Jesu li proizvodi s oznakama 'bio', 'nature' ili 'eco' stvarno toliko bolji za nas u odnosu na druge varijante?
Proguglajte npr. izraz ‘prirodni dezodorans’ i pronaći ćete bezbroj članaka s detaljima zbog kojih bi trebalo da ih kupite. Neki tvrde da aluminijum u većini konvencionalnih antiperspiranata može dovesti do Alchajmerove bolesti ili raka. Drugi tvrde da su određeni sastojci u tradicionalnim dezodoransima i antiperspirantima ‘toksični’ ili da mogu ubiti ‘dobre’ bakterije pod vašim pazuhom.
Mnoge kompanije koje se bave prirodnim dezodoransima prihvatile su te percepcije, implicirajući u svom marketingu da su sastojci u konvencionalnim dezodoransima ‘stvari koje ne želite’ i da je ono što želite njihov ‘prirodni’ proizvod napravljen od ‘biljnog materijala’ i tako da se bori protiv neugodnog mirisa ‘čistim sastojcima’, piše Tportal.
Šta je prava istina?
Stručnjaci naglašavaju da ne postoje dokazi o tome da su obični dezodoransi ili antiperspiranti lošiji za zdravlje od prirodnih verzija. Zapravo, rekli su da su savršeno sigurni.
I dok prirodni dezodoransi mogu sadržati naizgled zdravije sastojke od uobičajenih antiperspiranta, oni i dalje mogu iritirati kožu. Stručnjaci ističu da bi način na koji doživljavamo dezodorans na koži (da li nam je npr. ugodan) ili kako nam miriše trebalo pomoći u odluci da li ga kupujemo ili ne.
Jesu li prirodni dezodoransi bolji za vas? Ne nužno.
Jedna od najvećih i najalarmantnijih lažnih tvrdnji o konvencionalnim antiperspirantima je ta da oni uzrokuju rak dojke – a glasine su započele pismom poslatim e-poštom u 1990-ima. Rečeno je da antiperspiranti, koji smanjuju znojenje blokirajući znojne kanale, sprečavaju područje pazuha od ‘čišćenja od toksina’ koji bi se mogli nakupiti u ‘limfnim čvorovima ispod ruku’, te uzrokovati mutacije ćelija i na kraju rak dojke. U pismu se takođe tvrdi da bi ranice od brijanja mogle dodatno povećati rizik od raka dojke dopuštajući hemikalijama iz antiperspiranta da uđu u telo.
To je, kažu stručnjaci, uključujući one iz Američkog društva za borbu protiv raka, potpuna neistina.
‘Do danas nema apsolutno nikakvih dokaza za to da je rak dojke uzrokovan izlaganjem bilo čemu u antiperspirantima ili dezodoransima’, rekao je dr Harold Burstein, onkolog s Instituta za rak Dana-Farber i profesor medicine Harvard Medical Schoola.
Isto važi za drugu tvrdnju o raku, a to je da bi se aluminijum iz antiperspiranta mogao apsorbovati u kožu i povećati rizik od raka dojke promenom estrogenskih receptora ćelija u njoj.
Dr Burstein kaže da jednostavno ne postoje dokazi koji bi podržali ovu ideju.
„Neke studije na ljudima to zapravo nikada nisu sugerisale“, rekao je.
Ali studije koje su se često sprovodile na životinjama ili ćelijama (poput ćelija raka dojke) koristile su ‘neverovatno toksične nivoe’ testiranih sastojaka.
U svakom slučaju, dodao je dr Burstein, samo se mali deo aluminijuma može apsorbovati kroz kožu, tako da je izloženost njemu u antiperspirantu neznatna.
Zabrinutost je takođe proizašla iz decenijama starog istraživanja koje je otkrilo da mozak pacijenata s Alchajmerom sadrži visok nivo aluminijuma. To je sugerisalo da bi pomenuti metal, možda ne samo iz antiperspiranta, već i iz drugih proizvoda za ličnu negu i domaćinstva poput lonaca i tiganja, mogao biti potencijalni faktor rizika za ovu degenerativnu bolest. Ali naučnici sada odbacuju ideju da aluminijum može uzrokovati Alchajmerovu bolest.
„Generalno govoreći, ti svi dokazi su vrlo lošeg kvaliteta. I ta teza je sada napuštena“, rekla je Ejmi Borenstein, profesorka epidemiologije na Kalifornijskom univerzitetu u San Dijegu, koja proučava uzroke Alchajmerove bolesti.
Dodaje je da je vezu između aluminijuma i ove bolesti teško proučavati jer je aluminijum treći najčešći element u Zemljinoj kori, što znači da su mu svi izloženi u malim količinama.
‘Uvereni smo da ljudi treba da imaju mogućnost da pronađu svakodnevne proizvode koji su pravi za njih. Zato nudimo prirodne dezodoranse bez aluminijuma koji pružaju zaštitu od neugodnih mirisa, kao i antiperspirante koji sadrže aluminijum za zaštitu od vlage“, rekao je Džastin Budrou, PR popularnog brenda koji proizvodi razne prirodne preparate za ličnu negu.
Dr Arijel Nagler s N.Y.U. Grossman School of Medicine kaže da će efikasnost dezodoransa, ‘običnog’ ili prirodnog, zavisiti i od toga u kakvoj će interakciji biti s kožom.
„Svako miriše pomalo drugačije“, rekla je, što zavisi od toga koliko se znojite i koje se vrste bakterija nalaze na vašem telu.
Prirodni dezodorans nije bolji ili lošiji za vaše zdravlje od tradicionalnog dezodoransa ili antiperspiranta.
„Mnoge tvrdnje da je jedan proizvod bolji od drugog samo su marketinške tvrdnje koje se ne temelje na naučnim dokazima. Mislim da nema dokaza da je jedan sigurniji od drugog’, rekla je dr. Dženifer Čen sa Stanforda.
Američko veće za proizvode za ličnu negu, koje predstavlja kompanije za kozmetičke proizvode i proizvode za ličnu njegu, smatra da bi kupci trebalo da naprave svoj izbor na osnovu ličnih preferencija.
„Naši članovi rade na obezbeđivanju toga da potrošači imaju pristup nizu sigurnih i efikasnih proizvoda. To uključuje ponudu prirodnih proizvoda za one potrošače koji ih preferiraju. Sve treba da bude njihov izbor’, navodi se u saopštenju za The New York Times.
Ipak, dermatolozi preporučuju opcije bez mirisa, posebno ako ste alergični ili osetljivi na mirise.
„Što je osoba više izložena nekim od ovih mirisnih hemikalija, to je veći rizik od potencijalnog razvoja alergije“, rekla je dr Nina Boto sa Univerziteta u Kaliforniji u San Franciscu.
Ipak, ako volite da koristite dezodoranse, ‘to je u redu’, dodala je, ‘ali ako imate bilo kakvu osetljivost kože, predstavlja rizik’.
Ili – možete odlučite da uopšte ne koristite dezodorans.
BONUS VIDEO: Pravilno feniranje
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
