Malo je žena u istoriji koje su poput Kerolin Beset-Kenedi imale nepogrešiv modni senzibilitet.
Kerolin Beset-Kenedi nije bila žena koja se trudila da bude u centru pažnje, ali modni svet ju je pratio bez daha. Njena garderoba nije bila ni glasna ni napadna, ali su joj čak i farmerke stajale kao komad od milion dolara. Nikada nije isticala izgled kao glavno oružje, a ipak je postala jedna od najbolje obučenih žena svog vremena.
Kada je Rajan Marfi najavio da će u svojoj novoj seriji American Love Story oživeti ljubavnu priču iz devedesetih između Džona F. Kenedija Mlađeg i Kerolin Beset-Kenedi, internet je bukvalno eksplodirao od uzbuđenja. Bila je to prilika da se u centar pažnje ponovo stavi jedna od najobožavanijih figura modne i pop kulture. Bila je najšik žena od svih. Ipak, kada su se pojavile prve fotografije glumice Sare Pidžon u ulozi Kerolin, nešto nije bilo u redu. Njena kosa je bila previše isfenirana. Kombinacije su činile da njen minimalistički stil izgleda dosadno, a on to nikako nije bio. Sve je delovalo tako… pogrešno.
Od trenutka kada se Kerolin Beset-Kenedi pojavila u javnosti – plava, krhka, od glave do pete u crnom – postala je hodajuća kontradikcija – veoma prisutna, a potpuno nedokučiva. Kao bivša publicistkinja Calvin Kleina, bila je oličenje minimalističke vizije tog brenda. Ali njen stil se nije odnosio samo na odeću, već na senzibilitet. Nije se oblačila da bi privukla pažnju ili pratila trendove. Odevala se tako da „nestane“, da sebi obezbedi privatnost u svetu koji joj je to uporno uskraćivao. Njen stil bio je primer ‘tihog luksuza‘ još pre nego što je taj izraz uopšte postojao.
Pa kako onda, u eri hiper-arhivskih Instagram naloga i gotovo religijskog vaskrsavanja mode devedesetih, Holivud i dalje uspeva da pogreši? Kritike na račun Marfijevih kostimografskih izbora – od previše skraćenih pantalona do pogrešne nijanse plave kose – mogu na prvi pogled delovati sitničavo. Ali onima koji znaju, to zaista znači. Kako je primetio The Cut, nije problem samo u tačnosti – već u autentičnosti. Odevni komadi ne deluju kao da su nošeni, voljeni, kao da pripadaju stvarnom životu. Deluju kao kopije, bez razmišljanja zgrabljene s ofingera u Zari. Hermès torba, minđuše u obliku alki, čak i klasična traka za kosu – ti detalji možda podsećaju na Kerolin, ali ne deluju kao da zaista pripadaju njoj. I upravo tu leži problem.
Deo izazova, naravno, leži u tome što Kerolin nije ostavila mnogo materijala u klasičnom smislu biografskih video zapisa. Nikada nije davala intervjue. Nije se ponašala kao da je pred kamerama. Bila je izuzetno povučena, do te mere da je gotovo izbrisala svoj javni trag. Ono što nam je ostalo jeste neka vrsta mood board-a sastavljenog od spontanih paparaco snimaka, zrnastih fotografija s trotoara i ukradenih pogleda sa crvenog tepiha. Ali baš tu leži čarolija. Genijalnost Kerolin bila je u tome što je činila da svakodnevno izgleda uzvišeno. Ponovno je nosila istu odeću. Kupovala je po nekoliko istih crnih rolki. Čak je skidala etikete sa Prada komada.
Da biste rekreirali stil Kerolin Beset-Kenedi morate razumeti njenu filozofiju
Postoji razlog zašto se ljudi koji iskreno vole modu neprestano vraćaju njoj. Kerolin nije diktirala trendove. Umesto toga, izražavala je senzibilitet. Žene su se prepoznavale u njenoj „uniformi“ uskog kroja, midi suknjama, svilenim slip haljinama i zaglađenim punđama – ne zato što su te kombinacije bile nedostižne, već upravo zato što su bile dostižne.
I upravo zato je toliko teško prikazati je verodostojno na ekranu. Ona nije nosila modu onako kako to filmska naracija često zahteva. Nije bilo trenutaka transformacije. Njen stil nije bio performativan. Prikazati njenu garderobu kao defile „modom inspirisanim periodom“ znači potpuno promašiti suštinu. Ne morate nužno imati originalne komade Calvin Klein kolekcije iz 1996. Ono što vam zaista treba jeste filozofija koja stoji iza njih – čista, nenaporna jednostavnost.
Mnogi ljudi koji su pomogli da se oblikuje njen legendarni izgled – poput Brada Džonsa, koloriste zaslužnog za njenu prepoznatljivu nijansu plave kose, i samog Calvina Kleina – još uvek su među nama, a ipak, njihova stručnost nije iskorišćena u American Love Story. Kosa je previše glatka, previše svetla. Odeća deluje ukočeno, previše savremeno.
Zašto nas zaostavština Kerolin Beset-Kenedi i dalje inspiriše
U zaostavštini Kerolin postoji nešto gotovo sveto – nešto što prkosi uobičajenim pravilima nostalgije za poznatima kojih više nema. Poput princeze Dajane pre nje, i ona je postala bezvremenska modna ikona.
Zato, kada American Love Story bude cela emitovana, kostimi možda neće biti presudni za njen uspeh, ali će ipak nešto poručiti. Prikazati Kerolin na pravi način nije nemoguće. Ali zahteva daleko više od prosečne plave boje za kosu i karamel kaputa koji deluje kao da se upravo pojavio u Mangu ili Zari.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
