"Što sam više razmišljala, to sam više shvatala da je i nju povredio."
Šta to treba da se desi, pa da sa ljubavnicom svog dečka postaneš prijateljica, otkrila je jedna žena za portal YourTango.
„Prvi put sam upoznala Džen jednog leta kada ju je zajednički prijatelj doveo na zabavu u kuću mog dečka Džordana. Nisam znala tačno zašto, ali bilo mi je nešto čudno u vezi sa njom. I ispostavilo se da sam bila u pravu. Džordan i ja smo bili zajedno tri godine, a to leto je bilo teško. Bilo je velikih nesuglasica među nama oko važnog pitanja, što je izazvalo veliku napetost. Pošto nismo mogli da se dogovorimo, na kraju smo odlučili da to nazovemo ćorsokak i da pokušamo da idemo dalje. Te jeseni počeli smo da živimo zajedno. Sad kad razmislim, ta odluka je bila prilično glupa s obzirom na stanje naše veze. Ipak, bila sam ponosna na sebe što sam pronašala savršeno malo ljubavno gnezdo za nas, a naše probleme sam ostavila u prošlosti. Zajednički život je trebalo da bude novi početak.
Ipak, nije bilo lako.
Postojao je veliki emotivni jaz između nas. Trudli smo se, ali naš odnos je zahladneo. Otprilike u isto vreme Džen je počela da izlazi sa Henrijem, koji je bio Džordanov najbolji prijatelj. Nas četvoro smo počeli da se redovno družimo, iako još uvek nisam mogla da se povežem sa Džen. Činilo se da me je držala na distanci, zbog čega su naša okupljanja bila pomalo neprijatna. Ali kada sam saznala da su i drugi prijatelji imali slična iskustva sa njom, pomislila sam da to verovatno nije lično. Nekoliko meseci kasnije činilo se da se moj odnos sa Džordanom vratio na pravi put – bar sam tako mislila. Onda par dana pred moj 23. rođendan, rekao je one strašne reči – moramo da razgovaramo. Kazao je da misli da naša veza umire, ali je želeo da stvari funkcionišu. Bila sam slomljena, sve je delovalo nestvarno. Međutim, dok smo razgovarali, Džordan je okrenuo priču – sve je svalio na naše probleme u komunikaciji, vremenske prilike i njegov stalni strah od zajedničkog života. Još jednom, probleme smo gurnuli pod tepih. Još jednom, pokušali smo da idemo dalje. I opet mi se učinilo da sve funkcioniše.
Sledeće godine smo Džordan i ja proslavili našu četvorogodišnjicu uz tihi obrok u restoranu, a zatim smo krenuli kući da se opustimo. Sedeli smo u dnevnoj sobi, on je gledao košarku, a ja sam otvorila naš zajednički laptop – i vreme je stalo. Tu je bio dokaz da je moj dečko imao aferu sa Džen i pre nego što je počela da izlazi sa Henrijem. Dok sam čitala njihove mejlove, sve je počelo da dobija smisao – zašto je mislio da naša veza umire, zašto se ona povremeno ‚slučajno‘ pojavljivala u baru u kojem je radio, zašto nije došao kući jedne noći i vratio se sledećeg popodneva, rekavši da je sa društvom i da su svima pokvareni telefoni – da, poverovala sam u to.
Prošla sam kroz svaki mejl, pročitala svaki detalj i videla svaku golu sliku. A onda sam eksplodirala, vrištala i zahtevala da Džordan prizna da me je varao i da mi sve kaže. Trebalo mu je tri sata da prizna sve, od ‚samo smo se poljubili‘, preko ‚viđali smo se neko vreme‘, do konačno ‚imali smo seks mesecima‘. Rekao mi je da me je varao s njom jer ga je razumela tokom našeg teškog perioda. Bila sam tako besna. Međutim, umesto da se obrušim na Džordana, usmerila sam sav svoj bes na Džen. Izbacila sam je iz našeg društva. Henri je raskinuo sa njom. Tražila sam osvetu. Moja veza je bila gotova. Iselila sam se da bih sebi dala prostora da zacelim rane. Međutim, bes me je i dalje proždirao i nisam videla kraj mojim mukama. Onda je sve počelo da se menja kad sam se jednom srela sa Henrijem. Bio je razoren zbog raskida sa Džen. Znala sam da je voli. Rekla sam mu da, ako želi da bude sa njom — što je i učinio — onda ne bi trebalo da se suzdržava zbog mene. Kada su se pomirili, nisam znala da li ću ikada više videti svog dobrog prijatelja. I dalje sam bila ljuta na Džen, ali sam znala da, ako želim Henrija u svom životu, moram da joj oprostim.
I što sam više razmišljala o tome, sve sam više shvatala da je Džordan i nju povredio. Toliko joj je obećao. Mislila je da će me ostaviti zbog nje. Znala sam da je jedini način da se osetim bolje – da se suočim sa problemom.
I tako sam pružila Džen ruku pomirenja. U mejlu sam joj se izvinila za sve gadne stvari koje sam rekla i uradila. Kada je odgovorila i takođe se izvinila, osetila sam potpuno olakšanje. Te noći sam čvrsto spavala prvi put otkako sam saznala za aferu.
Moj prvi susret sa Džen bio je tek godinu dana kasnije na venčanju zajedničkog prijatelja. Bilo je baš nezgodno, ali samo to – jednostavno nezgodno. Laknulo mi je kada sam shvatila da ne osećam mržnju ili bes prema njoj. Posle toga, stvari su među nama počele da postaju prijatnije. Sretale smo u zajedničkom društvu, pričale smo, smejale se i šalile. Čak smo razmenile brojeve telefona i na kraju sam se češće dopisivala sa njom nego sa Henrijem. Iskreno sam bila zainteresovana za njen život. Zapravo sam počela da je smatram prijateljicom. I kada ju je Henri zaprosio, bila sam iskreno srećna zbog njih. Džordan i ja smo bili gosti na njihovom venčanju prošlog leta i tad sam ga prvi put videla posle tri godine. U jednom trenutku je seo pored mene da se izvini. Zamolila sam ga da prestane. Nisam želela da razmišljam o njemu ni o prošlosti.
Nisam došla na tu svadbu zbog njega. Bila sam tu zbog Henrija i Džen. Bila sam tu za moje prijatelje.“
BONUS VIDEO: Muške simpatije iz mladosti
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
