Generacija Z je ponovo počela sa opasnom praksom sunčanja u solarijumu.
Devojka u dvadesetim godinama priča o svom izboru garderobe. Odabrala je široku odeću, kaže, jer ide na zakazan termin u salon, što objašnjava i zašto joj je kosa vezana i na licu nema šminku. Do sada sve deluje kao tipičan sadržaj sa društvenih mreža, varijacija na bezbrojne „get ready with me“ videe. Sve dok devojka ne pošprica nešto što naziva „akcelerator“ na sebe, pa se snimi kako pozira pod plavičastim UV svetlom u solarijumu, pre nego što spusti poklopac.
Dobrodošli na tanning TikTok, gde pripadnici Gen Z ponosno dokumentuju svoju naviku odlaska u solarijum. Tu ćete pronaći bezbroj videa vrlo sličnog formata – od onih u kojima autori pozivaju gledaoce da “pođu sa njima u solarijum” do onih koji obećavaju savete i trikove za maksimalnu preplanulost. Na prvi pogled, reč je o još jednoj beauty rutini, ali u suštini radi se o praksi koja može naneti ozbiljnu štetu.
Šta solarijumi zapravo rade?
Solarijumi koriste lampe koje proizvode UVA i UVB zračenje, u nivoima uporedivim sa najjačim podnevnim suncem. Izlaganje kože ovim zracima stimuliše melanocite – ćelije koje oslobađaju i proizvode melanin, pigment koji tamni kožu dok ona pokušava da se zaštiti od oštećenja izazvanog UV zračenjem.
Zbog ovih efekata, 2009. godine Svetska zdravstvena organizacija klasifikovala je solarijume kao kancerogene za ljude. Iste godine Brazil je potpuno zabranio njihovu upotrebu u kozmetičke svrhe, a dve godine kasnije u Engleskoj i Velsu uvedena je zabrana za maloletnike mlađe od 18 godina.
Industrija koja nikad nije nestala
Možda se čini da je preplanulost tek sada ponovo u modi, ali istina je da ona nikada nije ni nestala. Industrija preplanulosti je ogromna i stalno aktivna – prodaja bronzera i proizvoda za samopotamnjivanje ne prestaje, čak i u periodima kada dominiraju kampanje protiv sunčanja.
Tokom 2010-ih, proizvodi za samopotamnjivanje postali su sofisticiraniji, jednostavniji za nanošenje i prirodnijeg izgleda, dok je SPF postao simbol zdrave i svesne nege. U tom periodu sunčanje pod lampama delovalo je zastarelo i loše. Pa kako se onda sve promenilo u jednoj generaciji?
Od „štetne navike“ do „brige o sebi“
Jedan od razloga jeste način na koji su solarijumi ponovo predstavljeni – kao oblik brige o sebi. Neki korisnici govore kako im pomažu da se oslobode stresa, drugi tvrde da im podstiču proizvodnju vitamina D. Mlađi naraštaji, kojima su stalno dostupni ovakvi sadržaji, često nisu ni svesni opasnosti.
Rizici koji ne blede
Najveći rizik solarijuma je – rak kože. Istraživanja pokazuju da upotreba solarijuma pre 35. godine povećava rizik od melanoma za čak 75%. Pored toga, veštačko UV zračenje povećava rizik od razvoja karcinoma pločastih ćelija za 58%, a bazocelularnog karcinoma za 24%.
Važno je naglasiti: čak i jedna jedina poseta solarijumu nosi rizik. Vaša koža pamti sve – preplanulost nestaje, ali oštećenje DNK ostaje.
Paradoks Generacije Z
I tu dolazimo do paradoksa. Generacija Z je sve više opsednuta očuvanjem mladalačkog izgleda. Društvene mreže prepune su snimaka mladih u ranim dvadesetim kako dele složene rutine protiv starenja. Ipak, mnogi od njih istovremeno odlaze u solarijume – jednu od najštetnijih navika po pitanju starenja kože.
Razlog je jednostavan – trenutno zadovoljstvo. Preplanulost daje brze rezultate, dok se efekti anti-age nege vide tek nakon godina. Ali posledice su stvarne i često nepovratne.
Dermatolozi upozoravaju: ovo nije samo problem budućnosti. Sve je više dvadesetogodišnjaka i tridesetogodišnjaka koji dolaze na biopsije zbog promena na koži. U blažim slučajevima to su bore i fleke, ali u težim – operacije, ožiljci i dijagnoza raka.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
