mračne tajne sveta trgovine umetninama. Ovaj roman donosi uzbudljivu odiseju kroz Ameriku i Evropu, kombinujući bogatu narativnu snagu i eleganciju stila.
Miranda July „Na sve četiri“
Poznata, iako ne nužno i slavna umetnica kreće na put autom s kraja na kraj SAD-a, od Los Angelesa do New Yorka. Pola sata nakon rastanka s mužem i detetom spontano skrene s autoputa, smesti se u bezlični motel i krene sasvim drugačijim stazama. U svom drugom romanu Miranda July potvrđuje se kao sjajna pripovedačica jedinstvenog glasa u američkoj prozi. Majstorica apsurda i sofisticirane komedije koja uživa u rušenju tabua i pomeranju granica, July u Na sve četiri donosi priču o četrdesetpetogodišnjakinji u potrazi za novom vrstom slobode u seksualnom, romantičnom i porodičnom životu.
Hana Piščević „Igračka-plačka“
Gde su granice prijateljstva? Da li su i koliko najbliže osobe deo nas čak i kada se kontakt izgubi i kada postoje samo u nepouzdanim sećanjima? Piščević se hrabro baca u brze vode jedne od najvećih tema koje književnost poznaje i stvara priču o Savini i Luči čiji životi prožimaju jedan drugi i čije sazrevanje ne bi bilo celovito bez one druge u čijim se očima ogledalo.
Benhamin Labatut „Manijak“
Čudo od deteta čije sposobnosti kod drugih izazivaju zebnju, Džon fon Nojman promenio je svaku oblast koje se dotakao, kao izumitelj teorije igara i prvog kompjutera koji se može programirati, a vidimo ga i kao pionira AI (veštačke inteligencije), digitalnog života i celularnih automata, kao i jednog od matematičara koji je dao bitan doprinos pravljenju prve atomske bombe. U knjizi u kojoj o njemu govore članovi porodice, prijatelji, kolege ali i njegovi protivnici, Labatut prati evoluciju ovog neuporedivog uma, kao i njegovog dela koje je promenilo naš svet.
Lana Bastašić „Crveni kofer“
Bastašić u svom dnevniku otkriva kako je to biti spisateljica, strankinja, telo koje stari, zaljubljeno biće koje gubi uporište i ponovo ga traži. Blago ironična, neposredna, katkad oštra a katkad nežna, dozvoljava sebi da bude nesigurna, ranjiva, pa čak i protivrečna. Izuzetno lična pripovest o lutanju, prolaznosti i pripadanju.
Dženi Erpenbek „Kairos“
Emotivna i politički prožeta priča o vezi studentkinje i pedesetogodišnjeg pisca, smeštena u Istočni Berlin osamdesetih godina prošlog veka. Istvoremeno lep i nelagodan roman o moći i kontroli, o mehanizmima emotivne zavisnosti i o razornoj dominaciji koja se često kamuflira u požudu, intelektualnu bliskost ili sudbinsku povezanost. Knjiga je osvojila međunarodnu Bukerovu nagradu za 2024.
Fredrik Bakman „Slika s morem“
Autor svetskih bestselera Čovek po imenu Uve, Moja baka vam se izvinjava i Uznemireni ljudi donosi nam nezaboravno duhovitu i duboko dirljivu priču o prijateljstvu.
Većina ljudi ih i ne primećuje: tri sićušne figure koje sede na kraju dugog mola u uglu jedne od najpoznatijih slika na svetu. Većina misli da je to samo prikaz mora. Ali Luiza, koja i sama teži da postane umetnica, zna da se sićušne prilike nisu slučajno zatekle na slici i odlučuje da istraži ko su.
Džilijan Anderson „Želja“
Zbirka ispovesti žena iz celog sveta, koju je priredila poznata glumica i aktivistkinja Džilijan Anderson. Ovo senzacionalno istraživanje ženske seksualnosti postavlja pitanja i na njih odgovara mnoštvom glasova:
Šta želiš kada te niko ne gleda?
Šta želiš kada su svetla ugašena?
Šta želiš kada si anonimna?
Naši najdublji, najintimniji strahovi i fantazije ostaju zaključani u nama, sve dok ne naiđe neko sa ključem kao ova poznata autorka koja nam predstavlja anonimne seksualne fantazije žena iz celog sveta (uz sopstveni anonimni prilog). Sve su izvanredne: pune žudnje, straha, bliskosti, stida, zadovoljstva i, naposletku, oslobođenja.
Donatela di Pjetrantonio „Lomne godine“
Roman Lomne godine Donatele di Pjetrantonio, dobitnice nagrade „Strega“ 2024, dirljiva je priča o fragilnosti porodičnih odnosa i o društvenim normama koje oblikuju i sputavaju ženske sudbine. Roman prati Lučiju, fizioterapeutkinju iz zabačenog planinskog mesta u Abrucu. Početkom pandemije njena ćerka se vraća iz Milana – tiha, zatvorena, strana. Među njima su godinama gomilano nerazumevanje i ono što nikada nisu rekle jedna drugoj. Dok Lučija pokušava da dopre do ćerke, iz zaborava izranja prećutkivana prošlost.
Elizabet Straut „O, Vilijame!“
U romanu neusiljenog tona ćaskanja ili dnevničkih zapisa, Lusi Barton na preskok pripoveda o svom životu, bolnom raspadu braka, teškom detinjstvu, preispitujući svoju prošlost i sve što je mislila da zna o muškarcu koji je bio u njenom životu decenijama. Izvrsno sklopljeni odblesci nedovršenih razgovora i nasumičnih sećanja, bez suvišnih opisa i metafora, osvetljavaju zbrku i kontradikcije Lusinog, a možda i svakog braka.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
