Sindrom mrtve dnevne sobe masovno uništava brakove, a postao je dominantan.
Sa strane brak često deluje savršeno, a kad dođe razvod, okolina se iznenadi i pita šta li je uzrok.
Ispostavlja se da iza svega često stoji takozvani sindrom mrtve dnevne sobe.
To možda zvuči kao neka novotarija u definisanju partnerskih odnosa, ali zapravo u srži je – manjak komunikacije i bliskosti.
O tome je za sajt Your Tango govorila jedna žena koja se razvela. Ona je objasnila kako je isprva sve izgledalo kod njih.
„Moj muž i ja živimo zajedno. Ali retko razgovaramo. Gledamo TV. Ne slažemo se oko toga koje emisije da gledamo zajedno. Sedimo i odmaramo. Ali nikada se ne dodirujemo. Naša dnevna soba je udobna, ispunjena nameštajem iz vremena kada smo se venčali pre više od dve decenije. Tu su i uramljene dečje fotografije. Dnevna soba je i mesto gde proslavljamo praznike i rođendane, gde kitimo jelku i gde palimo kamin kada je hladno. Ipak, naša dnevna soba nikada nije topla – hladna je kao i naša spavaća soba“, kaže ona.
Prema statistikama objavljenim u Njujork tajmsu, oko 15 odsto bračnih parova živi bez ikakve bliskosti.
„Decenija bez dodira. Nema naklonosti. Nema intimnosti. Deset dugih hladnih godina kako nismo razgovarali o našem nepostojećem ljubavnom životu.“
Onda je sa svojih 47 godina jednog dana pomislila – zašto živeti tako.
„Još uvek imam potrebe. Volela bih ponovo da spavam sa nekim pre nego što umrem. Zašto lišiti sebe toga? Koliko sam samo mučila sebe. Ko bi podneo deceniju bez trunke intime. Svaka bi ili otišla ili prevarila.“
Inače, istraživanja pokazuju da ljudi najčešće varaju jer nema bliskosti u vezi.
„Želela sam dnevnu sobu u kojoj sam mogla da se zabavljam sa svojim mužem, da prebacim noge preko njegovih, da mogu da se opustim, da osetim da me prihvata takvu kakva sam. Savršeno nesavršenu mene. Moja ‚živa‘ dnevna soba bi bila mesto za stvaranje divnih uspomena. Odatle bismo krenuli ka hodniku, gde bismo skidali odeću jedno sa drugog dok se smejemo na putu ka spavaćoj sobi.“
Kako kaže, dnevna soba bi trebalo da bude mesto gde partneri razgovaraju, a ne samo da sede odvojeno i ignorišu jedno drugo, svako na svom telefonu, bez ijednog dodira.
„Zato sam odustala od muža i našla drugog. Moj ljubavnik me je sasvim prihvatio. Mislila sam da je nemoguće ikad više ležati pored nekog ko te je sasvim obgrlio i da gledaš sa njim neki italijanski klasik. Mislila sam da je to nemoguć san. Ali neki srećnici ipak to dožive.“
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
