Kako brza moda uništava planetu

Podeli:
onlajn šoping brza moda
Foto: Dmytro Zinkevych / Alamy / Alamy / Profimedia

Polovina odeće koju prodaju najveći onlajn brendovi poput Asosa i Boohoo u potpunosti je napravljena od nerecikliranih plastičnih materijala, pokazala je najnovija analiza više od 10.000 proizvoda.

Analiza odeće koji su se našli na sajtovima Asos, Boohoo, Missguided i PrettyLittleThing u maju pokazuje da je u proseku 49 odsto proizvoda napravljeno od potpuno nove plastike kao što su akril, poliester i najlon. U pojedinim radnjama samo jedan odsto proizvoda je sadržao reciklirane materijale navodi studija britanskog Kraljevskog društva za umetnost, proizvodnju (RSA), pišu na sajtu Ekologika.

Studija je objavljena u trenutku kada stručnjaci više nego ikada apeluju na države i industrije da pređu na zelene opcije jer je planeta, ukoliko nastavimo ovim tempom, jednostavno rečeno – prokleta.

Moda nije prolazna

„Moda je prolazna, stil večan“ više ne važi jer iako brendovi odeću ne prave da traje, njen uticaj na planetu je dugovečan.

Zapravo, modna industrija, a ponajviše ona najrasprostranjenija – „brza“ jedan je od najvećih zagađivača planete. Odgovorna je za 10 odsto emisije ugljenika i generiše 20 odsto svetskih otpadnih voda. Više od 60 odsto materijala koji su danas u upotrebi su sintetički derivati fosilnih goriva, te kada završe na deponijama ne mogu da se razlože. Kao što se ne razlaže ni mikroplasitka koja završava na okeanskom dnu.

Za proizvodnju jedne majice koju ste kupili za 600 dinara neophodno je 2.700 litara vode. To je količina koju prosečna osoba popije u dve i po godine. I nije samo ogromna upotreba vode problematična kada je reč o brzoj modi – ova industrija je drugi po redu najveći zagađivač čiste vode navodi Institute of Sustainable Communication. Te sledeći put, kada vidite u radnji tri majice po ceni jedne, iste onakve kakvih u ormanu već imate, možda treba da se zaustavite i zapitate – da li vam te tri majice zaista trebaju, i kolika je njihova prava cena.

Boje i hemikalije truju vodu

Svetska banka je identifikovala 72 toksične hemikalije koje se koriste pri bojenju materijala, a koje završe u vodi. Ove hemikalije povezane su sa različitim smrtonosnim bolestima ili bolestima koje ostavljaju dugoročne posledice po zdravlje i kvalitet života.

Međutim, otpadne vode se ne kontrolišu strogo u zemljama u razvoju i siromašnim zemljama koje su najveći proizvođači odeće, tako da su brendovi praktično „oprani“ od odgovornosti za uništavanje planete i zdravlja građana.

Primer uništenja loklane prirode možda je najvidljiviji u Bangladešu – drugom najvećem svetskom izvozniku odeće. Nedavno objavljeno istraživanje CNN pokazuje uticaj modne industrije na loklano stanovništvo koje živi u blizini fabričkog okruga. Stanovnici navode da su vode „zift crne“ i da „nema ribe“.

„Deca se razboljevaju ako ostanu ovde“, rekao je jedan od sagovornika CNN. Njegova deca i unuče ne žive s njim „zbog vode“.

Pored otrova koji završava u vodi, plastike koja ostaje u zemlji stotinama godina, planeta nije pošteđena ni mikroplastike koja završava na dnu okeana. Ovaj toksični nusprodukt modne i drugih industrija odgovoran je za trovanje morskog živog sveta. Zapravo – svaki put kada operete odeću koja je napravljena od poliestra ili najlona vi u vodu puštate čestice mikroplastike koja potom ulazi u lanac ishrane životinja, a samim tim i vaš.

Ima li rešenja

Dovoljno je pogledati primer kupovnih navika u Srbiji i zaključiti da je suludo očekivati da će brza moda nestati. Ona je pristupačna, lepa na oko i prati sve svetske trendove koje izbacuju high fashion kuće – koje takođe nisu nevine kada je reč o zagađenju planete.

Održiva moda, s druge strane, i dalje je preskupa za prosečnog potrošača. Takođe i ona je često svedena na trend – pa je tako posedovanje cegera koji menja plastične kese postalo toliko popularno da je ovaj korisni predmet sveden isključivo na modni i izgubio je svoju prvobitnu svrhu – zaštitu prirode.

Naime, proizvodnja jednog cegera sa veselim printom ne šteti ništa manje prirodi od proizvodnje gore pomenute majice.

Međutim, više je nego evidentno da će modna industrija morati da se prilagodi rastućoj potrebi sveta da pronađe održiva rešenja za poslovanje. Stručnjaci tvrde da je najbolji način za to cirkularna ekonomija – odnosno u slučaju mode zatvoreni krug proizvodnje u kom glavnu ulogu igraju recikliranje i ponovno korišćenje odvenih predmeta. Idealno bi bilo da modni komadi ne završe u đubretu nikada. Za to je pored volje brendova neophodna i razvijena svest potrošača, ali i vlada koje su spremne da bolje i strožije regulišu ovu industriju.

Ukoliko se brzi brendovi ne okrenu zelenijim i održivijim rešenjima, procene stručnjaka su da će do 2050. upotreba štetnih resursa u industriji biti tri puta veća nego što je bila 2000.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram

BONUS VIDEO: MODNI TRIKOVI